Употреба речи морао у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт. Са те големе кривице његове морао сам и ја оставити нејаку браћу и родбину и тумарнути у свет, где никога нисам братом и пријатељем назвати смео...

Њему се Ђоша повери, али се љуто преварио, јер га другар онога часа изда и приказа власти. Пред властима је Ђоша морао свој преступ признати. Зато га осуде на шест месеци робије и педесет батина.

Ал’ куд ћеш ти, кад, ево, овај несрећник запалио синоћ, баш на саме Цвети, своме тутору кућу!... Е, морао сам оставити сав посао, те ме ево до тебе; ради с њиме што знаш, само га не пуштај натраг у село!... Зла несрећника!

— И ја не марим за ову варошку галаму, — рече учитељ, седајући на некога белца, који је такођер много тешких година морао упамтити.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

је мислио нити је имао намјереније да нас превари, но, сам у превари будући, с најбољим својим срцем и намјеренијем морао нас је преварити.

А кад би срећа у самој вешти нешто била: тако, ко је срећан морао би всегда и у свачем таков бити, но ми видимо све напротив.

Но он би је тако лепо знао казивати да и плачеван морао би се насмејати. Сврх свега ово нека добро знамо: да ко је год красноречив, ако он своје красноречије

Разуман жели похвалу, али је жели од паметних и добрих, и навластито од оних који се у делу познају. Морао би ко бити смеса зла и добра и самовештно лукавство и притворност, подобан лукавом Шези, Лудовика Четрнаестога

остроумни и премудри Лесинг представља под символом, илити знаком магарета, о којима ко би што добро хотео говорити, морао би сам магаре бити.

овако говорио: „Хвала богу што у Далмацији нејма никаква чудотворца, јер би ме учинио силом да прогледам, пак би' онда морао радити да се 'раним: а овако вилајет ме 'рани, аја ништа него пјевам.

рађа права смерт, и то је извор и начало сваког сујевјерија, слепоте и, што је горе, вражде и мрзости међу људма. Морао би ко бити или сасвим злобан или всеконечно несмислен који би само помислио да се ово пише с намјеренијем за опорочити

може давати онде гди надлежи, и кад му се напрти каква кривица, да се може откупити, — ево ти му класи и школе које је морао апсолвирати. Шта сљедује из овога разве какве класи, така и наука. Такове сохрани боже опорочавати или осуждавати.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

је отац казивао, разговарао се с њима као са својим синовима; а и народ је био онда у најбољем спокојству, само што је морао давати велику порезу од 15 до 18 гроша. Трговина била је слободна; ко шта има, коме хоће и пошто може прода.

Јер у оно време у Србији нигде ни гласа ни трага од школа није било, но сваки ђак, који је желио што учити, морао је попу или у манастир ићи.

— Како су ми после казивали отац и мати, ја сам се запопио у половини моје шеснаесте године. Заиста морао сам врло млад бити, јер кад су ме хтели попити, врло сам се био уплашио, а особито кад су ме за врат у̓ватили и олтару

амнестија читана; онда сви србијански официри скупе се код Михаљевића у Сремским Карловцима, где је он Немцима рачун морао давати за ратне трошкове. Михаљевић понуди све официре да остану у царевој служби, и да ће сваки своју плату уживати.

А за врло велике кривице морао је слати у апс муселиму и кадији (у Ваљево). Будући да је обичај био да и муселим и кадија под аренду закупљују своја

Зато је морао све више војске којекуд скупљати, да се брани, а због тога морао је и порезу повишавати, да војсци таин (рану) и плату

Зато је морао све више војске којекуд скупљати, да се брани, а због тога морао је и порезу повишавати, да војсци таин (рану) и плату издаје.

постану и преко везира почну владати, и што годе они напишу и заповеде, то је везир Хаџи-Муста-паша својим муром морао потврдити.

” — Мој отац морао му је право казати даје 1800 момака свагда водио. — „Е добро, право си казао”, рекне Аганлија, „И ја хоћу да толико

” — Мој отац морао је на то пристати, дође у кнежину и спреми војску за одређени рок. Аганлија удари преко ваљевске нахије са својом

Ја му то рекнем да би ми помогло, а не би̓ му остао да контроманцирам, да бих морао чалму везати па кроз Београд проћи, јер знам како ме очекују.

) Но сад што ће Јаков?! Држећи се да смо сви царева раја, морао је оно све отпратити на Дрину и на Бадовинци Турком предати и квиту узети, како је сигурно све царско Турком предао.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Поп Милоје беше поп на своме месту. Он је имао једну узречицу којом се дичио: — Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! И... ејвала његовом „Требнику”!...

Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава. Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских...

Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!... Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу. Она их гледа обојицу.

склањао се од њера; бежао је да на сенку његовy не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока. Више у њему није гледао јарана него крвног душманина...

И мислио је: нико о томе н зна! А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. И науми да све каже Лазару.

У тренутку се решавао на све. И, мећући све на коцку, он је морао победити... Није се освртао на прошлост, није мислио о будућноцти — њему је само садашњост била пред очима...

Е, дође, па ми це смрче пред очима!... Морао сам га убити!... – Али ти га ниси убио! — рече субаша. Лазару као да неко опали шамар. — Није могућно!

Станко одмахну главом. — Тога сам се морао одрећи!... Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. — Чекај, чекај!...

Он се силом осмехну па рече: — Баш да видимо! — Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... — А ја петн̓ест — рече Јовица.

— рече он... Баш сам се осамио. У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати. А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? Маринко седе.

Лопову!... И то... Јелица сену оком. Од погледа њеног задрхта срце мајчино. — Он није лопов! — Али је хајдук! — Морао је!... Није се дао везати за прабога!... Он није лопов!... И ја ти кажем: не зови га лоповом! — Ти претиш?

— рече и озбиљно погледа Алексу. — Па ти рече... — Ја јесам рекао, али није!... Ја сам морао рећи! — Морао?... А ко те терао?... — Онај коме се може. — Турчин? — Он... — А што? — Не знам...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства. Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију. Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор

Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. Па и помоћник се изгуби. Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно

болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С.

Радиле су све за њу и по њеној вољи. У њену држању било је нечега заповедничкога, тиранскога, као да си је морао послушати. Можда је то била и њезина лепота што је тако силно властовала над женама.

— Све то само би развлачило приповијетку, и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морао оставити свој завичај.

и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морао оставити свој завичај.

Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући. При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз моје село. На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.

Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па ваљда стога и превидим њен колут који сам морао појести. Кад сам већ сâм мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као

Опет ми се ређаше слике. Опет она с црним шалом око главе... Ама само један једини пољубац, ал' онда, — онда бих се морао оженити њоме!... Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми. Било је као лето.

21 і да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком. Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под. Али одлука није ништа изгубила од своје важности.

У мени се кухаше. Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила. Морао бих викати да би и полиција дошла. Ја устах од стола и стах крај прозора. И други поустајаше. Сви ћуташе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

да служи, и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути. Био је леп летњи дан, ова данашња недеља. Јутрење свршено, излази свет из цркве.

— Јесте! — вели Јула. — На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење. — А како то да разумемо?

Увек се њој тако неки ђаво морао десити. Бадава, морала је признати и сад, и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија, али и умешнија.

Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију, и добио је у В. Сад је, хвала богу, и попадија задовољна, више него и сам поп.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Било на даћама, годишњицама, парастосима, поменима по гробљу, први би он морао да седне, наједе се, па онда остали, други просјаци. Он, чак, није ни просио. Њему се на ноге доносило.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи. Но, Љуба је морао нешто и света пробати. Служио је три године, у разним варошима код разних трка.

Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка. После вечере друштво се развеселило. Сваки је морао по једну песму певати.

Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.

Никад мира! Поче и он куњати и добије суву болест, која је подуже трајала. Ипак је подлећи морао, а краја процесу није дочекао. Алка остаде удовица, а покрај тога у кући неограничена госпођа.

Свилокосић је злопамтило, у срцу је скрио тајну мржњу против Мице што га је тако пред мужем обедила. Од Марка зависан морао је све претрпити. После смрти Јефтине наскоро Свилокосић врати Мици Рогозићевој пуномоћ, неће више да је заступа.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и ако се баш ништа није знало о бесу и смеровима оних слепих и невидљивих сила, од којих је онај развој догађаја даље морао зависити.

он је хитао да се што пре састане с Јуришићем, па да, било каквим поводом, отпочне с њим разговор о жени ва коју је морао мислити, коју је морао узносити и о којој морао је говорити било с ким.

пре састане с Јуришићем, па да, било каквим поводом, отпочне с њим разговор о жени ва коју је морао мислити, коју је морао узносити и о којој морао је говорити било с ким.

па да, било каквим поводом, отпочне с њим разговор о жени ва коју је морао мислити, коју је морао узносити и о којој морао је говорити било с ким.

Разумео би он тада, морао би разумети шта значи то оставити жену, створење од деветнаест година, наивно, детињасто, бујно, жедно и жудно живота

на све ризичнија места и да би он једнога дана, пошто нико краја не може сагледати том страшном разрачунавању, најзад морао платити главом. То је сигурно.

И кад би они мене сад питали куда путујем, ја бих морао одговорити да идем на одсуство код веренице. И сви би они мислили да сам ја једини срећан међу њима.

Ако јесте, онда вам је морао рећи да од мене нема уочљивијег човека на свету. Ја никад не увијам, ја не знам да увијам, ја гово— рим отворено Ако

И Док си тамо, био ти си морао осећати мој дах, дах мојих најслађих снова и мојих најлепших осећања теби посвећених. Њене влажне очи, пуне оних

Онда се ту разви жива борба, јер се вис морао заузети што пре ради успоставлања оне прекинуте везе између трупа. Али упорно држање господара виса онемогући

Африка

Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.

