Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Брате драги, цвете мојој души, Мало цвета, клону, па с' осуши! У књигу те мето житка свога, Житка свога, брате, млађанога; Читам књигу, па се онде смијем Ди су места житка веселога, А ди тужна, онде сузе лијем; А кад дођем чатећи на
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Вићи.) Има ли још? ВИЋА: Има! (Чита.) „Ја те волим, душо, Жаром срца свога, Ти си мени звезда Срца млађанога!” КАПЕТАН: Свирајте ми, тамбураши, један, два! Је л' тако, господин-Жико? ЖИКА: Па личи помало.
да си написао људски какву прокламацију да је полицији чисто мило да ти метне букагије на ноге, а ти: „Душо моја, жића млађанога”, један, два!... Има ли још што, господине Вићо? ВИЋА: Има на овој страни неки запис. КАПЕТАН: Читај!