Употреба речи мјесече у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Кад то двоје узме у руку, нека се окрене спрам мјесеца и рече три пута: ’о мјесече! тако ти твоје младине, ти путујеш по цијеломе свијету, па у твоме путу виђаш и мога драгога, нареди и одреди да се

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Па како се с том другом расправи, бако? Да није било боја? — Није, мјесече мој, није. Ту ти се онда нас двије загрлимо, пољубимо, заплачемо, па у кућу.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Жена скочи одма на ноге и пође за њим. Тако идући и тражећи прстен, човјек погледа на мјесец, па рече: — Хеј, мјесече, мој сапутниче, доста ти сам се испод тебе нахајдуковао!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ — То рече бака и баци прут. ИИ У дворе старе, пред сами мрак, убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај, Мјесече!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

је важно средство у љубавном врачању: »Шјај, мјесече, данове, Да сијемо ланове, Да плетемо конопе, Да вежемо јунаке« (СЕЗ, 65, 1952, 361, Поповци).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности