Употреба речи матицу у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

премештена у Сомбор, где је и сада. Године 1825. је неколико српских трговаца у Будим-Пешти основало књижевно друштво Матицу српску. Она је ускоро затим премештена у Нови Сад. Часопис овога друштва, Летопис, има на три стотине тридесет свезака.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Како можете то да знате? - поновила је. - Не знам! - рекао сам - претпостављам. - О! - рекла је, гледајући у матицу реке као да је заборавила да постојим. Чинило се да је забринута.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

године, основали су Матицу српску. Циљ јој је био постављен: »распространеније књижества и просвештеније народа србског«, да се »књиге србске

Како се Јавор није могао одржати, то је Омладина 1865. кренула Матицу, која је, у издању Матице српске, излазила у Новом Саду до 1870, под уредништвом Антонија Хаџића.

Млада Србадија, идеолошки орган Уједињене омладине српске, заменила је Матицу, и излазила прво у Новом Саду, потом у Београду, од 1879.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ладни навезосмо, Свукосмо се па за часак тили Поскакасмо у водицу чили, Опружисмо ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу, Испливасмо преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што поднела

лагуни, А за њима псина и мајмуни, Они веслим', пас приону крми, Па завати, привати и скрми, — Пресекоше воду и матицу, Уз Београд пригнаше лађицу, Јоште виде а за часак тили Де с' магарци тамо осилили, Укочили дугоуве главе, Па се

И већ ето стиже На ту реку ледну; Око јој се оте, Уз матицу гледну. „Боже, шта то плови, И све амо ближе? Ко је, Боже, ко је? Већ до брега стиже!“ Гледну — он је, он је!

Ах тешко, тешко мојој јадној души.“ У старе себе затим лупа груди. Дубоке реке матицу он сече, На друго ништа он сад не мисли, На оно само што се јуче збило, Баш јуче, кад је сунце било село И тавна

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пограби га чврсто, утопљенички, као да се спасава од читавог свог варљивог живота који га одвуче низ матицу, у тужну и сиву бестрагију. — Дане, Дане, камарате мој, одакле ми то дође! Одакле?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Био сам типична појава свог времена. Такав сам ушао не само у Матицу српску у Новом Саду, него и у хапс, кад ме је полиција, у Сегедину, ухапсила.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Прича се како је свечар који слави св. Климентија, прелазећи реку, запао у матицу и хтео да се удави. Видећи се на невољи, сети се свога заштитника св.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бујас се у тренутку свуче и отплива уз матицу. Срдар пушаше лулу. Бакоња замишљен гледаше у воду докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

положају једног исељеног народа: подвргнут је туђој управи и немилосрдној вољи, а нити се више може вратити назад у матицу, нити зна куд би напред кренуо.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

је да смо ми ове године на више фундација наше прилоге највећом готовостију приносили, ничим мање опет смо и за нашу Матицу бринули се и трудили да међу прочом браћом последњи не останемо. Позиву пастира нашег, пароха г. Ј.

подножија њеног стојала је кошница, у руци десној имала је свјетилник а у левој књигу Летопис, јербо је представљала Матицу српску. С десне и леве стране на постаменту стајала су два детета, Новине српске и хорватске држећа.

На овоме бечејског балу скупљено је за Матицу српску 720 форината и 50 крајцара прилога. Тих и сличних балова било је, нарочито почетком четрдесетих година (а

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Реализам: Доба приповетке еализам је открио малог човека и његов свет. Књижевност је захватила матицу народа. Сву своју пажњу писци поклањају разноликим видовима народног живота - од оних прастарих, фолклорних, до оних

Ћипико, Иво - Пауци

— чу се његов тихи глас. Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. — Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

ћу трпети да ме моји потајно називају излапелим маторим кљусетом и бесловесним бипцем него што ћу запливати низ матицу њихове пакости против то двоје. Јер, тамо, не видим ништа добро. Преостаје ми да се уздам у Доротејев разум.

Замутила им очи измаглицом те нити она види пужасту матицу што се уврће око левка воде, нити он беласање риба. Ту се ништа није дешавало сем што је кроз воду ронила глад, ронила

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

мутна и крвава, па проноси коње и калпаке, испред подне рањене јунаке; па нанесе једнога јунака, узела га вода на матицу, окреће се низ воду Марицу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности