Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Поћута мало, пак повика: „Кума-Стево, ̓ајде узмите тај топ, пак отиди са чича-протом, Грбовићу и кума-Милану у помоћ!” (Он је мене често чича-протом звао.
Већ наши Турци не трчаше далеко за нама. Дођемо у шанац Милану у мрак. На том боју погибе наши̓ повише 60, али је Турака и од 300 више, како нам је после Гача казао.
Како дођем, одма са оном војском из Бранковине и топовима и џебаном пођем, најпре јавивши Јакову и Милану, да ћу ја преко Маљена у Пожегу, јербо за топове нема друга пута на Ужице, но да се они старају, да не би̓ ја изненада
Он каже: „Видим и сам да се мучите, али тако је сад време, а даће Бог и боље. Ја ћу писати Јакову и Милану нека каже боговађским калуђерима, нека вам што за дочек приправе, пак идите онамо”.
Јаков и Катић Јанко били су отишли код ̓Ајдук-чесме у логор Милану и Младену као у гости. Ја сам у ̓ладу спавао, док пробудим се и чујем где добоши лупају, а војска се паради.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МОЈА ОТАЏБИНА Пријатељу Милану Владановом Ђорђевићу АВЕ СЕРБИА Твоје сунце носе сад на заставама, Ти живиш у бесном поносу синова; Твоје светло
ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ Пријатељу Милану Ракићу ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, кô прије, С радошћу на
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А имао је леп рукопис, чист и правилан, те и самом краљу Милану пао тај рукопис у очи. И тако се краљу допао његов рукопис те га једном питао шта је од школе изучио кад има онако леп
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Господе боже, ја не умем да мислим; то ми се први пут у животу дешава да не умем да мислим. (Седне.) РИНА (Милану). Зар ништа ближе ниси сазнао? НОВАКОВИЋ: Да, сазнао сам, веле није био мртав.
РИНА (узнемирена, Милану): Је ли то могуће? АНТА: Кажу, тако је по закону. НОВАКОВИЋ (хтео би да утеши Рину): Ја не верујем да би један закон
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
авај! Вештице, виле и ветрови! Дошли сте да Милану (или већ како му је име) поједете срде и главу; али је код њега Дона бајалица, која вас шаље у гору лист да
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Уредник Гојко Јањушевић је отпуштен с посла, док је другом уреднику и рецензенту Милану Пражићу одузет посланички мандат у Савезној народној скупштини.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
др Војиславу М. Јовановићу, сталном доценту Универзитета, који ми је помагао при скупљању и изради илустрација, и г. Милану Богдановићу, студенту филозофије, који је израдио регистар особних имена.
У Падови, у Италији, учио је права. Ушавши у јавни живот талијански, био је новинар и књижевник, живећи у Падови, Милану, у млетачкој области, у Флоренцији.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Како слеп? СТАНИЈА: Та ете, мора тако млад да носи наочари. (Милану.) Па како сте? МИЛАН: Фала богу, како сте ви? СТАНИЈА: Фала богу, како сте ви? МИЛАН: Фала богу! (Почивка.
ЉУБА: Али кад ти је зло. СТАНИЈА: Није, није. ЉУБА (дође опет код астала Милану): Дакле оћемо ли опет читати? МИЛАН: Како је ваша воља. ЉУБА (лагано): Данас ћу вам написати једно љубовно писмо.
СТАНИЈА: Гологлава, тешко њојзи и мужу јој, што не бије. ЉУБА (Милану); Видите, господине Милане, како Моја мајка лепо суди, да ме бијете. МИЛАН: А, бој је за скотове, а не за људе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Крвава повест несрећног зеца који је правио неприлике у пијаном стању. Шта се догодило једном Бурзи у Милану, и отварање Анине изложбе са затварањем критичара (у лудницу!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима. Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” — Потом се влада окрете Илији и рече: „Ти
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Нећу, Милунка, да савијам шију пред мантијаши— ма! Ни пред којом земањском силом. Ја сам краљу Милану рекао у очи све што мислим. Па ћу сад, некоме... — заћута. Гледао је кроз прозор.
