Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Од својих другарица се само у том разликовала што је била најбогатија. Има сесију земље и виноград. Оца нема. Милена Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.
Носила је рајфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека на прву господу која ће га носити па ће Милена одмах кринолин купити. Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви. Милева све успија.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у Дечанској Хрисовуљи изведено је 45 личних имена, а многа од њих су и данас веома распрострањена, попут: Милан, Милена, Миленко, Миљана, Милован, Милојица, Милота, Милош итд.
у лицу поружни, проричу да ће родити мушко“ (Дјела, ИИ, с. 60); Грбић, С. М., исто, с. 105. ²⁴ Лично саопштење (Милена Шћурић чула је за ово од старице из сокобањског краја). ²⁵ Петровић, В. К.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Милутин Бељаковић, Петар Бељаковић, Александар Ђорђевић, Милена Јововић, и, најзад, заводљиви Добрица Ерић (1936) дали су, у последњих десетак година, песме које се ни у једном
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1814, 1817, 1823, 1857, 1885); Кацциа царица или траверзиранъ Октавіанъ (Будим, 1827, 1846, 1869, 1880); Силоанъ и Милена, Сербкиня у Енглеской (Будим, 1829, 1853, 1881); Любезна сцена у веселомъ двору Иве 3агорице (Будим, 1833, 1864,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Руди риба — јоште мало — Сад му је печена, Срце му се заиграло: „Амо сад, милена! Доле ћемо јако сести, Ал' ће да се слади, Морô би те, рибо, јести И да није глади.
Красно мирис од ње веје, Већ му је печена; Срце му с' у груди смеје. „Амо ти милена.“ „Доле сад ћемо ми сести, Ал' ће да се слади! Морô би те, рибо, јести, Мада немам глади.
Али сада сакривена Проговори сека: „Ој стазице, ој милена Донес' га менека!“ „Чуда божја! И до сада Шета ја по гори, Али не чух још никада, Да славујак збори.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“... Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба - јоште мало Сад му је печена! Срце му се заиграло: „Амо сад, милена! „Доле ћемо јако сести; Ал' ће да се слади! Мор'о бих те, рибо, јести И да није глади!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба – јоште мало – Сад му је печена, Срце му је заиграло: „Амо сад, милена! Доле ћемо јако сести, ал' ће да се слади! Мор'о би те, рибо, јести и да није глади!