Јакшић, Ђура - ПРОЗА
комораша (то је онај у панама-шеширу), како је похару учинио, како је однео дијамантске и брилијантске наките које је милостива госпођа о празницима и другим разним свечаностима на своме врату носила; приповедали су како се и сâм господин том
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
самовару чај кува и даје нам те пијемо, а она једнако, како попијемо, опет наслужи; по три ли по четири ли пописмо, а милостива госпа опет наслужи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— И-ју, господин-попо, баш сте ви враг! А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица. — Хе, хе, појео их, милостива! — Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили? — Па појео, милостива! — И-ју, мене жалосне! Зар толике крофне?!
— Хе, хе, појео их, милостива! — Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили? — Па појео, милостива! — И-ју, мене жалосне! Зар толике крофне?! — Хе, хе, из ваше руке, па не зна човек шта је доста!
« А зар би и ми седели овде да не морамо. — О, милостива — прекиде је гост — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.
— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио да вам се то допада?! — Не, не, милостива, верујте. То је мој идеал. Једна мала кућица и баштица.
Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?! Ваљда смо ми неки туђини, какве Швабе... — Клањам се. Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони. — Службеница!
По њега је дакле отрчала Ержа. — Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме
— Та... оно, милостива — вели Пера — ви сте у праву, али само донекле. Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено,
— А не, милостива! Све је баш на српском, ту скоро преведено. Работнике је превео Ђорђе Поповић, а Помпеје Лаза Костић. А Преодница је
дакле да вас не узнемирујем ове недеље... — А не, не. Сутра вас чекамо. — Добро — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу.
Увек од десетог неког чујем што се у селу догодило. — Та шта говорите, милостива!? — Та брез шале! Него извол’те, не женирајте се ни најмање. — Молим, молим..., не устручавајте се ни најмање...
— А, па ви немате ни нужде! Така кожа! — Дакле слушајте!... Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас. Бог зна је л’ то све и истина, па нисам рада... — О, молим, молим, то није било ни нужно...
— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем... — Ах, пардон, пардон, милостива! Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле, к’о да ми је рођена сестра.
Теодосије - ЖИТИЈА
Добро ће пасти душе заблуделих жезлом вере, и на пашу благочашћа речју ће их позвати, а и свима жалоснима биће милостива утеха.
Шта је, дакле, могла та милостива и велемудра и веома кротка душа, која никада никога није хтела оскрбити, и шта је хтела учинити када виде брата
се сада, будући код Христа, молите за нас њему, да у Миру И тишини покајањем живот наш поживимо, и после смрти своје милостива га и помирљива нађемо, и да нам буде у страшни дан суда наплате милостив и дарежљив.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу. Та крастава, ољуштена Мимика, Боже мој! - Како сте, милостива?
Господин прота, на пример, др Јовановић, стари Француз, милостива госпођа управника Водне задруге и још неки имали су такав речник да су мирне душе могли да попуне неке празнине у
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Иде управо у собу госпође Соколовићке. Лупне, уђе. Госпођа је сама. — Добар дан, милостива, чиним подворење. — Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? — Нисам, управо к вама долазим, у важном послу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
загрливши Милицу, која порумење, настави: — Нека што је од соја и згодна, но је паметна и чистуница и вриједна и срца милостива!... Милица рече: — Нека, стрино, молим те! Што ме толико хвалиш, као да ће ми Јанко проводаџисати! — А ко зна!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Он се заљубио у тебе. ТЕТКА: Бре, како жали кад је чуо да си се прстеновала. ДЕВОЈКА: Па да покваримо. Волим бити милостива госпођа, него да се за трговца удам. ТЕТКА: То и ја кажем. ДЕВОЈКА: Зашто овом не јавите да нема ништа од свадбе?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сви су се њега бојали и стрепили од њега. И да не беше матере Стојанове, жене милостива срца, можда би и Цвету постигла судба њених другарица, слушкињâ у тако богатим кућама, које бивају или упропашћене од
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Персида! ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШЊА ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја? СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити. Колико сам те пута викала?
Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала! ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа? СУЛТАНА: Заповедам да ти богиње образ изрешетају, да те ниједан момак не погледи, знаш, кад ме толико једеш.