Вуије хоће да ме прати још који километар даље од места на коме мора сићи да би стигао на плантажу. Затим би се морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као замор под оваквим поднебљем, чак и кад је човек Француз и кад је оволико

који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара. Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи.

Био сам непријатно изненађен када сам, и против своје воље морао видети колико је тај човек запуштен. Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није

да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити. Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница.

И нарочито, видео сам (са коликом тугом!) свој хотел, којим се ни Охрид не би поносио, а у коме сам морао одсести. жалио сам за прошлим данима, када сам, где било, могао развити своју уску али чисту и угодну постељу, а

На сваку моју ствар у соби он је стављао нарочити знак, и жваку је полагао на нарочити начин. Морао сам тражити да ми даду другога боја. После пола сата већ видео сам да он чини исто што и његов претходник.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Окружен теретом званија мога, за одржати пријатељу моме задану реч, морао сам при слабом составу и очију и целог воопште тела мога, тако рећи, часове красти и к сочиненију овога дјела

Енглеза списатељи, као Бутлер, који је, при свем класицитету свога дивног сочиненија Худибрас, управо од глади скапати морао, довољно увјеравају. Но ово као узгред.

Колико сум крајцари већ дао кроз то проклето гитар! ЈУЦА: Гитар-мајстор је већ пет сати због жица пропустити морао. ЈАЊА: Да ти керверос носи гитару, да ти носи моду и моју памету! Еј, тихелај Јања, тако си кућа не течи!

Аја! Он оће шест. Међутим, није га нико надгледао док се није уплеснивио, те је јошт морао плаћати да га изнесу. МИШИЋ: Но, чујем да у кући лепо живи. ЈУЦА: О, маните га, молим вас!

Црњански, Милош - Сеобе 2

У Бечу сматрају да је онај ко је саветовао да се тим официрима изда апшит из војске, морао сићи с ума. Он, Гарсули, лично, жели да се види с тим официрима. Да се са њима мало поразговара.

Сунце је било одскочило, али он је знао да га неће гледати, како одскаче, још много пута. Пошто је морао да нешто каже Гарсулију, који се стално вртео око њега, Енгелсхофен је извадио свој швапски камиш из уста и довикнуо

А којој је морао да плаћа, и родитеље. Није био женскар, и није много марио за жене. Кад би се, међу хусарима, повела реч о томе, уз

Кроз завој, на темену, црвенела се још усирена крв. Морао је да се брани од мува, којих је, на тој чатрњи, као и стршљенова, било, много.

Он се јадан спремао, што пре, у Росију, а Трандафил га, ето, трпа у нека кола, која ко зна куда иду. Морао је, међутим, да изиђе, најзад, пред капију Трандафила, са својим пртљагом, па да чека.

“ Из Павловог причања о Божички, иако је Павле о њој причао мало, Варвара је стекла утисак да је у њој Павле морао сусрести праву лепотицу.

Кад је на једном застанку силазила из кола, била се налегла на руке Павлове, тако да је морао, и нехотице, осетити колико је, и кроз хаљину, топла, као да је гола, а морао је осетити и колико је снажна.

се налегла на руке Павлове, тако да је морао, и нехотице, осетити колико је, и кроз хаљину, топла, као да је гола, а морао је осетити и колико је снажна. Имала је снагу, као у младих хусара, рвача. Павла је сећала на госпожу Кумру, Трифуна.

Она, или он? Поћи ће да хватају лептирове. Била га је шчепала за руку и Исакович се зачуди, шта га снађе. Морао је да устане са траве.

капетан виде како одскочи, као чигра, или неки плав цвет из жита, са својим свиленим ципелицама, и задигнутом сукњом. Морао је да примети, не само те њене ципелице, из престонице, него и комад, бели, лепи, њеног бута. Пела се узбрдо као козле.

која је била крива, и уздигнута, при разговору, као да је живот нешто смрадно, што је Божич мирисао само зато што је морао.

Путовали су кроз грање, изишав из Грана, кроз поља и шумарке, кроз пролетњи дан, а Исакович је морао да призна, самом себи, први пут, да путује врло лепо. Осећао се весео, и сам, у том пролетном дану.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Султан је морао оставити да Босном и особито у Херцеговини управља ова поисламљена српска властела. Босански валија са резиденцијом у

Хајдук у чети је морао бити у стању да подноси муке свакојаке. Била је срамота јадиковати чак и кад је неко смртно рањен.

Била је срамота јадиковати чак и кад је неко смртно рањен. Хајдук је морао дисциплиновати своју храброст, тако даје смео на „запету пушку ударити“, како песма каже.

Сваки који не зна да становници тих села говоре словенски морао би их сматрати за Аромуне. Зна се за неке најстарије породице у Галичнику да су аромунског порекла.

Особито су ценили добре говорнике, оне који су умели да дирну у најтање жице. Овај живот са гозбама и светковинама морао је у Току времена утицати и на њихов менталитет, и њихово политичко понашање се често мењало под утицајем двора и

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

То ме је опаметило, па сам почео да ходам сасвим лагано, али су ми моје злосрећне ципеле тако лупале да би ме морао чути миш чак из сусједне куће. — Так, так, так-та-рак!

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ПОЧЕО ЈЕ ДА ПИЈЕ ВИЊАК И СОДИЦУ’ ДА СЕ СНАЛАЗИ И ПРОДЕВА, ЈЕР ЈЕ ИМАО ВЕЛИКУ ПОРОДИЦУ КОЈУ ЈЕ МОРАО ДА ХРАНИ И ОДЕВА.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Тако близак рођак као ви морао би се обрадовати. СПАСОЈЕ (збуњено): Морао би: не кажем да не би морао, али не могу ја дозволити да се ви играте са

Тако близак рођак као ви морао би се обрадовати. СПАСОЈЕ (збуњено): Морао би: не кажем да не би морао, али не могу ја дозволити да се ви играте са мојим осећањима.

Тако близак рођак као ви морао би се обрадовати. СПАСОЈЕ (збуњено): Морао би: не кажем да не би морао, али не могу ја дозволити да се ви играте са мојим осећањима.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- За три године биће их пуна кућа! - додаде а очи јој засветлеше у сумраку док је нестрпљиво извијала леђа. Нисам морао да се питам, сада сам знао: Рашида је оно дериште из куће крај рампе коме сам пре две године бацио јабуку, а оно се,

Око десет отац је престао са шамарањем. Мислим да је морао бити уморан, јер му је лице изгледало измучено и бело тако да су му се виделе све пеге.

Онда је пошла у кухињу, а ја се упутих за њом. Стидео сам се и она је то знала, нисам морао да одговарам и нисам ништа ни рекао. Сат с кукавицом откуцавао је девет.

Зажелех да сам опет тамо. - Мислим да бих морао изаћи, мама! Обећао сам једном другу. Пристала је без испитивања. Волео бих да је питала бар нешто, покушала да ме

- Претпоставимо да сам се молио Богу! - Ти? До ђавола, од када ти верујеш у Бога? - У нешто бих и ја морао да верујем, замисли! - У реду! У реду! Не вришти! Ако мораш да верујеш, веруј бар у нешто што постоји!

На те дебеле, олињале мачке, морао је трошити читаву своју плату. Покушах да га замислим у мундиру као неког од Толстојевих јунака, као кнеза Нехљудова,

Ако не будем пазио, провешћу лето бубајући. Или: да зарадим још једног кеца? Онда у следећој години не бих морао да учим и пишем све оне реферате? Осећао сам како ми горчају уста.

Нисам даље морао да гледам. Знао сам: договарали су се за ново писмо. Посматрајући, затим, Меланију како у пролазу кроз ходник клима

посебно, јер је за неку идиотску копродукцијску лимунаду било потребно двадесетак риђих момака, а Влада није чак морао ни да се боји да би играо Викинга. Од тада он је главна марка на игранкама, иако тај филм није омирисао Караново.

тврдоглав - пришао је Хаџи-Николов мојој клупи, ставио ми руку на раме и насмешио се - али не мислим да си код мене морао имати јединицу.

- Боже, мама! - рекох. - Морао сам бити смешан. - Не смешнији него сада! - Тимотије салветом обриса тањир који ће употребити за следеће јело, иако

Нисам је питао хоће ли се вратити на насип или неће, али нисам ни морао да питам: то између нас догађало се без много речи. Караново је дремало у златном заласку сунца.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.

калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. Велика разлика између његове и Перине младости.

Велика разлика између његове и Перине младости. Господар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.

— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули. Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.

Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала. Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио. Сасвим је погођен. Госпорад Софра сам себи се допадне.

Ја доскочим, па све шнајдере побацамо. Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи.

Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”. Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.

Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије. И он и коњ ознојени, јако је морао јурити. Пера мери коња; леп коњ. Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. — Је л’ тај коњ на продају?

” Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо. Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов

— Но, како вам се допада тај бал? — Добро. Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. — А како вам се допада Полачекова обитељ? — Добро.

— Но, како вам се допада тај бал? — Добро. Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. — А како вам се допада Полачекова обитељ? — Добро.

Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили. Чамча је са оцем у договору. Вратиће коња Пери.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Била му је досадила. Измучен, прекодан, свађом око одабирања људи, што су пристизали ненаоружани и напити, морао је да проводи вечери са писарима, што су спремали спискове Славонско‑подунавског полка. У ноћи, пак, чекао га је пакао.

Земља и његова стока, болест дечија, плач, све је било узалуд. Морао је сваки час да иде онамо куда није хтео. Тако је било и кад се селио са читавом кућом.

