Употреба речи милета у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— примети Пајо. — Е, те још како!... Сад је баш ишла како ваља!... Само да ти кажем. Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену. Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Српски песници другог реда, који се дечјом поезијом нису бавили (Милета Јакшић, на пример), оставили су брда неупоредиво бољих дескриптивних строфа о природи, годишњим добима, људима,

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј. МИТРОВИЋ 316 АЛЕКСА ШАНТИЋ 318 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 319 МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ 320 БРАНИСЛАВ Ђ.

Од познатијих песника на њега су се угледали: Милорад Ј. Митровић, Милета Јакшић, Алекса Шантић и Јован Дучић, и, донекле, и Даница Марковић. Данас, тога утицаја нема више.

нема песника непосреднијих и искренијих осећања, који више говоре нашем срцу и оном што је најинтимније у нашој души. МИЛЕТА ЈАКШИЋ Синовац Ђуре Јакшића, Милета Јакшић рођен је 1869, у Српској Црњи, у Банату.

МИЛЕТА ЈАКШИЋ Синовац Ђуре Јакшића, Милета Јакшић рођен је 1869, у Српској Црњи, у Банату. Свршио је гимназију у Новом Саду, богословију у Карловцима.

Са Вељком Петровићем то је до данас најбољи песник старе Војводине. Милета Јакшић има и једну свеску Прича (Мостар, 1900). Приповедачки рад доцније је сасвим напустио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ујутру 559 МОЈА МОЛИТВА 561 РАНЕ 563 ОПРОШТАЈ ОД КАРЛОВАЦА 566 МИЛЕТА 574 ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ 695 ЛИРСКЕ ПЕСМЕ 696 УБИЦА БЕЗ ДА ЗНА 697 (КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ) 699 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 706 ТУГА И

ПЕСМЕ ИИ (1851) МИЛЕТА И Свуд весеље и радост и срећа, Ветрић шушка око љупка цвећа, Врело бистро по шљунку жубори, Тице поју по

Ал' од мене чујде му имена: Њега зову војвода Милета, Младо момче од двадесет лета, Благо чеду која му се нада!... Ал' о томе доста је засада.

Гром силено стрелицом потеже, Ал' Милета ништ' му не успреже. Та јунак је овај соко сиви, Челик тврди, та баш огањ живи!

Гром се чуди, кад га у бој види: Таког брата ни муња с' не стиди! Милета је отишао зором, Да лов лови оном чарном гором, Ема што ће, мора штогод тући, Мора дома кака плена вући: Кад не

Кад не сече Ибре и Мемеде, А он бије вуке и медведе; Убије и, осече им главу, Па је носи себека на славу... Милета је отишао зором, Да лов лови каменом и гором; До оружа и срдашца свога Он не има друга ниједнога.

Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику! Милета је мокар ћа до коже, Ал' је јунак, те поднети може: „Да је лепше, било би ми право, Само, вели, нек је срце здраво..

Нема чуда до од вишњег Бога!... Но гледнимо сад јунака свога. У пећини једној је Милета, Тамо бура сагнала га клета, Тамо ума ватру наложио, Покуснуо, лулу попушио, Пружио се низ ту пусту струку, А

А са грана оне тице миле У попевке дивне удариле. Ох мој Боже, тако красна гора Да ли море бити без извора? Милета нам од лова ожедне И пожеле малко воде ледне; Од свог често ишâ завичаја, Ал' до овог још не дошâ краја; Зато

Паде јунак, напи се водице, Те још уми своје бело лице. Тице поју, а врело жубори: „Одмори се!“ као да говори. Милета се бацио у траву, На десницу наслонио главу; Из далека звони клепетуша, Дивно звони, ал' он је не слуша, Од лова

Клону рука и глава му млада, Превари га санак изненада. Ал' Милета грдан снива санак: Снива јунак, е, кâ јуче, лови, Па не може ништа да улови, Па, кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак

“ Тако пита девојку Милета, А јунаку одговара Цвета — Цвета, побре, јесте име њено, Још је мома јуначко колено, Јер да беше лошега колена,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— одговори Јеврејин. Кадија прихвати канун и погледа у канун, па рече Јеврејину: — Ни од каква милета не може бити Турчин до од Србина, а овај је кмет Србин па његово око вриједи колико твоја оба.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милета Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милета Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Док је таква, нека је у кућу; није л' таква, са њом на улицу!“ КНЕЗ РОГАН Хвала Богу, пасјега милета, кâ је опит са злом и неправдом! Ђе допире, ту закона нема; закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

На кухињским вратима појављује се Анђелко. Тешко храмље, подупире се батином. Посматра Милета, гледа према шанку. С муком се спушта на столицу. Враћа се Иконија.) ИКОНИЈА: Да ми је ко причо, не би му веровала!

ЦМИЉА: Шта ћеш? ГОСПАВА: Дупловачу! И не само твоја кафанчина, него све! Ош да ти наведем пример? Узми Милета. Зашто, на пример, тај Миле иде на скупове? Шта он, буздован, да тражи на јавном скупу? Скуп користи као мишју рупу!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

и да им прикачиш чичак на леђа, а ти, брајко, отиђи у школу мегаричара, ученика Еуклида из Мегаре и Еубулида из Милета да код њих научиш тај занат“. Аристотелес слушаше пажљиво што му стриц причаше.

људи са Самоса, Родоса, Тасоса, Киоса, Коса, Делоса, Кипра и Крете, људи из Алене, Елиде, Сиракузе, Тарента, Месине, Милета, Халикарнаса, Кизика, Клајзомене, Пергамона, Ефеза, Книда, Сардеса, Аполоније, Колофона, Триполиса, Кирене, Селеукије

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима. Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.

Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен. Било је у кући још доста ситне

знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером. Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.

Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка. Коста, који беше последњи, повика: — Погибох, браћо, не дајте!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и у улози јунака који сам о себи приповеда (друго „ја”): сада је дечак, а варош није далеко тамо , него је за дечака Милета блиско овде. Потпуно исти поступак налазимо, рецимо, и у Нушки.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

), месечар. стократно (цркв.-слов.), по сто пута. таки, одмах. Тал (640—543), чувени грчки философ из Милета, оснивач јонске философске школе. Текелија Сава (1761—1842), велики добротвор српскога народа.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Петровић Алас Милан Милићевић у Београду покренуо Школу, лист за учитеље, родитеље и децу 1869. Рођен Милета Јакшић Јован Грчић Миленко: Песме 1871. Рођена Даница Бандић Петар Деспотовић: роман Занат је златан Милан Ђ.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности