Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али кад би на саме Цвети, а на тај дан држе Планинчани заветину, па се ту код записа скупило и старо и младо. Има ту људи и из далеких села: Гружана, Темнићана, па, богами, и чаршинлије, познавајући гостопримство мирнога
— А ти признај да си запалио кућу Николе Белића, свога законитог тутора! — Ја? — рече младић, а тавна му румен покри младо лице. — Ја, кнеже, нисам паликућа! — додаде после тога отсудно. — Признај овде!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 3 Лав и лисица Лав дуго живећи, оматори и врло остари, и не могаше нити брзином ни спагом својом, као у младо доба, другу животињу надјачавајући прождирати.
86 Стар пас и ловац Стар и безуб ловачкн пас не могаше нити као у младо доба ловити, нити што ухвати, безуб будући, добро држати.
Онда ти се он накашље и по челу протаре, пак| стане беседити: „Чујте, браћо! То ти је оно што сам ја у моје младо доба, кад сам у намастиру Студеници ђаковао, у староставнику књизи (која се свуда не находи) не једанпут, ни два, него
Опет другољубива ласта, кад к једним кад к другим птицама летећи, моли их и увјештава да јоште младо и слабо конопље, док се није осилило, почупају. Птице, ка' и пре, свака и о свом послу, не марећи што ће после бити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ја му кажем: „Та ти имаш арачки тефтер у рукама, и знаш колико има мушкараца: све је устало, и старо и младо. А то што видиш то је само до Словца и до Бранковине, а Грбовић с војском башка је, а Кедић башка, а једну војску
Околна села, како су чули пушке у Чучуга, сви грну, старо и младо, унаоколо долазити, док и Милован Грбовић и Молер из Кличевца, уз пут јаве селима, који се сви искупе.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!... Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе. То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.
Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце; и не шуште нали — Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није
— вели гђа Габриела. — Та... баш не велим да није; није ми један то призн’о... Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... Било па прошло! — уздахну гђа Сока.
Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
У то време била пребегла из Турске једна просјакиња, неко улаво1, младо девојче. Звала се Вејка. Од зулума померила памећу. Турци, да би је уграбили, све јој поубијали.
Африка
Није ли овај начин размишљања потпуно црначки“? Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.
Оне су младо звериње, у истих мах. И колико распусне, прашумски запањено и фатумски распусне, у својим покретима. Оне насрћу пијане
Цео круг тако, као да је чврсто сливен и да је од затегнуте тетиве, прими, улегне се и одбацује младо тело на други свој лук. Ова у средини одлази одмах у занос, тако карактеристичан за црну расу.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Не знаш, шкиљи, а што си газдарицу? Што сам ти узио, да чуваш кућа, или да гледиш на пенћер, на младо официр? О, сиромах кир Јања, мораш да пропадниш кроз неваљало свет!
ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио инштанција: „Душо Јуцо, немој да си разговараш сос наше младо нотарош!“ Аја! Јуца нећи да ми чуи! ЈУЦА: Он мене ради и не долази, него вас ради и због грчког језика.
ЈУЦА: Ја се чудим зашто га и држите тако стара и глува? ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун...
ЈАЊА: Кир Димо, ви сте једно паметно човеку. Оћим да вам дам Катица, да го воспитавате. Она иј младо лудо. Има мати што го воспитава за шешир, за свилена аљина, за младо официр, а не за кујна и кецеља, да крпи издрту
Она иј младо лудо. Има мати што го воспитава за шешир, за свилена аљина, за младо официр, а не за кујна и кецеља, да крпи издрту џаку, да носи едни ципели година дана. ДИМА: Кала.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Расцијани су, у то доба, толико волели све што је светло, младо и ново, да су имали обичај да поскакују према новом Месецу и да му довикују као безумни: „Здрав здрављаче, нов новљаче!
Кићанке им се, под коленима, на чизмама, тресле, у колу. Све је то било у оно време, младо, здраво, стасито. Куд је нестало? Њихов се смех више у Будиму није чуо. Сад се у Будиму господин Трандафил смејао.
У матери је наслутио, не само лепотицу, врло страсну, него и несретну, а у ћерци створење врло младо, са веселошћу, коју само врло младе девојке имају, а која пролази брзо и не траје дуго.
Трогателно, покуша да то младо створење уразуми. Наводио је разговор на то, како је имао младу и добру жену, како су сретно живели, како је њихово
Са исто онолико брзине, са којом му је госпожа задала страх, и кад му се нудила, са исто толико брзине, ово му се младо створење допаде, као неки знак пролећа и лепе ноћи, која је напољу, у башти, остала.
Нагрнуће, па ће и отићи, кад у маторог Трифуна виде нож и пиштоље. Нек изволе! Док је он жив то младо створење нико пипнут неће.
Божич је све то посматрао, смејући се, а грлио Павла, и викао, да се, са млађима, не вреди препирати. Младо, па лудо. Исакович ће сад, да се не би осрамотили у свету, да сврати још његовој кући, да се мало прокоцкају.
Свака би хтела да се врати у своје младо доба и да се претвори у лепојку, понова. На њиховом лицу нема, ни смирености старица, ни доброте наших старица, него
А ни старци, међу Бечлијама, нису много бољи. И они се додоле, фракају, па иду у лов, на младо зверје! Хтели би да живе довека! Да продуже живот човека! Да буду млади понова! Неки чак кажу и да ће се родити понова!
Није више било онако ведро и весело. Као да је било и мање, него пре, младо. Њене очи нису биле више онако радосне, него су, под густим обрвама, као црним гусеницама, које су биле срасле, црниле
Једном речју, Трифун је у Росији тражио само младо! Био се прочуо и срамотио је фамилију. Павле га није више виђао, само је о њему слушао.
Кад се Андреович буде појавио у Бахмуту, место госпоже Софике, Трифун ће већ наћи нешто ново, али исто тако младо. Док једном не изгуби главу, или га не пребију намртво, сународници. Павле више није хтео о том да мисли.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
додирнух шине, а онда пређох њима преко свога врата, спустих их низ рамена и груди до бутина и колена, осећајући свуда младо, нестрпљиво месо.
Упитах је шта ће бити ако унутра, кад почнем да га гутам, нађем неизлежено младо, а она рече да ћу у том случају јести кајгану с месом и насмеја се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У самртном страху, тако да се гушила, њој се учини да јој вода и блато улазе у гојазно младо тело, пуно округлина, и да ће јој доћи до гуше, да је задаве.
У селу се све избезуми од његових прича. Плакало је и старо и младо и лелекало од јутра до мрака. Ананија се први смилова на њега и, на запрепашћење свих осталих, поклони му овцу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
када се поглед злих очију удружи са речју којом се изражава чуђење, дивљење и завист према некоме или нечему што је младо, напредно, лепо или јако, добро и сл. Урећи се може хотимице, намерно, свесно, али и нехотице, без намере, несвесно.
могу да се урекну лепа девојка или леп момак, мало, нејако дете, млада животиња, односно све оно што је незаштићено, младо, осетљиво и лепо. („Урећи се море најлакше мало дијете, с тога му се не ваља чудити кад добро напредује.
Под овим изразом подразумева се мало, младо, „зелено“, дете. Уз реч дете обично стоје придеви „нејако“, „мало“, „слабо“.
(Вук, бр. 4040) — Од прута бива велико дрво. (Вук, бр. 4009) Рани развој и његов значај — Док је дрво младо, мож’ га савијати куд хоћеш. (Вук, бр. 1008) — Док је шиба танка, треба је исправљати.
(Вук, бр. 1389) — Из јутра се види какав ће дан бити. (Вук, бр. 1623) — Младо се дрво савија. (Вук, бр. 3043) — Прут док је млад ваља га савијати. (Вук, бр.
утицају који има рано детињство на читав каснији развој говори веома много изузетно лепо обликованих пословица („Младо се дрво савија“; „Из јутра се види какав ће дан бити“; „У јунцу се во познаје“).
и једну танану, сложену идеју развоја детета и важности раног развоја која посТоји у народу (Из драче се ружа рађа; Младо се дрво савија; Од ђеце људи бивају).
и бережного подхода к ребенку и важности раннего развития: Из драча се ружа рађа (На колючем кусте вырастает роза); Младо се дрво савија (Молодое деревце легко гнется); Од ђеце људи бивају (Из детей мужчины вырастают).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
играла »Тинтарела де луна« окружена задивљеним гледаоцима, сама, у једноставној ружичастој хаљини навученој на голо младо тело.
Разгледала си своје младо тело у пари Јавног купатила што заудара на лизол. Још од летос је тамно. Две беле траке на грудима и преко кукова
Само су постери били другачији. Средовечни мушкарац посматра у сумраку младо тело што лежи покрај њега. Поглед му лагано путује низ слалом кичме, све до вретенастих ногу без трунке сала.
—рече она. —Па, шта бисте за ручак? —Каква је коленица? —Није лоша — рече келнер — али биће боље да узмете младо јагњеће. — Литар кутјевачког »бургунца« и две зелене салате. Салате, ако може, одмах!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Гдје у кући, опет, младо женско тражи себи ђавола, ту ће се најзад и најзадње најменичко блејало досјетити о ком је ђаволу ријеч и чега му се
Лакоћа и сигурност његовог стиха плени и старо и младо. Те се песме дају без отпора, без остатка: у сваком разговору, у свакој прилици, могу се наводити; читаоци су већ
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у духу хладне и нелиричне поезије XВИИИ века, певајући безлично »красну Хлоју«, Мелису, Кларису, Купидо »Венерино дете младо«, »љубве стреле« и »сердца бољу«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела? Да ли су ми де сметови Драго моје завејали? Да ли су му де зверови Младо тело покидали? Бело грло штоно грли, Бело лице штоно љуби, Све су можда, све потрли, А са своји страшни зуби.
Тешко му се, тешко раставити, Али шта ће када мора бити, За њи срце њему младо туче, Али нешто на далеко вуче, Он не може више одолети, Па се вине и у свет полети.
ли се тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука, Сретно сам се ја увек извукâ, Ја сам теби младо тело предô Кâно оцу своме што би чедо, Јер да теде, могаше ме једном Руком својом задржати ледном, Та кад оно у
су свуд звездица пуна, Ал' месеца јоште нема туна; Доцне данас он ће обасјати, Ја не могу на њ'га ту чекати, Срце младо јоште једном жели Са другови да се провесели.
Када гледнем твоје стене дивне, Срце младо у менека живне, Јера овде послије Косова Сунце српско грануло изнова, Очистила с' она веља брука Што окаља Србина
Скреса Србин пустога Турчина, Али мало прежесток бијаше, Иза кама здраво се помоли, Сагледа га једно Туре младо, Зашкргута, дохвати шешану, Па удари Милуна хајдука, Удари га у лијеву руку, Сакрха му руку у рамену, Вас
(О КРАСНА ТИ ПЕВАЊА СЈАЈНА ВИСО) Окрасна ти певања сјајна висо, Ка мени амо како сјајеш лепо, Мене(к)а око младо није слепо, Но везана ми стоји лака мисô; Тебика стиже ока врли пламен, А прекована мисô је о камен, О камен сињи
Кô што је свуда де је купатило: Тај здравље тражи, јер га нема дуго; Ал' највише је дошло по што друго: Том срце младо од милости пуче, Па дошô амо да дочека луче; Тај опет милог огрлио кеца, Па дошâ амо да кога упеца.
Ал' од мене чујде му имена: Њега зову војвода Милета, Младо момче од двадесет лета, Благо чеду која му се нада!... Ал' о томе доста је засада.
чету води силан Вељко, Трећу води Подгорица Рајко, А четврту Косовићу Влајко, А пред петом ту ми видиш Гојка, Младо момче, лепо кô девојка, Ал' је, брате, гуја присојкиња, Жешће од њег' нема у Србиња; Та тек што је, мој брате,
Осман паде, а Омер допаде, Али само на големе јаде: Окресну га Бошко по саруку, Одсече му ону десну руку. Јесте младо јоште момче Вуче, Али гледај како Турке туче, Сад за пушку не беше времена, Зато скида главе са рамена; Ал' задоби
(ИИИ) Ој Паризе, ти срце Франције, Ој Францијо, срце света цела, Твоја слава свр неба се вије... Та срце си младо ми понела. — — — — — — — — — — — — — — — — — — Гле је веће де прелази Рајну, Ка истоку тамноме се креће.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Гдје у кући, опет, младо женско тражи себи ђавола, ту ће се чак и најзадње најменичко блејало једног дана досјетити о ком је ђаволу ријеч и
— Као да је пањ оставио, а не ђеда, мој друже Душане. — Младо лудо, драги Едо. Дозваће се то памети док мало протабана по свијету.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А магла се полако и развлачећи диже... Јесен. Да, да! Али тада не беше јесени. Срце младо, душа тек навирила, очи се рашириле, па цео дан шврљам с друговима по виноградима, пуцамо из пушака, ложимо ватре од
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Опрости, мајко, много сам страд'о, многе сам грехе покај о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио ма', за чим сам чезн'о, чему се над'о, све је то давно пепô и пра', на угод живу пакости
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дијете, како је, штоно ријек, лудо младо отишло, није јадно ни знало шта је с њим било, па је од своје тетке мислило да му је мајка и тако је и звало.
Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па би их ја свако јутро бројио, и све бих челе пребројио, а кошница
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
за земљу Инђију: кадно земља испуца од суше, у њу живи попадаше људи, и Бог пусти тешку болезању, те помори и старо и младо. ЉУБА: Иди, мајка, бога ти! Сад ће свет да пропадне, што ти ниси видила овај обичај.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Не можеш замислити како ми је? С тобом се осећам тако младо и тако шашаво ...“ Мислим, човек мора да буде заиста потпуни кретен, то јест да је за длаку избегао теглу са
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Жури се младо, старо, сви ће у истом правцу, вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. Псето пешице каска, човек на коњу лепом,
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
навикли на тај стан, а за мене, право да вам кажем, за мене би било то врло пријатно, имати у кући једно тако лепо, младо створење. Зар не? ДАНИЦА: Хвала, то је врло љубазно од вас, али, ја мислим, тетка жели да се иселимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јела оборених очију извлачи полако кошуљу из сукње. Александар је, успламтелих очију као крвник, гледао то младо тело. Батеријски наредник је гризао усне и ломио прсте.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Шта ћу, старост је, братићу !... Не може се више као некад, док се било младо. А ја опет моју господу слушам кâ неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
— 33. Пала магла у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила:
42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи младо момче Накићено, наређено, Мањ што није ожењено. Жените га, не држ’те га, Да га брада не превари, Да му мома не
Жените га, не држ’те га, Да га брада не превари, Да му мома не забави. ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 43. Пасло коња младо момче, Пасло коња спрам мјесеца; Препаде се од мјесеца И забјеже за горицу.
“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.
И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде, Радоња на коњу, На води је нејака Јагода, Нејака је полупаће суде, Лудо, младо, препаднуће ми се.
“ Она мени одговара тужно и жалосно: “Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и жалосно: Ја сам ти се
Пухну ми вјетар с планине, Обруни цв’јетак с наранче, И паде младој на лице; Плахо се младо пробуди, Наранчу стаде проклињат: “Наранчо, Војко, невојко, Ти пуно цв’јета ћетала, А мало рода родила!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Странац је у необичној ношњи: на њему бео бурнус привезан црном врпцом око чела. Из белог платна гледа младо лице, бледо и спокојно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И старо и младо, и мушко и женско, гуши се, пропиње, гура, тиска да ме што боље види. Напослетку се накупи толико света да се закрчи
— Ко је ово? — шапнух механџији. — То је првак у грађанству. Млад човек, али много обећава. У своје младо доба дочекао је да га је и сам кмет већ три пута до сада јахао. Стекао је више популарности, него ико до сада.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о,
на пањ, али не смеде ударати ножем, него зове руком сталне муштерије и, облизујући прст, показује им како је масно и младо. Један отрча на крај вароши, да каже Петру ковачу да не клепа данас мотике.
А ја ћу се већ чувати што боље могу. А и шта ћеш му: младо је, и зелено, и бесно, није још видело шта је мука. Нека га, дâко се опамети.
На вратима се појави једно црвено, младо, зајапурено лице, на коме ни неочекивана вест није могла одједном избрисати трагове необуздана весеља.
кући и искала Кају за добре прилике, но снаша Јула обично је говорила да је још рано за то, да јој је дете још младо а није ни спремно, а што се тиче момка нема му мане, и тако је она двапут баба Соку испратила, па сад ево и трећи пут
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шврћа је рођен у земљи Колорадо У једну зору — била је јасна и плава. Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Помрчина нада мном царује, мјесец ми је сунце заступио. Ух, што мислим, куд сам запливао? Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва.
Да погибе у бој љути, убојниче, ђе се српски момци грабе, младо момче, око главах и оружја, просте ране; но на вјеру у невјере, вјерна главо!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску. Нистаро, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Без муке нема науке. — Пример је најбољи учитељ. — Нико се није научен родио. — Младо се дрво савија. — Добар поп до смрти се учи. — Човек се до смрти учи, а недоучен у гроб легне.
Жива глава дуговање плаћа, Жив икада, мртав баш никада. Закон веже и старо и младо, Закон веже, разлог одр’јешује. Залуду је кула и пенџери, Када није ништа у тенџери.
нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје, нека травом отрује, па ће ти лакнути, и заспаћеш као младо јагње на зеленој трави.
’Ватајте се танке сламке, танке, танане, Да гледамо ко ће коме у срећи пасти, Коме старо, коме младо, ком’ што срећа дâ! Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог!
Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог! Убила га света Петка Параскевија! Пуштајте се, беле руке, не
приносит, ангели со пастирми славословјат, волсви же со звјездоју путешествујут: нас бо ради родисја отроча младо, превјечни бог“; а за то време у вертепу се ово приказује: Анђео се јавља пастирима и они се клањају.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ако ти више што не знаш, то је све ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину: Кад ја бија у младо доба стари човек, онда ми имадијасмо млого кошница, па би и ја свако јутро бројио, и све би челе пребројио, а кошница
ако ти више што не знаш, то је све ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину. Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па бих их ја свако јутро бројио, и све бих челе пребројио, а
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Њихово младо срце к чловеко|љубију и к добрим наравом мало-помало да окрећу; њи[х]ов ум и разум, како почну мислити и расуждавати,
О, колике слабости и болести ума плашња деце узрокује! А сврх свега, њи[х]ово младо срце љубовију правде, истине, поштенога мишљења и мудровања како слатким матерњим млеком да напојавају, злонаравне,
и то добро памтим, да моје младо детињско срце крепко би желило да и сам њему подобан будем и тако љубов и миловање други[х] људи да заслужим.
Ево, какову силу имају прве науке с којима се младо срце напоји и напуни! Млад човек, не имајући никаква искуства, сâм не могући право о ствар ма судити, старије и
ове врсте, каква чувствованија благодарности и припознанства к богу и родитељем могу се усејати и укоренити у једно младо срце чрез сами једнодневни разговор једнога чистосрдечнога человенољубивога и разумнога учитеља.
Старо и младо, жена и дете, све ти то инглески. говори, нити им можеш разабрати шта ти људи мисле, шта ли [х]оће. Гледам жене и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана у руку, рекавши: — На здравље вам младо лито. Дај боже да и’ много доживите!
Најпослије ограну и недјеља. Све, и старо и младо, спремаше се цркви. Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Спуштених очију, а зрело и, у исти мах, младо се њишући у бедрима, Симка донесе каву, и тако, још брже, али као и пркосније, изиђе.
Процветале јабуке гранама га ударају по лицу, младо лишће му мили по челу, јер је ноћ, па је и лишће црно, иако се не види, црно је, а ветар лако, као змија по ливадској
Зато се она ноћас толико мучи и зато ће му се наказа родити. Искреће главу и ослушкује. Ветар ситним зубима грицка Младо лишће јабуке. Бог све зна. Свуда је он. И у ветру.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Крочи на Брег за размишљање, зађе у сенке и наслони образ уз једно дрво које је било младо 1870. Неко време стоји тако, не размишља, слуша: дах сокова, ход мрава, ковитлање облака над безданом и, нарочито,
Тада, на мах, просветле окна на зградама пуним тескобе а дрвеће испред куће са бројем 30 изгледа младо. Ту кућу, на самој чесми, сазидао је Геца Кон, који је, између два светска рата, био издавач од највећега утицаја у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити! За њих срце њему младо туче, Али нешто из далеко вуче... ............................. .............................
Око сваког светлог гроба - Баш ка' горе око звезда Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се
Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сн'јежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом
Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама, И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетнога мора.
Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце, и не шуште вали Све је тако тихо... Мир... Свуда је подне. Ј.
В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог
Циљ му?... О, јадниче!“... - Осетим тада, с ињем једне студи, Да нешто младо, наивно и зрачно У мени - опкољено у дну груди Од ја безбројних, црних као мрачно Јато које се низ литицу суља ......
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
плод љубави први божествене, родитељску премилу утјеху, царе мира једног цијелога, ђе са крвљу братоубиственом младо лице земље отроваше. Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе! Зла предсказо отровне судбине!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сва звона, а командант ћути; док, у ствари, мене подузела нека похотљива језа од слатке наде да ћу малочас стезати оно младо и чврсто тело сељанке, сигурно и само толико жудно мушких руку. — На ствар, Стеване, ако Бога знаш!
Мој отац ради с прве фирме, с гросисти. Али куд ћеш, бога ти, куд смеш? Док је младо љуби се с ђаци, па зар половно да га узмем на цел век? Други нека га узме, од мен' далеко ги лепа кућа. Овако...
ноћи, до зоре свирао и певао све поредом омиљене ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све Србија до Србије Обреновића“, и друге, па да је том приликом Аган, прва виолина, све
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кретао је караван мазга натоварених ковчезима и тушевима, пребацивао се преко била и силазио у варошицу. А младо је вино остајало да чами заробљено у мраку бачава, као у лијесу. За зимских сунчаних дана опет смо долазили.
Таква изузетна срећа привилегија је само доба дјетињства човјечанства, прољећа људског рода, златног доба кад је младо човјечанство живјело у земаљском рају фантазије, у царству митоса.
се то догоди, кад се роди нова, млада, за живот способна истина, која без сентименталности, с окрутношћу свега што је младо и забрекло соком, збаци стару истину онако као што је Зеус збацио старога Крона, безазлени кажу: „Преварио сам се,
Тетошиле су је с оним нарочитим миљем од ганућа, с оним пучким смислом за љепоту у смрти! Младо створење посвећено смрћу — дјевојка на одру међу цвијећем, црнина и пламен чирака у сунцу — у образиљи југа уздиже се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће... Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном слетлошћу сунчевом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па бих их ја свако јутро бројио, и све бих челе пребројио, а
Кад дође кући, нађе ту своју жену и једно младо момче, али жена није познала свога човјека. Они вечерају и почну лијегати, а жена леже са онијем момком заједно.
БАЧВАНИН И ГРК Возио Бачванин Грка у Пешту. Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дођу увече у крчму на конак, Грк рече Бачванину: — Море, кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ти волиш, бориш се, али јесен ступа И осећај да сам сувише се над'о Да је јад највећи срце увек младо. Ти волиш, бориш се, али јесен ступа.
Ти волиш, бориш се, али јесен ступа. Моја јесен ступа; иде моја зима И пада на срце младо, увек холо, И на звезду моју, на све што сам вол'о. Моја јесен ступа; иде моја зима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Отимају се ко ће пре, као да неће на свакога доћи ред да изађе. Има их свакојаких: младо и старо, мушко и женско, с лулом у устима и без ње. Мрки су и озбиљни.
по заклоњеним увалицама и свугдје гдје је стигла кад је за стоком у пашу ишла; а примирила би се тек кад би нашла које младо чобанче на осами, жељно друштва као и она; сјела би уза њ и часом се с њим упознала.
— Оженио се! Ко зна хоће ли већ игда на шкољ свраћати? А што ради оно младо чобанче што се с њим иза купања, у заклоници, на испрану жалу испружена, с ногама у мору, сиграла „мужа и жене?
Сељаци усред копи, иза киша, једва ујагмише неколико ведрих дана. Младо и старо освитком дана расуло се по пољу и доцима. Прије но пуп избије, харно је ускопати.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође, опет, у једну општу женску. Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А озго, низ благо побрђе зададоше се Касаловићи. Женско и мушко, старо и младо. У чем се ко затекао устајући из постеље на страшни глас о погибији.
Јер време бејаше страшно Младо–Турци беху одлучно наумили да нас излече од косовске бољке. Школе нам се затвараху, свештеници хапшаху, виђени људи
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Шта, адиђар? Чудна адиђара!“ Тако су ме многи исмејали. Сусрете ме једно момче младо — Са чела му тиха туга веје — Чим опази срце, познаде га, Познаде га и рече чије је.
Петровић, Растко - АФРИКА
Није ли овај начин размишљања потпуно црначки“? Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.
Оне су младо звериње, у истих мах. И колико распусне, прашумски запањено и фатумски распусне, у својим покретима. Оне насрћу пијане
Цео круг тако, као да је чврсто сливен и да је од затегнуте тетиве, прими, улегне се и одбацује младо тело на други свој лук. Ова у средини одлази одмах у занос, тако карактеристичан за црну расу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Познавао сам се с Иљом, те притерам коња да се упитамо за здравље. У томе приђе Иљи једно младо Бугарче с пушком у руци и рече му: — Баја Иљо, ште ли се тепамо днеска с Турците? (Да ли ћемо се данас бити с Турцима?
Дивни, далеки Кавказ. Па откуд он овде, ко њега амо догна? Жалосна је то и дуга историја. Некад је овај старац, као младо момче, мирно живовао у своме черкеском аулу (селу), уживао је у дивљој горштачкој поезији, у лову и оружју, занимао се
форме, кад у једном друштву, кад у једном свету што је одиграо своју улогу у историји и преживео це, сазре ново младо друштво, нов свет, тада настаје друштвени прелом, ново це друштво рађа и његово је рођење увек праћено крвопролићем.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXІІІ МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ. Склопи очи, невинашце младо, Буји, паји, материна надо, Безазлено моје гонџе мало, С неба си ми у колевку пало, — Замириса миром милодува, —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Вратићу се на фронт, а одатле у Србију. Она ће отићи у Белгију. Нас ће раставити и простор и време. А ово младо тело припашће другом. Ја сам сада обичан чувар који има да је сачува за другога.
У мојој глави се мутило. Обухватио сам то младо тело, хтео да је понесем, да је безумно пригрлим... Али, тргао сам се. Извукао сам њену руку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дјетенце младо Знам да све радо Мало што прима, Тиме да има Игрицу. Птичар ја нисам Дјеци да бих сам Ловом у пољу Добио коју Птичицу.
Сувим златом извезена А бисером искићена, Стакле му се танке местве Да с’ у њима огледати Као сунце у потоку. Младо Момче голобрадо Несташно је и одвише, Као јагње умиљато, Ал’ тим мање милостиво.
да полити, Мораће га пољубити, Ако с воле откупити, Само ће се дат пољубит; Што се узме, то се не да: Пољуби је младо момче, Младо Момче голобрадо.
га пољубити, Ако с воле откупити, Само ће се дат пољубит; Што се узме, то се не да: Пољуби је младо момче, Младо Момче голобрадо.
У вторник се на ледина Младо, старо сакупило, Ту је сваке игре било, Витка кола и кетуше, И паргара помодарца, И весела јастучића.
Све играју за ремеке, Ал’ ји једно надиграло Момче младо голобрадо. Која мајка то видила Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ми хоће зетом бити!
Све играју за ремеке, Ал’ ји једно надиграло Момче младо голобрадо. Која мајка то видила Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ми хоће зетом бити!
Која вид’ла поличарка Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ме хоће заискати! Млади људи ожењени И момчићи за женидбу Који данас ту
Млади људи ожењени И момчићи за женидбу Који данас ту видише Младо момче голобрадо, У себи су помислили: — Да се хоће оженити!
А лијепо Цвет-девојче У себи је помислило: — Младо момче, сасма лепо, Слатко љуби, добро игра, Јошт ако зна бити веран, Срећна она коју узме!
Момче младо голобрадо Умиљато и несташно, Али притом и паметно. Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер
Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра: Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, Ал’ узима Цвет-девојче.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све ћу вам, господини моји, казати по реду и закону. Имô сам сина. Снажно младо и витко момче кô јела. Није био нимало на ме налик.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. Младен види како њега гледа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи 1. маја, у Самобору, пободе се свечано поред бунара младо б. дрво, које се претходно окити. То дрво зове се »мајум« (Маібаум).
Кад крава, кобила или овца добије младо, онда трчи ко од укућана да младунче прихвати; при дизању он га помери с места и каже: »Пусти лескову, узми дренову«
О великом празнику душа, Духовима, простире се по цркви покошена трава — дакле, младо сено. Што је при купљењу с. забрањено да се с.
Ћипико, Иво - Пауци
Носим вам, дјецо моја пољублена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. Раде и чељад у цркви претворили се у уво. ..
Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње. Иво се прислони уз зид. Поред њега пролази чељад: младо и старо. Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прошаптала је: „Зар и ми нећемо скоро“. То младо уздрхтало тело које се уз мене припијало, то влажно лице које ми је квасило кожу на грудима кроз разрез кошуље,
Између набреклих крављих бокова провлачи се витко, младо девојче, у ланеној кошуљи, дугих ногу и пристала стаса. Долази до јасала, закорачи једном ногом, босим маленим
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1880. МОМЕ МИЛОРАДУ Увенуће младо доба, Кô што вене росно цвеће; Али овај цветак мали Увенути никад неће. Вечно ће ти мирисати Са мирисом прошлих
Стидљива скромност бог је мој.“ Некад сам имô врло радо Та бледа лица, слаби стас, И забринуто чело младо, И разнежени, тужан глас.
Васкрсне ли тада наше младо доба И долети спомен са веселим звуком, Ти се благо насмеј на дверима гроба, И свега се сети - и одмахни руком...
“ Тако пева младо момче У љубавном своме жару, Ал' и она сад се диже, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, Ал'
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Уживимо се за један момент у то златно доба Марсове прошлости, и пренесимо се у мислима на његово младо тело. Шта бисмо све могли видети и доживети у томе чаробном свету Марсовом?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Дјетенце младо знам да све радо мало што прима, тиме да има игрицу. Птичар ја нисам, дјеци да би сам ловом у пољу добио коју
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Испада на балкон Срба, и на улици се живот појачава. Види свет лепоту и младост, и радује се младо и старо. Лаковане чизме, јахаће панталоне на дугим правим ногама фино се уборале, као снег бела кошуља раскопчана и
Ја тражим ко ће те пеленке прати. Знате ли кога, старију неку жену, да младо створење не заробимо за добар новац. Платићу шта се устражи, иако ми је све теже добро плаћати.
Весеље усахну. Нешто једва видљиво, али ипак јасно као бео конац, затегну се кроз простор и време, и предели младо и старо, оне што одлазе и оне што остају. Још последњи пут друштво се саби у целину око старог кафанског клавира.
Просу се низ песмица: песме љубави, младости, растанка, и најзад оне туге којој нема имена, која подједнако гуши младо и старо, срећно и несрећно, зато што човек има срце, и срца имају слутње. — Сурдина, господо, пианисимо!
Звуци и ритам жмаре. Главе око клавира се понагињале, полегутило се старо и младо у меланхолији и љубави некој која би свет спасла, кад би свету спаса било.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Са њихових се усана обично изгуби осмех младости, са образа им ишчезне руменило, у очима угаси сјај и младо им се чело избразда.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О! По грохотним трбусима жандара Изниче младо лишће и окруни их цвеће. Када се у срце усели пролеће, Младост се као ћилим пољем продужава, На рубу чијем девојче
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И закопах је! Сад? Старо дрво. Да, синко, стар сам, али срце ми је толико младо, толико пуно скриване, неисказиване љубави, неизмилованог миловања...
На порта би ме чекала, Од коња би ме скинула У собу би ме унела, У уста би ме љубила — — оф, аман, заман, младо девојче, Изгоре ми срце за тебе!... КОШТАНА (раздрагана, са саучешћем): Ево ћу и ја, газда Митко!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сњежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом
Бог зна гдје си сада и да л' живиш јоште! Али драги спомен негдање милоште Као младо сунце сву му душу грије, И ја снова чујем звекет твојих гривна, По лицу ме тиче твоја коса дивна, Док мјесец кроз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај! То је оно Његошево младо жито коме је вековима долазила жетва пре рока.
“ Вели њему леђанска краљица: „Слуго наша, Балачко војвода, ту не има ниједног јунака, осим једног црна Бугарина, и то младо, још голобрадасто“.
Пита Марко Туре Мустаф'-агу: „Ој, бога ти, турско момче младо, откуд тебе ова бритка сабља? Или си је за благо купио? Или си је у боју добио? Или ти је од баба остала?
„А он јунак гдо бише младо момче голом сабљом на дуратом једном, прик' табора мога прошал сикућ љуто мојих Турак', бил дошал до шатора на
дуратом једном, прик' табора мога прошал сикућ љуто мојих Турак', бил дошал до шатора на витешким коњем, једно младо момче, код шатора расикао конопце шаторове и ја сам се кумај макнул да ни ме је посикао, мене господина?
И кад Турци водјаху завезана сужња млада, једно младо момче, али наста један Турчин нут' осталим говорити: „Што хоћемо завезава каурина погубити, млада Свилојевића?
Па да видиш, мој брате Мујага! Што је младо Влашче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, он не има браде ни бркова, а левши је од сваке ђевојке.
Што је младо момче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, а не има браде ни бркова, а љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз
70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА Подиже се Туре од Удбиње, од Удбиње, крваве крајине, младо Туре Бојичић Алиле, подиже се у лов у планину, и он узе слуге и левере и поведе хрте и огаре.
који је убијао Турке. И нитко мур супрот сташе, тј. и нико није могао да му се супротстави. А он јунак гдо бише младо момче голом сабљом на дуратом једном, тј. ко беше младо момче са голом сабљом на дорату.
и нико није могао да му се супротстави. А он јунак гдо бише младо момче голом сабљом на дуратом једном, тј. ко беше младо момче са голом сабљом на дорату. Бил дошал до шатора на витешким коњем, тј. био дошао до шатора на витешком коњу.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача мишиће Много волим слано Кисело и љуто Младо поховано Горепоменуто Једите тесто И много и често На шпорету шерпа Паприке се ломе Лепа шаргарепа Међутим
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
му тако подвикну, Ал' чудно чудо виђе: Стајаше седам златних свећњака С горућим свећама, — и усред њих Стојаше неко младо момче високо, Приличан ђакону кад служи летургију, Обучен у свиленој, пазлатастој одежди, Што се зове стихар и подир
Од добра отпали, а на зло пристали, злоћуди и злосрди. У томе начину и жене и девојчад младо и старо. А да не доносим овде напред ни изговарам врло поштени и доброчовечни безимовити и смерени братољубиви частни
Послушајте, оци, браћо чиче, стрицеви, сестре, стрине, баке, старо и младо, све мало и велико, до водоноше баше, слуге и слушкиње, децо и детићи, свим једнак говор поговара се и свет светује
би напоље а не сми — с врата је затечена, обстајати снебива се гладећи пред собом бестелеснога ка врло хубаво момче младо и цифрасто, и боји се хем се стиди говорити ш њиме почитујући јој своје девојачаство не беседети с младима момци.
То јој напре рече с укором: Јосиф О, ти нова младо, што се нисам од тебе никад надао те срамоте дочекати и примити! Нисам ли ја тебе из божије цркве неопогањену ни
А светлоћа сунчана и месеца и звезда, једнако је увек, младо и хубаво и свагдар у својој снаги се јако држи и светли ради повељивања владике и створитеља, како им је заповедио
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!“ — А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо“, има селски реч. Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа!
— Купи ми га лудо-младо, лудо-младо неженето, на Петраћа — ете, рече — млàт Митанча!... та те, рече, максуз потражи’, чорбаџи-Петраки, да ти
— Купи ми га лудо-младо, лудо-младо неженето, на Петраћа — ете, рече — млàт Митанча!... та те, рече, максуз потражи’, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.
један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште потакав! А ти — их што си брљива! Младо, лудо, аџамија, — ти искаш да станеш еснафска жена!... Ти да га заб’равиш!... Он си је човек сирома... фукара!
Па опет поче песма уз игру: За Раде комшијче, за наше сељанче, за наше сељанче, за младо чобанче! Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!... Ела да играмо! Ела да трупамо!
Играју и певају: Нане, кажи тајку да ме младу дава за наше комшијче, за младо банкерче! Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.