надодољеног још више но он, ешарпама и свиленим тракама и перјем, које је ваљало чувати да се на њега не седне, морао је да дискутује о стварима раја и пакла, о анђелима и арханђелима, јер су били, просто, увртели у главу да га

И није се лако враћао. Бежао је од њих, као ђаво од крста, шаљући после поклоне, сребро, свилу, мерџане. Кад је морао да им дође, долазио им је са натегом и одлазио пресамитивши се.

И нашто ће му све то, кад није имао ни толико моћи да им чини оно што он хоће, већ је са њима, и без њих, морао да се врти, по вољи других, као неки чекрк на ветру?

Сав његов крпеж, ситничарење и трговање чињаху му се тако смешни. У свађи, морао је, пред полазак, да се мири са њим, не добивши свој новац, ни талире своје жене, слушајући при томе, стално, подсмех

Мада је, као и остали његови другови, морао да научи да игра и играо врло добро, она га никад није одабрала и он је већином морао да се клања, уз умилне звуке

је, као и остали његови другови, морао да научи да игра и играо врло добро, она га никад није одабрала и он је већином морао да се клања, уз умилне звуке виола, каквој њеној баби, која га је обожавала.

и ове сад, беше тако ужасна, да је цело вече ишао по дворани разрогачених очију и као безуман, очајан што је и ово морао да претури преко главе, желећи непрестано да се све то што пре, сврши.

Кад је дакле морао да отпочне, како рече, да игра фарао са француским краљем, па да иде преко Рајне, што му се чињаше глупо, узалудно

Карло Лотариншки одредио је те пукове, јер је морао, а није марио ту славонску војску. Рђаво одевена, смрдела је пре свега, а осим тога њом је било немогуће заповедати.

Нити су знали зашто ратују, нити су га питали о томе, нити је морао што да им објашњава. Њему не само да нису чинили се непослушни, као Карлу Лотариншком, већ напротив, полазећи са њима,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Субота ђачка субота“, каже да је у доба његовог школовања сваки ђак у суботу после подне, без икакве своје кривице, морао „обичаја ради бити бијен“.

наслеђу, онда је сходно томе, у истој тој теорији, значај средине морао бити сразмерно мали, и вице верса. То, међутим, није тако у овом претпостављеном, имплицитном народном моделу, где и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

била тотално упропашћена, а моје веровање потпуно изгубљено, кад сам у војсци, као једини писац у целом гарнизону, морао и сам да изигравам Деда-Мраза официрској деци. Ја Деда-Мраз! Та личност се дефинитивно срозала у мојим очима!

— Тако је боље... Али време се и даље занимало за њих. Време за плаћање куцало је у џепу. Зар сам морао да путујем четири стотине километара по блатњавом дну једног бившег мора да би ми овај пар позирао за причу која се

— шапутао је Француз. Кад би човек одлучио да неког чека на овом месту, мислио сам, свакако би га једанпут дочекао. Морао је бити само веома стрпљив. – Ма где се налазимо? — упита Андреа, која је умела да чита туђе мисли.

Већ нас гледају попреко. Већ се свашта шушка наоколо. Али шта? Господин је увек на путу. Опростите, мој муж је морао неодложно...

– Нестало ми је било цигарета! — рече он. – Могао си да пушиш њихове! — рече она. – Нико није имао »астор«. Морао сам да скокнем до драгстора. – И вратио си се после два сата? – После сат и по! – С ким си био? – Признаћу ти!

Међутим, пошто је био глуп и полупијан, а опкорачивање наслона столице и пијење до дна боце пива исцрпљујуће, морао је ускоро нешто да предузме.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Код Стева Бајова опет заподјенуше разговор о ратовању Француза. Јанко је морао испричати све што је знао о Наполеону, о његовом првом браку и другом, заточењу на Елби.

стаклима, кроз која блистаху двије владичанске митре и два крста и резличите утвари црквене, које је једном владика морао заложити да би набавио џебане!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

“ ДЕВОЈКА: „О, како су срећне удовице.“ МЛАДОЖЕЊА: Ето видите. ДЕВОЈКА: Морао је ко тако наместити. (Промеша карте.) Изволте сад. МЛАДОЖЕЊА (извуче једну).

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

и забуном, умешали у зечја посла; а с друге стране, не волим да се китим туђим перјем, поготово кад је перје офуцано. Морао сам се оградити, како се то онда говорило. Ускоро стиже одговор, извињење главног уредника.

Није било друге, морао сам услужити муштерију. Написао сам изравна на француском, песмицу Како се лечи зец. Цоммент ун лиèвре се

И тако — јасан, приступачан, сараднички предусретљив, Змај се, као поборник примењене, ангажоване поезије, морао повући с терена на којем су се већ зачињали сложенији песнички системи.

“ (Велики рожданик Малише Сердара) Иако би се, по многим наговештајима, узрок такво стање морао тражити у устројству друштвених односа, поетска интуиција, сама, иде даље од тог објашњења, наслућујући у сељачком

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Ако Србљи добију, први ће у вароши бити Жутилов; а код Маџара знаш да је морао оставити службу. МИЛЧИКА: Кад су ови дана маџарски официри давали бал... НАНЧИКА: Ми смо зато ишле да не подозревају.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Поред обилније садржине, ова књига је другаче и писана. У школском издању стил се морао подешавати и упрошћавати, да би био на домаку ђака средњих школа.

Ко је хтео да нешто више учи, морао је ићи у туђе школе, католичке и протестантске гимназије, где се предавало на латинском језику.

науке и филозофије уопште, подређујући све моралном васпитању, »чловекољубију и к добрим нравом«, Доситејев рад је морао неизбежно узети васпитни, педагошки карактер.

Он се родио у једном крају где је српско становништво јако измешано са туђинским и где је језик неизбежно морао изгубити од своје чистоте.

не зато што је осећао љубав према цркви но зато што је такав био ред, што по утврђеној традицији владар Црне Горе морао је бити владика. Он носи црквено одело само када служи архијерејску службу, а то бива врло ретко.

»Кад би се ја, писао је 1820. године, поводио за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео да им не могу угодити.

није могао да пише на доколици, лагано и пажљиво, као уметник који тражи савршенство, зато што је у већини случајева морао да ради на јуриш, преко колена, да често још несасушен рукопис шаље у штампарију, — зато у његову делу има и толико

Милићевић, Вук - Беспуће

пође у сусрет и представи му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек, инжењер“ , изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

је био у свађи због неког дуга на креду), па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао пагледати на улицу. Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.

И сасвим је тако. Али је ипак Јова морао баш тај и ниједан други календар имати. Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура, и

А? Шта мислиш? — Па... мислим тако... И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљати.

Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати. Можда му је пала на памет та фатална околност што је он донео баш ћурана са фуруне; а то

Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово. Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.

Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу: Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.

којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.

Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло.

Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту остати. Газда Радисав није тада ништа слушао ни гледао; никога није послуживао тада, само је гледао и слушао

Тачно се морао знати час и одласка и доласка његовог. За свако задоцњење у школи бивао је кажњен од професора, а за задоцњење код

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Што год сам рекô, језик мени муца; А опет зато, било макар како, Мада ми срце тужно како пуца, Ја збогом њојзи морао сам рећи, На моје дело морао сам тећи. 26.

муца; А опет зато, било макар како, Мада ми срце тужно како пуца, Ја збогом њојзи морао сам рећи, На моје дело морао сам тећи. 26.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Осокољени грајом код џамије, сад живнуше и они из шљивика и сабише Јоваша сасвим иза зида. Морао се сваки час премјештати и варакати да га не скине упорни стријелац с прозора. — Пази поганца како се узинатио.

Нек бог прости, морао сам је понекад и вилама измјерити преко леђа, иако ми је била тамо некаква рођена матер ...Ето, тако ти је то,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГИНИЦА: Знам ја какве сам рукаве прала! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Што нико није морао, он је морао. Крв коју теби не би ни понудили, он је морао да прима као почаст! ХАСАНАГИНИЦА: А крв се враћа...

ХАСАНАГИНИЦА: Знам ја какве сам рукаве прала! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Што нико није морао, он је морао. Крв коју теби не би ни понудили, он је морао да прима као почаст! ХАСАНАГИНИЦА: А крв се враћа...

МАЈКА ХАСАНАГИНА: Што нико није морао, он је морао. Крв коју теби не би ни понудили, он је морао да прима као почаст! ХАСАНАГИНИЦА: А крв се враћа... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Он је почео одакле је могао почети.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и

да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече. И заиста, она је то чинила. Никад она од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.

И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив. Нарочито за њу, Аницу.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Фолклор пак, у преводу, нужно је морао изгубити неке од својих најдрагоценијих елемената: разноврсност оригиналног говора и стилских обрта, ритам причања,

Тако они одмах сједу, и на брзу руку почну јести. А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу.

друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај свијета. Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Билетина мора да је опстојатељна. Дакле приповедај. СОФИЈА: Шта ћете више, кад је морао ићи на бал. ЈЕВРЕМ: На бал, Макса?

МАКСИМ: Тај је морао, сирома, полудити, па не зна шта ради. Међутим ко има благу жену, и којекако, али шта ћемо ми, ми кукавци?

МАКСИМ: И ти си ми много крив. ЈЕВРЕМ: Као сојузник Софијин, морао сам све употребити да се непријатељ победи. МАКСИМ: Тако ми треба, кад ти нисам показао врата.

је ваша књига благословена на оваким, којекаким, погрешкама, то је она тако участвовала на мене, да сам као ваш чауш морао себи присвојити. ДОКТОР: Ја то ништа не разумем. (Путнику) Молим вас, можете ли ми ви ово растолковати?

Ако мој комша нађе празну земљу, јамачно неће остало закопати, то би морао бити сасвим луд. Сад ћу дакле с његовим семеном сејати, а чија ће бити жетва, видићемо. (Затрпава новце.

