Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Очигледно је да су ови утисци исто тако јаки, као и некад пре двадесет и осам година, што доказује да наша меморија на чудесан начин чува своје податке. Сећам се да 14. априла 1896.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
од нечега што је нашем данашњем погледу скривено – зависи од језичкога памћења, које се као колективна, општекултурна меморија разликује од нашега индивидуалног памћења.
песме „Риба у души“ издвојимо три лексеме риба, слама и (звезда) девица и на њих се усредсредимо, културна, и језичка, меморија намеће асоцијацију са новозаветном рибом и девицом, односно са девичанском звездом са Богородичинога мафориона на
творе природнојезички систем као комуникациони, моделативни систем једне културе и као њена врло значајна, колективна меморија.
тежи да се сведе на активиране и обликоване ритмове и интонације које природнојезички систем, као наша колективна меморија, памти.
Једино у шта сада верујем јесте та меморија, и књижевност као њен саставни део. • Шта (данас) даље? Мислим да сам Вам на то питање управо одговорио.
“ Управо је колективна меморија на удару пројектаната новога општег тоталитарног поретка, и стога је књижевност, посебно поезија, чији је механизам
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У процесу опажања активна су сва чула, а с њима и свест, та индивидуална меморија наслаганога искуства. Ако се пак деси да током опажања једно чуло (рецимо вид) добије надражаје, а друго чуло (рецимо