Кукавицо женска, немаш памети ни као бува! ПОЗОРИЈЕ З. СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ СТЕВАН: Милостива госпоја... СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат.
Сад ћу се заборавити шта сам, па ћу ти зубе избити, угурсуз један што си ти! СТЕВАН (неповољно): Милостива госпођа... СУЛТАНА (покаже му стакло): Видиш ово? Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик!
Како се слатко с њиме разговара, радије него са својом женом! Ајде, пољубите се једанпут. СРЕТА: Ја то не тражим, милостива госпођо, али то је познато да је наш господин врло добар и милостив. СУЛТАНА: А ја? Ваљда сам ти очи ископала?
СУЛТАНА: Напоље из моје куће! Напоље, или ћу те таки са служитељи избацити! СРЕТА: Охо, милостива госпођа, ја сам био двапут цехмајстор! СУЛТАНА: Ти си безобразник, ти си нитков! ТРИФИЋ: Султана!
ТРИФИЋ: Али кажи је ли пристојно? СРЕТА: Милостива госпођа, ја сам био двапут цехмајстор! СУЛТАНА (једнако се отима од Трифића): Молим те, као мога оца, пусти ме да му
Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6. ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница? ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо.
) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница? ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо. Добила сам заповест да дођем код вас. СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи?
(Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу. ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати. СУЛТАНА: Видиш ти параснице како се она радује!
Знаш ли зашто сам те звала? ПЕЛА: Ја не знам. СУЛТАНА: Да обучеш моје аљине, а мени дај твоје. ПЕЛА: Милостива госпођо... СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби? да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим.
Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја? ПОЗОРЈЕ 7. ПЕРСИДА, ПРЕЂАШНЕ ПЕРСИДА: Ево лимунаде, милостива госпођа. СУЛТАНА (тргне јој из руке): Да се не усудиш за мном доћи, јер ћу ти сву косу почупати! (Пели.) Ајде са мном.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
При том име „милостива госпоја бароница“... О, татице, ви не можете ово емфиндовати. Да сте само један дан били у Бечу! МАРКО: А милује ли
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
58. Кум дојезди, двори зазвонише. А где ћемо куму коња свезат’? Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и староме свату, По закону и ручном деверу. 59.
“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва. Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку
“ Она кучка милостива И на срцу жалостива, Пак му даде и обадва. 208. Дика каже: “Љуби ме, умрећу!“ Нисам камен да му кажем: “Нећу!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Баш му не дам!... — И љутито окрете главу од њега. Али пекарева жена, милостива душа, сажали се па му пружи један хлеб. Пекар се срдио и псовао жену. Жена се правдала и пребацивала му да нема срца.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СМРТИ Ти си лепа сестра милостива, Клеветана, ружена, сликана Као ужас за створења жива, Као узрок свију наших рана; А вечна си сестра милостива.
милостива, Клеветана, ружена, сликана Као ужас за створења жива, Као узрок свију наших рана; А вечна си сестра милостива.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
68 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН. 71 13. УСУД. 74 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. 78 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. 80 16. ПРАВДА И КРИВДА. 81 17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА. 83 18. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН?
Дамјан Груборовић, свештеник из Хрватске из села Љубине (на сухој међи у ІІ банској регементи); 15. (Милостива снаха и немилостива свекрва), 34. (Маћеха и пасторка) и 36.
Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва.
Што је она тако милостива била, свекрва је мрзила на њу, те би је и глађу патила: затворала би хлеб од ње, и тако би по два по три дана сирота
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ме приљежно ходити у школу, хотећи облекчати стрину Босиљку, а при том не имајући ниједно мушко дете, добра одвећ и милостива срца будући, узео ме к себи с намеренијем да ме воспита наместо сина.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А из сваког вири лице Лица дивна, лица сјајна, Милостива, жалостива, Поносита, сетна, бајна; Па се смеше бајна лица Из оквира мутна дима, Дркће, стрепи стар Лем-Едим, Мутно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сад сам ја његов амануензис и бринем се о њему’. - ,А, то је друга ствар’, рекох јој, ,из ваше ручице, милостива госпођице, прија господину професору јело боље но из моје ручерде’.
