Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Филозоф по струци и по васпитању, одвећ рационалан а недовољно емоционалан, он је књижевност радио сувише по логичким методима, тражио више логике и геометријске правилности код писаца но што их они могу имати.
Хиполита Тена, Жила Леметра и Марија Гијоа, српска критика је постала сасвим модерна, и у главним својим идејама и у методима рада.
Импресионизам је једна од њених главних особина, али она се служи и другим методима књижевнога испитивања и оцењивања, биографским и историјским методом, између осталога.
У књижевној критици Поповић се не држи искључиво једнога правца, но проучава писце разним методима и са разних тачака гледиште, доводећи у склад проучавање писца као човека и творца.