Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³³ Регресија на ирационално-магијски метод моделовања стварности дешава се у оним изузетним ситуацијама тешког разочарања када је осујећено испуњење неке снажне жеље,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
српска књижевност и култура, напоменућy да је почетком века наш изврсни математичар Михаило Петровић тада нову теорију моделовања засновао на односу скупова, од којих један служи као слика на коју се други пресликава, то јест моделује.
Издвојио је у култури три области моделовања: у обичном животу, у књижевности и у науци. Али је занимљиво да је при томе полазио управо од тропа.
Горњу границу Петровић је означио као почетак научног моделовања, кад се појављује „апстрактни тип чињеница, у којима саставци губе свако специфично конкретно значење и своде се на
Ми, у најмању руку, осећамо да је песникова визија непосредно пријемљива на основу примарних језичких узорака моделовања и разумевања који су похрањени у нашој свести.
Стога се подразумевају и извесна сазнања до којих се дошло у теорији информације, кибернетици и теорији моделовања. Са тим су сазнањима доспели неки термини и аналитичке процедуре чије је порекло у математичким дисциплинама.
оној научној систематичности коју сам волео да тражим и налазим у лингвистици код Белића и у математичкој теорији моделовања код Михаила Петровића. Не би било лепо да помињем све.