Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад је праведно и разумно старати се да су нам авлија, дом и постеља, село, град и предраго отечество у милој, пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно преживимо, и да их лепе и благоустројене милим нашим
Ово је мала вешт, коју ја по возможности мојеј милој рода нашега јуности сприопштавам; али ће служити за искру чистога небесне истине огња, која ће с временом многим
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И све је отпочело слатко и дивно. А сад шта? Баш онда, кад је нов живот, у једној милој, идеалној верности два бића, започео да тече широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће стао
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Уважаван и задовољан у обновљеној Србији, увек жељан да што више научи и што више користи својој »милој нацији« и »слободној милој матери нашој Србији«, он је задовољно провео последње године живота.
и задовољан у обновљеној Србији, увек жељан да што више научи и што више користи својој »милој нацији« и »слободној милој матери нашој Србији«, он је задовољно провео последње године живота. Умро је, после кратке болести, крајем марта 1811.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Али кога мајка роди, те му судба тако годи да је вредан тој дивоти? Избери по милој вољи, ал' остане л' који боли, боле ножем тог закољи, кад му ЖИВО срце преби, — куку Теби!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) Слатка туго срдца мога, О презјелна љубови. СТАНИЈА: Тек ваша проклета љубав. ЉУБА: Спјеши, спјеши милој мојој, Мог сушчества богињи. СТАНИЈА: И тај се усрећи, кад узе богињаву.
СТАНИЈА: Не вичи, бога ти, кјерко, да плашиш комшије. ЉУБА: Представи, ах, милој мојој, Како за њом тугујем, Све што о њој једној бједан, Дању, ноћу чувствујем. станија: Уха! Како је то лепо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Скин’ те с мене зелену доламу, На долами три џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио
Трећу дајте мојој милој секи, Нек купује свилу и кадифу, Нек с’ удаје куда јој је драго, Јер је братац удавати неће, Јер је братац погубио
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на самрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу својом натапао да би слободна могла бити.
Несрећна судбина моја не даде ми да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини. Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас, децу нашу.
— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.
и боле је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима сложни, дишемо једном душом кад је питање о нашој милој отаџбини.
словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу; твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији. У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег, и кличем: живео! „Живео! Живео!
Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај. Све лепи наслови и лепа поучна садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ноћи тој, Ишчупаћу те, срце моје, знај, Са светом свију својих снова верних; Ишчупаћу те и предати Њој, Верној, милој жени очију бисерних, И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Прекрасној госпођи Телар, милој сестрици вашој, како и господину Кôку, брату вашему, моје всегдашње високопочитаније, молим, назначите.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Предајте ово писмо вашим пријатељима и испоручите им моју срдачну благодарност на милој посети коју ми у њихово име учинисте“. Било је већ скоро подне кад се опростих са Герардом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пуно ружа на левој страни груди, она, у путничком шеширићу од сламе, дугачком мекинтошу, лица озарена срећом и у оној милој узбуђености која чини да човеку и притив воље очи заводне.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У толиком обиљу богова, и у толикој слободи да их свак изнова по својој милој вољи ствара, даде се заиста измислити нешто боље.
Свикао сам се на ову. Љубезна је. Настоји да ми олакша усамљеност, задужује ме с хиљаду малих пажња. Размишљам о тој милој дјевојци. Тако је жељна да све упозна, да се образује.
Сунце је могло по милој вољи да се врти около-наоколо удварајући се џиновском стаблу, могло је да га обасјава колико год xоће здесна и слијева
) Бескрајне сањарије у лежаљци. Сутони на тераси. Угодноболна раздрагана писма другу из школске клупе, милој дјевојци која навече одводи из наслоњача на лијегање сестрину хидроцефалну лубеницу са жућкастим коврчама, пошто се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Потом своја сокровишта Подашном руком радо отварају, Да вечну срећу теби, милој, Створе, и народној чести дигну Стуб!
фебруара; В. Народне новине, ч. 22. од 22. марта 1842. стр. 89бв), на којима је „чисти приход опредељен... на дар милој Матици српској”; извештавајући о утиску који је такав бал начинио, дописник завршава: „О балу самом укратко се рећи
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Срце, ти се не жалости, Спрам невере мирно буди; Трпи, сноси и опрости Све то милој слаткој луди. 18 Ја нисам киван, иако кида се душа вајна, Ти вечно изгубљена моја, нисам киван.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пред двором је дора одсједнуо, па он сједе на меку ложницу, па извади очи Арапове, те их баци својој милој сеји: „Ево, селе, очи Арапове, нека знадеш да их љубит нећеш, селе моја, за живота мога!
Брже пиши лист књиге бијеле, прати књигу милој шћери мојој, шћери мојој, а тој снаси твојој, да се твоја снаха преудаје, да ми слику тражи према себе, а ти рђу тражи
Окрете се својој милој стрини. Далеко га она угледала, па је преда њ стара ишетала: „Чедо Мирко, а где је Маринко?“ „Ој, бога ми, моја мила
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
изнутра рана, јер знај то, да свакад не мож' добавити Христа красти од њега своје лекове себи, нити је то у вољи њему милој многопут га подкрадати!
Зато нам је и уметнуо у мозак такву свест, која би нас судила и плашила кано отац милој деци којино никад ако добри ако зли били, никад нас од себе не одбија ни одмеће кано наши отци који су нас изродили,
Иди уготовљеној светој ми цркви, к мојој из воље ми милој полати, к частној невести! Отиди насамо к њојзи, те у уши проговори тој словесној сеници, зготови ми са слушањем јој