Обреновићима, држао је он говоре у Скупштини, да су и бечке новине писале, дрхтала је влада од његовог штапа, и краљу Милану је у брк скресао све што мисли, али осећа, сав ишанчан тугом, да никад није имао овакав дан.
— Да ми је мило што ће једно куче мање да погани земљу, то ми је мило, и то ћу да кажем краљу Милану ако ме пита. — Краља не помињи! — устаде капетан. — Коме си платио да га убије?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Кажу да је одличан математичар. А много се напатио и налутао на овоме свету! Предавао је у Венецији, Милану, Фиренци и Напуљу, а сада већ намерава, како ми пише, да дође и у Рим. Прави чергар!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи. ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ † Милану А. Симићу Каткада снага крвљу ми проструји И пробуђена жеђ живота, да ме Изведе мало из глуве осаме, Где живи зима и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ГАРИКУ 179 СПОМЕН 182 ОРГИЈЕ 186 ГРАЂАНСКА ВРЛИНА 190 МАСКЕНБАЛ НА РУДНИКУ 193 ТЕЛЕГРАМИ 196 [МИЛАНУ САВИЋУ] 198 ИЗ БЕЛЕЖНИКА 200 ЈЕДАН МОНОЛОГ МЛАДОГ СЛЕПЧЕВИЋА 205 (СТАРО, СРЕЋНО ДОБА...
Не могу чланови наши Да му се надиве сити, У Академији ће сутра Свечана седница бити. „Академија наука“ 1887. [МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми ниси рекô: „3богом остај!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Моја мати смета, и сметаће док је жива... А у нашем разреду ја сметам Милану. — Бранко прште у смеј. Волео је да се смеје, и умео је смејати се. — То је као кад би се казало да Св.
Али има друго. Тркунић ме једнако прогања: „Ваш је задатак из српског језика опет био о б р а з а ц Милану Марићу. Милан просто пише као ви.” — „Али, можда, господине професоре, ја пишем као Милан.
— Ни осам дана није прошло, појавише се две Павлове песме одједаред. Срећни, Бранко и Павле испричаше случај и Милану. — Види се да сте песници. Требало би вас прогонити због средњевековних идеја.
Људи преконоћ науче да ћуте и заволе ћутање, и неко време у зору споразумевају се очима и покретима руку. Бранко иде Милану. Под обема мишкама носи књиге и белешке, вуче ноге, нечега му је жао, скоро би могао заплакати.
Музика се све више претвара у уздржану пратњу, а песма у неки говор и исповест. Па се пратња још станчала, а Милану глас попео у грло с пуно грчева.
Бранко је изабрао струку правим путем, по позиву и срцу. У Милану се амбиција борила и расла. Лепо се обукао, и први пут можда намерно отишао пред велико огледало у Великој кафани.
Кад у младом човеку, на успону живота, падне мртва амбиција, све је умрло. Сутрадан, Милану још теже. Лекари су дошли до границе, ништа се не може. Болничар опија умирућег, то је све.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ Милану Дединцу Чудо Господе, велико чудо! Море: оно, оно! свуд море! Ми смо се пели уз планине А кроз грање и кроз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану; ако ћу је напит по јунаштву, напићу је војводи Милошу.
девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану, ако ћу је напит по јунаштву, налићу је војводи Милошу. Та ником је другом напит нећу, већ у здравља Милош-Обилића!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
лафа ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ Једанпут у Паризу На Монмартру Ил близу Видех лепу маркизу БОЊОУР МАДАМЕ Прошли пут у Милану Све је ишло По плану Срео сам Јулијану БОНГИОРНО БЕЛЛА Тако на Гибралтару У једном лифту У квару Нађох