Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мучење, батине, ланци, робија и вешала... Кривца тек доцкан пронађу, па ако ти је мемла несрећних тавница оставила толико живота да још можеш чути речи својих немилостивих судија, а ти уздрхталим срцем
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
које започињу пред Имаретом, а завршавају се код Баш-чаршије, плове мириси трулог поврћа, шербета и сока од смреке, мемла и рески воњ искованог бакра, од кога се праве лажни источњачки ибрици, мешају се ту са лебдећом прашином црвоточних
Милићевић, Вук - Беспуће
за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средине, он се осјећао тако сам, одвојен од свега, као у једној страшној бескрајној пустињи без
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
од времена дуга јахао је и лишће је падало пуно поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у народној ношњи) каква је то сподоба
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Заустављајући се пред отвором земунице, рашири ноге, онда се саже не би ли боље видео. Из земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести његовој изазва представу накривљених фуражних кола, чија руда штрчи високо,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
новац сад губи и од вредности и од смисла: глад је све поставила наглавце и безнађе се хватало по људским душама као мемла.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
алеју, која бива све гушћа, све сумрачнија, и напокон се претвара у мрачни, бесконачно дуги подземни ров у коме бије мемла и у коме се на крају не сагледава спасоносна луча, водиља. И већ се губи нада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Закуцао сам на врата. Нико се није одазвао. Подигао сам скакавицу и отворио. Запахнула ме мемла. Према слабој светлости угледао сам дрвени сто, чије су ноге биле пободене у земљу, а иза стола кревет од дасака,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Задах трулежи, паучина, мемла. Манастирски меропси раде у пољу, ору, дрљају, сеју. И мени се чини да је то сада најпрече, далеко прече него да
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пламен је лојане свеће Озаравао бледо убоге и влажне куте, Станиште нужде љуте. А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око Исуса
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И увек је на челу пука. — Ех, лако је њему, тај се ужирио и утовио у командантовој кујни, а није га била мемла као нас — јада се један из четврте батерије. Заноћили смо пред Подгорицом, у једном селу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пред цара честитог: коса му је до земљице црне, — полу стере, полом се покрива; нокти су му — орати би могô; убила га мемла од камена, поцрнио као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л’ ђегођ у животу, Марко?
Даћу блага колико ти драго“. Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, богме, царе господине! Убила ме мемла од камена, ја не могу ни очима гледат, камол’ с Мусом мејдан дијелити!
Марка је убила мемла, он се с муком и после дужег времена опоравио и најзад је победио не снагом него преваром. У прилог овоме тумачењу —