- Она се насмеши и рече: ,Не заборављам ни на то: после ручка и вечере по чашицу мадејре’. - ,Ви сте’, рекох јој, ,милостива госпођице, савршен лекар, бољи но иједан професор нашег медицинског факултета’.
А једанпут се прибојао, а милостива госпођа завриштала од страха мислећи да ми је куцнуо последњи час“. „При тим мојим опитима“, настави Лавоазије своју
“ рече она врло грациозно, па онда додаде шаљиво: “Не изгледате ни најмање меланхолично!“ „Терам, милостива госпођо, своје властито име у лаж“. „Е, кад је тако, разумећемо се врло добро!
„Морамо, без одлагања горе у наш стан: и Ви, господине Меланколиш!“ „Али, милостива госпођо“. „Без поговора! Данас је дан мога примања. Ту морате и Ви бити.
Затим сам имао не мање задовољство да Вам, милостива госпођо, будем претстављен“. Поклоних се са страхопоштовањем пред њом, а она ми пружи руку.
Његов први јавни положај у нашем друштву и држави било је звање генералног закупника царина“. „Шта је то, милостива госпођо?“ „Сабирање индиректних пореза, тј.
„Питам се, милостива госпођо, на који волшебни начин доспева господин Лавоазије да удовољи свим обавезама, и налазим само један одговор на
“ „Сада је већ касно: прошао вашар!“ Она ме погледа љубопитљиво. Значи да сте већ ожењени!“ „Ах“, милостива госпођо, „немојте ме о томе испитивати; то је жалосна прича“.
„Колико ће трајати тај велики Ваш рат?“ пита госпођа Лавоазије. „Врло дуго, милостива госпођо“, одговара јој Лаплас. „Значи: тридесетгодишњи рат“, додаје она. „Тако нешто“.
„Шта му је то?“, пита ме она. „То ћу Вам, милостива госпођо, најлакше растумачити на једном конкретном примеру“. Она набра чело и напрегну сву своју памет.
„Ох, драги пријатељу“, одговара ми она, „преживела сам неизрециве страхоте и невоље“. „Чуо сам то, милостива госпођо“. „У првим данима револуције ишло је све да не може боље бити.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1904. ПОЗНАНСТВО Милостива госпо, пардон по шест пута! Сукњу мало више држи рука мала, Па се жипон види и ципела жута. Опростите, али — подвеза
Ћипико, Иво - Приповетке
Морнара из Леванта не виђа већ дуго... А почеше о њој у селу што му драго зуцати; веле, пуно је с туђим свијетом милостива. А Марко увијек за њом пристаје, сам је у кући, а и она је сама. Биће своја, неће требати да слуша господареву вољу...
—Исусе мој, милосрђе! — понови језиво и скрушено. Проповједник настави: —Света наша мати Црква милостива је: она је као квочка што, када олуја наслути, под своја мека крила сакупља своје пилиће да од олује не настрадају!
Али, како је милостива, тако је и праведна! Тешко ономе који се отргне испод њених крила: проклет је! И наступиће судњи дан, дан страшни, и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
На ногама беле камашне, на рукама рукавице, у рупи од капута цвет): Љубим руке, милостива! (Љуби јој руку.) Био сам слободан, на ваш позив... ЖИВКА: Баш вам хвала! Изволите седите! Ја сам вас узнемирила...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Шта је ваше злато, што га Хвалисава рука пружа, Према дарку који даје Милостива, скромна душа? Себи мâли, друге храни По маленој својој снази, А кад даје, тако даје Да је нико не опази.
Машинисте при ватри, Лица им све букте, А попови читају Све новине мукте. Милостива са шлепом Пречишћа сокаке; Дротар крпи шерпење, А учитељ ђаке.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа. ВАСИЛИЈЕ: Забога, гди сам ја? ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој.
ЈОВАН: Шта сте ме дакле звали, ма... мајс... госпођа, оћу да рекнем. ФЕМА: Тако сваки магарац ради да га виче милостива госпоја по три сата. ЈОВАН: Е, шта могу ја зато, кад сам имао посла.
