Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Орли од бисера леже по твом скуту, Крсти по стихару, и сафири вратом; Мирисе Истока остављаш по путу; Твога коња воде поткована златом.
Узми своје велове, и своје гривне, и своје мирисе, и играј му, и он ће те пожелети. Али немој престати него лажи и даље, лажи непрестано, лажи увек.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Много воће и цвеће, као и неке зачине и мирисе, Турци су пренели на Балкан из Мале Азије, и они носе више или мање искварена турска имена.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁵⁰ С обзиром да вештице не подносе јаке мирисе, често се одбрана од њих састоји у сагоревању извесних предмета и биљака.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нико ништа не зна о њему. Шта да радим? Молим госпођу Циганку да ми врати бар изгубљене мирисе. Џемпер може да задржи. ВИ Тражи се једна реч.
Птице гурају те мирисе крилима преко опустеле улице, гурају их сасвим ниско дуж блиставих шина које се даве у растопљеном катрану, преко
ствари, укусна јела, што мекше кревете, кремове од којих се брже тамни, што укусније рибе, вино, лед, цене, љубав, мирисе, музику, све чега се могу дочепати у свом кратком животу: осетити непцима, кожом, ноздрвама, желуцем, опипати прстима..
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада, под звјезданијем небом, кроз мирисе планинске, уз прижељкивање славујâ, лете тајанствени уздаси и тјешње се шљубљују младе душе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
увели цвете! однет мирису! — Мирису, да: — та беше нам липа, славујма српским у лишћу лег, а из цветова мирисе сипа патничком свету богодан лек. Песмом се пита, свет да захрани, свет да захрани — да се сахрани.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Али то су крупне речи. Први постови изгледају као велики догађаји. Храна почиње да има неиздржљиво јаке мирисе. Хоћу да све нелагодности сузбијем молитвом. Те прве, снажне и напорне молитве делују као да покушавам да дељем пејзаж.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НОС Мој нос јесте мој понос Са целом планетом однос Одржава, скупља се, шири се И најдаље хвата мирисе...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Подне, ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне. Збогом, надо пуста!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сто голих тежња, к’о сто црних руку, У киши суза вапију и траже Умрлих ружа мирисе што блâже, Умрлих дана спомен који трне Уз куцње срца к’о добоше црне; Који време, живот вечном стану вуку.
Ненадно те ноћи, док је месец трн’о, Јужни ветар прође улицама бурно. Носио је тешке, заносне и меке Мирисе цвећа, и живост, и наду, Дах пролећа блиског из земље далеке, Расуо их, кришом, раскошно по граду.
Исте птице поју. Јер и земља свака Има своје ветре, мирисе и боју, Своје сунце, своје сенке од облака; Јер свака, најзад, има душу своју, И, к’о своја, биће и мртвима лака.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нико не ужива пролећне мирисе, Из хиблејских пећина не извлачи сате, Ако чело чува и боји се купине; Вооружава трн ружицу, мед бране пчеле.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако и лето дође. Титрала је над морем јара као златна маглица, а траве испуштале јаке и омамљиве мирисе. На дно мора бежале су рибе од врелине, кад се изнад галебове стене појави Месец а галебић задрхта.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Анастасијевић је удисао дах реске свежине, мирисе муља, рибе и измаглице што се одмицала пред сунцем и развлачила између барки и дубоких дрвених чамаца, чунова и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Подне. Ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне: збогом, надо пуста!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је плави дан ствар свака када има лековиту моћ и кад се рађа смисао умире ми сан у ваздуху кад се путеви продуже за мирисе и анђеле да прођу! Пред капијом сам коју црви глођу за златно гробље где се сахрањују руже.
болести цвет између пепела и мириса они који одбијају да преживе љубав и љубавници који враћају време уназад врт чије мирисе земља не препознаје и земља која остаје верна смрти јер свет овај сунцу није једина брига али једнога дана тамо где
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Што мене за свог кумира је хтела. И дрхтао сам крај раскоши што је Нудила своје мирисе и боје. И тад утекох сав стидом обливен.
сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на мети Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти њиме песму
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Измишљала сам помаде од многих састојака: од павлаке кобиљег млека, којој сам додавала разне мирисе: босиљак, метвицу, ђурђевак, цвет руже, јоргован.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ЗАВИЧАЈ Кад поноћни поветарац пирне и с Алгавре мирисе донесе, Усред мрака и поноћи мирне Мисао ме у прошлост однесе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И што си ми синоћ онакву воду спремила за купање? Није била толико врела, колико некако чудна. Да ниси у њу какве мирисе, траве метала? СТАНА (тајанствено, задовољно): Нисам де, нисам... ТАШАНА Јест, ниси?!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Почео је мирисе биљака да прима као неки говор. Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Још мало па ће роса, па месец. На месечини је бостаниште чудесно. Испуштају диње своје слатке мирисе, брује зрикавци, а у нежној струји месечине плове звезде и свици са својим бисерним лелујањим.