Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
тако успјешно застире нашу одсутност, гледао у њихова лица, у наборе, у бразде и чворуге које се узастопце мијесе, моделирају, консултирају, па се опет изглађују и расплињују, па изнова на друге начине мијесе и обликују, у ону аутономну игру