Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Бадава! Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако
Африка
О и плаче! Ја сам, замислите, пушио кад сам имао осамнаест година и сав сам мирисао на дуван, што моја сирота мати опази, а онда — о ви можете слободно веровати не само да ме је тукла.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсулија је само погледао презриво. Гарсули се начини као да никад није лука ни јео, ни мирисао, али је Енгелсхофен знао ниско порекло тог дворјанина, као и то да Гарсули има умешане прсте у све то.
Био је као ношен, уз крупног Енгелсхофена, као нова млада, једва додирујући тле ногама. Био је сав бео од креча. И мирисао је од карбола. „Сељак је то. Колика му је само носина, као у коња. А из ње као да вири коњска четка.
У мемли, у страшном смраду, добио је свега неке ногаре и сламарицу, и ћуп воде, и хлеб који је мирисао на буђавину. Имао је троножац тек да може сести, али ни стола, ни свеће.
Шеве су трепериле у ваздуху, над Махалом. Дан је био топао и багрем је мирисао. Све се у Махали чинило мирно. Трифун је седео, очекујући жену, нестрпљиво, тог јутра, са главом у диму, који се
је Божичеву леву ноздру, која је била крива, и уздигнута, при разговору, као да је живот нешто смрадно, што је Божич мирисао само зато што је морао.
Подносио је све то, осмехујући се презриво. Гладио је своје брке, које је редовно мирисао. А све је то, најтеже, погађало Варвару и њену, сиромашну, рођаку.
Отишао је из свог Срема, где је пањ на огњишту, и ноћу, светлео, гријао, а дим мирисао. Где се спавало тако безбрижно. Како се лепо чуо лавеж паса тамо.
Та жена и Агагијанијан, затим, поведоше Павла, у сасвим други крај ходника, у сасвим други стан, који је мирисао на сапун и жене, а у ком је била мртва тишина.
слушкињу, нашао је Варвару, дигнуту на узглављу, код прозора, под којим је, на низбрдици, шаврањика цветала и багрем мирисао. Била је расплела косу.
Био је намирисан и мирисао је и брке, које је помадирао. Нису више висили, у чорбу. Чак се и својих, крупних, жутих, зуба стидео, па их је,
Нису више висили, у чорбу. Чак се и својих, крупних, жутих, зуба стидео, па их је, пепелом, белио, и карамфилчићем мирисао. Није више седео у облаку дима. Него је и он, бурмут, шмркао, и громко кијао.
Те чесме су шумеле и пљускале целу ноћ у провидном мраку. Миргород је, у септембру, мирисао, сав, на опалу липу, на шебој и жалфију.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Није богзна како мирисао то име, али се временом привикао. - Како би било да проверимо? - одмахнуо је главом за Бароницом рекавши да је њен
- Обећај, Рашида! - прислонио сам образ уз њен, који је мирисао на свеж ражани хлеб, а онда је спокој почео да улази у мене, иако је она рекла само: „Ти, будало!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Стојећи гологлав, у трему, он је мирисао ноћ која се спуштала, као пас кад њуши неког, који издалека прилази. На дну видика пушиле су се љубичасте равни и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Носио сам га годинама, све док од њега не направих личност. Његов леви рукав мирисао је на гар старих железница. Његов десни рукав мирисао је на повратак из војске, џип »вилис« и товатну маст за
Његов леви рукав мирисао је на гар старих железница. Његов десни рукав мирисао је на повратак из војске, џип »вилис« и товатну маст за конзервирање мотора.
Онај део који зову ранфла мирисао је на »герлен« једне младе даме; предња страна — на труле даске једног сплава на Ади Циганлији, када се спава
у плишаној сали једног биоскопа који је мирисао на ментол бомбоне и носио звучно име »Империјал«. Ухвати ме паника када се само сетим колико смо времена до тада
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко. Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!“ — тихо је реко.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Шта да те послушам? ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан, па ни лук јео ни лук мирисао. Никоме ни речи о томе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре. Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала. На њој је била сама свила.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Земља је мирисала на посечене жилице траве, лако је мирисао и глог. Руке су саме захватале пуне шаке земље, која се трошила и мрвила међу прстима; било је време орању.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила, долазиле су јесење месечине а Вождов образ је мирисао на барут. После, Карађорђе је ћутао и Вишњић је ћутао па су тако, у ћутању, поделили хлеб.
разигране медитеранске светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки италијански говор, ваздух је мирисао на морску траву а њему су се, одасвуд, неприметно, примицали људи из полиције. Без претње, учтиво.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
али су њена стабла била препуна једрих пупова, испод њих, у џбуњу, видели су се већ први цветићи, а ваздух је мирисао пролетњим дахом. Дарвин га удахну дубоко.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сушичави писар стајао је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни мирис. Рамена се непрекидно тресла, а усне се понекад обојиле крвљу.
Петровић, Растко - АФРИКА
О и плаче! Ја сам, замислите, пушио кад сам имао осамнаест година и сав сам мирисао на дуван, што моја сирота мати опази, а онда — о ви можете слободно веровати не само да ме је тукла.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛИВ „Знаш ли, драги, онај санак, Што се зими расцветао? Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак, Само љубит’ знам ја сад.
XXXИX Вратисмо се спред олтара Са бурмама измењеним; Рузмарин је мирисао На грудима њеним. Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И обучена у ново, не више заврнутих рукава. Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ). БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело). Бостан. 1. Wаѕѕермелоне.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У ове часе звијездâ и сновâ У вашу башту ја сам долазио; Мирисао је јоргован и зова, И мрки чемпрес повијо се ти'о. У ове часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада;
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Ни лук јео, ни на лук мирисао”; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави. Страшне оне слике сна дубоко су се