Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу? Нисам ничим ангажован. даље, дакле! „Одсада ће браца Мика овако да ради.” Хтео сам после да устанем из кревета. Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Она из срца пристаје. Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену. Лујза му усрдно и то учини.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Био је пешадијски наредник, а да се звао »Лепи Мика« држим да је излишно било и спомињати. Неколико недеља после бегства Кајина, наредника Мику задеси несрећа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Е, њега никако није могао да смисли, што јес, јес! Ништа, бре, да разуме шта овај прича, све нешто Шатро-пера-мика-лаза, све нешто ландара пишоре, све нешто си миле буба јеж, те ово те оно, а старој гђи Лепосави из Мишарске сваког
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сви су те поздравили. Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата. — Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао. Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ВЛАШИЋИ Влашиће, звезде, сељаци држе као седам брата и: зову их: Мика и Миока, Рака и Раока, Орисав и Борисав, и седми Милисав.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Гардеробу откупи Алекса звани Лепир, столарски мајстор, велики поклоник Талије; а шабачки син, глумац оне дружине, Мика Н., оста у Шапцу да, код својих родитеља, очекује нови ангажман.
нови ангажман, налазио у резерви и сам глумац од заната, шабачки син и глумачка снага која није била за потцењивање, Мика Н.
И тако је дошло до прве представе коју је режирао Мика, у чију се корист играло, али коју је углавном инсценирао и изводио Икета, а све у циљу: да вароши Шапцу, рођеном,
Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако. — Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац! Представљају! — Коме ви? Знам ја Мику. Немојте, људи. Не дајте! Васићу, издајицо!
он бесно и лавовски трза и отима лактовима, па га на једвите јаде умирују те воде ознојеног Срећка тамо иза кулиса, и Мика, који се стресе од страха, мора да скине и браду и чалму и све редом мора да скида, да се добро увери Срећко како је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мистериј. Ви песници знаћете каква је то тајна... А ноћас баш не тренусмо ни ја ни Мика. Не знам, нешто ми мутно у глави, нешто светлуца у очима, као да сам и ја мачак. — Ма није ни мени много лакше.