Анчице, само добро уреди. Ево ти тринкелта. (Даде јој три цванцика.) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (успија це): Анчицкен, то је моје право име. АНЧА: Милостива госпоја, ви сте врло добри.
(Даде јој три цванцика.) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (успија це): Анчицкен, то је моје право име. АНЧА: Милостива госпоја, ви сте врло добри.
АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА: Коми фо! (Ода поносито.) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (чешећи се): Само запиши, Анчицкен, пак ћеш
АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА: Коми фо! (Ода поносито.) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (чешећи се): Само запиши, Анчицкен, пак ћеш ми послати конту.
Ти знаш, велике мадаме о новој години тринкелт дају. Анчицкен! АНЧА: Чујем, милостива госпоја. ФЕМА: Ох, ох! (Опет ода успијајући.) Анчицкен, само запиши.
— Но ја ћу мени билету начинити, је ли, Анчицкен, свака ноблес носи своју билету. АНЧА: Јест, милостива госпоја. ФЕМА: Пропопо, Анчицкен. Ти си служила код ноблеса, како се сад носи шал? Преко руке или око врата?
Ти си служила код ноблеса, како се сад носи шал? Преко руке или око врата? АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА: То је мој густ.
Шта ти се чини, Анчицкен? АНЧА: Врло лепо, милостива госпоја. (Забележи.) Јошт вам један сат треба. ФЕМА: О, имам, Анчицема, остало мије од покојног два сата. (Извади.
(Придене сат.) Анчицкен, може и овако поднети, док се онај позлати, је ли, Анчицема? АНЧА: Јесте, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА (ода поносито по соби, све иа огледало гледајући): Анчицкен, шта ми јошт може фалити?
ФЕМА: Право, Анчицема, и ја ћу да постанем кратка вида. АНЧА: Верујем, милостива госпођа. (Забележи.) ФЕМА: Док се тај, како се бестрага зове, штекер купи, могу се и с наочарима послужити, је ли,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је била позната у варошици надничарка, дугогодишња радница код фрау Розе, сирота жена са доста деце и жена ретко милостива срца. — Је ли, Ружо — пита поштарка — 'оће ли онај да оде кад се ти научиш послу?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
примечавамо да девојке за изгубљеном керицом марамом исплакане очи бришу, а то највише из узрока да покажу како су милостива срца. Млого пута овакове које за кером сузе проливају при најужаснијем прикљученију показују се тврде и нечувствителне.
Обадве ове титуле имају толико рђави колико добри страна. Јер се врло и лако и често може догодити да је милостива госпоја такова која ником не само нигда у животу свом ништа није уделила, но која се јошт радује несрећи ближњега;
праедіцатум) — придевска одредба уз појам (млада, милостива госпоја); али у старој употреби и: титула уз име (от Предић) ПРЕДСЛОВИЈЕ — предговор ПРЕДСТАВИТИ СЕБИ — намислити,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сада већ више није било ниједног сликара који бар једном није насликао Царичин лик, али и Царица је била милостива, јер добивши свој лик на платну дозвољавала им је да сликају све што желе: од одсјаја сунца у води до облака у небу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А војводе, браћа милостива, са сабљама сандук отесаше, саранише војводу Кајицу, чело главе копље ударише, на копље му сокола метнуше, за копље му
То изусти невестица Винка, то изусти, па душицу пусти. Хвала богу, хвала јединоме! Ковиљка је срца милостива, она знаде шта је сиротињство (од малоће сиротица ј’ била): прије Мирку бела хлепца даје, прије Мирку нег’ своме
Виђе кнеже да је дошло робље; колико је срца милостива, трипут пада, па он обумира гледајући јада ев’ од робља, низ образе грозне сузе лије: „Нуто, браћо, јада од Србије!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак по неком времену Радул бег оде к Богу. Милостива она душа милост и достаде од вишњега Бога. Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег Михна војвода.
У томе су много од нас деца боља и мудрија, зашто милостива су срдца, ама ми детињства и послова им да се махнемо те људски о другом да провиђамо. КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА...