Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нити га ко шта пита, нити, грешник, он шта тражи. Утисак је мучан, али само тренутно, докле га не минусмо... Онда свако мисли на свој јад. Са пешадијом су и нека деца. Кажу да су их пешаци нашли приликом одступања.
Погледао сам га с леђа. Уши му се прозирале као крила у лептира, а вратне жиле једва носиле силуету лубање. Минусмо поред њега. Али ме нешто косну... Идем и непрестано мислим на њега.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту се уз слатке звуке Маглено коло вило. Вило се тамо и амо. Док свирка све слађе звони; И ми минусмо даље, Неутешени и бони.