Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
погледом сва свијетла кола у простору; ти, који си развијâ прашину испод твога трона свијетлога и назвâ је твојим мировима, те си прашак сваки оживио, насијâ га умнијем сјеменом; ти, те књигу држиш миробитну, у коју су судбе
си прашак сваки оживио, насијâ га умнијем сјеменом; ти, те књигу држиш миробитну, у коју су судбе уписате мировима и умним тварима, који си се милосно склонио дјејателне оживит членове малом мраву кâ гордоме лафу, — проведри ми више
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Не зна да је ланац миродржни свемогуће слово створитеља, које простор пуни мировима, а мирове сретним ангелима!“ ИВ Дан к вечеру бјеше већ нагнуо у цвијетне небесне равнине, два вјенчана славом