Еј, несрећни сине, зар си заборавио моје савете и оне муке које си подносити морао? Али нека, кад си такве памети, а ти се мучи као враг. МАРКО: Купи, чича, магарца. СЕЉАК: Не превари! МИЛОШ: Зашто?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Пели.) Ајде са мном. (Отиде.) ПЕРСИДА: О, аспидо! Пакао се морао насмејати кад си се ти рађала. Рис у шуми може се укротити, а ти нигда ни довека.

ПЕРСИДА: Бре, да видиш како је са мном поступала, као да сам јој сестра. СТЕВАН: Све забадава. Њу је морао ко или поштено издеветати, или добро изгрдити, другојачије није.

СУЛТАНА: Та разумеш ли српски, не разумео дабогда никога, ја нисам твоја жена. Сам је пакао морао мога несрећног мужа научити да ме теби у руке преда. Али ће га скупо ова шала стати.

Вуци се брже, да не дангубим. СУЛТАНА (отвори врата, пак преступивши праг). Орјатине, сам ме ђаво морао овамо довести. Сав се у ћириш претворио дабогда, колико си ме мучио! (Тресне врати и споља забрави.) СРЕТА: Шта?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

што није твоје, А нисам знао правац ни маршруту, Ни шта ти на том путу писано је, Када по дан би стао у минуту, Кад морао сам да волим за двоје, Увежбао сам врховну вештину: Стрпљење. Неки у тој вежби гину.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Питам се само шта ће да се догоди ако се Мишелино пређе и не постане геније, па буде морао да враћа сву ону лову? Чабар!

То би требало да видите! То како он уме да се гребе! Да којим чудом има племићки грб, на њему би се свакако морао налазити ћешаљ, или макар чешагија! Доктор је записивао сваку реч у свој нотес.

Служити полу-желирано-полумеблирано! Сиромах Гутенберг, Анчи, није се морао трудити да пронађе сва она силна штампана слова због твоје мамице и њених пријатељица!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Добро као наопако, кад морам другда по три дана да гладујем. Но у тебе видим лепе аљине; ти си морао боље среће бити. АЛЕКСА: О, ја сам ти сила преметнуо преко главе. МИТА: Да чујем. АЛЕКСА: Прво сам ти био адвокат.

Мадрид га неће никад заборавити. Јелица: Јесте ли и ви били с њиме у Месецу? Мита: Свуда сам га ја пратити морао, јер нико не познаје његову нарав тако као ја. Марко: Пак шта сте видили у Месецу?

Господин Батић, чувши да господична добија такву партију, а њега оставља, наравно морао се огорчити, и с овом девицом договорити да га од ње отргне. АЛЕКСА: Беспрекословно!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Обећао сам да ћу вас други пут употребити. — Не чини савршено ништа... Зидар је већ морао ићи. Жена Карлоса, који се спремао да носи цемент, разболела се. Хоћете ли сада да прошетате?

— Морам свакако да идем. Били смо усправни. Осећао сам скоро чврсте сузе у очима, толико сам се морао силити да не пружим руке и загрлим је уз грдно много пољубаца и речи.

— Нисам разумео. — Карлос је остао цело време овде да би био уз жену, јер је била болесна и чекала то, а сад је морао отићи, а нису израчунали добро дан.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Није, него да ми други узме ову собу са балконом. Жељна сам да видим мало света. МИЋА: Ја сам морао отићи до куће да узмем најпотребније ствари. САРКА: Ама, какве ствари, нећу ваљда овде век вековати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Било је немогуће упућивати коње у болницу, а тешко их је лечити на маршу. И командир се наљутио. Неко је морао бити крив. По доласку у бивак наредио је да се удари по пет батина сваком возару чији су коњи рањави.

Онда душмански погледа на дете, према којем је ипак морао имати извесног обзира. Најзад удахну дубоко па, онако нарогушен, зађе иза леђа девојке, стави јој леву шаку на врат и

То добро упамти. Срећан ти пут! Објава је била већ готова. Гласила је на седам дана... У команду сам морао да се вратим седмога дана у десет часова.

Ноћу се разлегало: „Стој!... Ко иде?“... Стражар у близини стана командантова морао је викати из свег гласа да би командант само чуо како се служба и ноћу ревносно обавља.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Зар?... прекиде је он. А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати. — Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине...

Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан, па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кад бих још једном могао да волим... Да л би ми тад било добро свуд, и живот био мање луд? Или бих и тад као сад морао да се смешим и разболим, и да умрем? Кад бих још једном осетио да волим, волим?

да сам „декадент“ ја сам се некако још и борио, али против оптужбе да сам порнограф било је немогуће борити се. Морао сам пристати на ту књижарску цензуру, коју је и један професор Универзитета подупирао.

Како да пишем о политици Треће Републике, и о барометру франка, кад бих морао писати при томе, о нашој репарационој комисији овде? Одустајем. Писаћу, врло кратко, о позориштима.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Сутрадан сам морао променити хотел. Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, бар са неколико ордена, те тако нико не обраћаше пажњу

Сутрадан сам морао променити хотел. Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, бар са неколико ордена, те тако нико не обраћаше пажњу на мене.

Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити, па је добио службу, и то

” — То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? — рекох. — Морао сам журити, те је, хвала богу, благовремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега доласка.

Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сâм, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик и да му је одређено у клубу да научи говор, од

И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Мањ ако није држао, да, као »исписник« Ђокићев, има једнака права с њим. Па ипак је, и у том погледу, морао дати првенство — каплару. Али, он се надао...

»Јустинијан!... зелени и плави!...« Како се то још јутрос није могао сетити, те се бар не би морао досад овако мучити. И то се још над књигом сањало!

После се већ напомену како је господин Бурмаз морао радити сâм у канцеларији, како није могао изићи у подне, и ту већ изађосмо на чистину и пређосмо на главну ствар.

То је већ био свршен суд, коме се он морао безусловно покорити. И он му се покорио слепо, без размишљања, без протеста....

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана

Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. Била је добра кућеница.

разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу. У њој је и други Сретин допис из овога села.

Служио је у војсци и дотерао до поднаредника. Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село. Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.

— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. — Пааа — ето шта је било: Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је. Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га!

Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. — А-ја! Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.

!« ГЛАВА ПОСЛЕДЊА Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

би богатом све своје изгледе На небу поклонио, да га богат изведе Из беде, па макар, после, са богатима, Морао годинама џоњати пред небеским вратима.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

нису допуштали инсталације потребне за оно што се намеравало, и он је, пошто је искоришћен од 1903 до 1911 године, морао бити напуштен и враћен марини.

Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.

Бродски лекар морао је, тешко болестан, напустити експедицију и вратити се у Данску, где је убрзо затим и умро. Самом Шмиту ти су, готово

је толико примерака дубинске океанске фауне, да се брод, тако препуњен материјалом да га већ није могло више стати, морао вратити у своје пристаниште, где је богата грађа сређена и раздата на проучавање.

Против такве хипотезе, поред њене невероватности, говори и то што, кад би она одговарала фактичном стању ствари, морао би се кадгод ухватити какав прелазан облик између првобитне и трансформисане јегуље, што до данас никад и нигде није

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане. Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи Трифун, тргујући по

И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно по лицу и очима што не познаје.

Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу. А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. Али није остајало само на томе.

Грдан је новац морао да дâ док се венчали. И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се да је она увек била повезане главе,

Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати. У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред

И то морао као толико да их моли док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе. Дакле, та већ очигледна сиротиња није

Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.

И то не зато да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи

Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу. Морао се око крајева да подавија. Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су

И зато ће је он стално избегавати. И кад баш буде морао, због свега, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико

— Ћути, ћери! Сада ће тата да се врати! Идем, да наредим код куће. Морао је то. Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао да код куће нико не зна и није ништа спремно.

Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весела, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Видео је да га Време гробу тера. Али он је знао, и морао знати, Да ће му прошлост и будућност бити, И да неће општа и вечита рака И траг славног, плодног живота му скрити;

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„По наредби“, праћен двама језувитама и једним пандуром, морао је поћи најприје дома, те од родитеља и старијега брата свечано измолити опроштење што их је осрамотио.

Колико хитрости, а још више звечећијех доказа, морао је гроф потрошити а да до тавнице дође! У касно доба ноћи растадоше се, а сутрадан Јан, с тужним срцем, пристаде на

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Болан здрава носа. — Казала лисица кад се је претворила болесна, па ју заиста болесни вук морао носити. Сад се ова пословица рече кад се ко пренемаже да је болан, а јачи је и здравији од онога који га послужује.

Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира! — Рекао неки Ћира кад је косио ливаду, те сваки час морао ићи на поток да покваси брус, јер водир није имао, а уздао се у зоб.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. Био један човек па имао жену која је хтела свакад да је њена реч старија, а сиромах муж морао јој давати за право.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

А зар мога, Јовча, код самога цара и код везира да одеш? ЈОВЧА Та, морао сам. А да се може увек, то ти већ знаш. Само неколико кеса, и све се може. Али, морао сам...

ЈОВЧА Та, морао сам. А да се може увек, то ти већ знаш. Само неколико кеса, и све се може. Али, морао сам... СОФИЈА и ВЕЛА (доносе послужење за владику, служе њега и Јовчу, па се измичу).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Бог би морао зао бити кад би род человечески на њи[х] ово зло и несрећу саздао; а то ко може, здрав мозак имајући, и помислити?

Ја ћу девство моје хранити, анђелом ћу подобан бити! Ево, браћо, људи, какав сам вам ја онда светац био! Но, природно морао сам у такову кривопутицу и заблужденије упасти, читајући књиге које нису за мене биле, и хотећи да пре времена сврх

се год у цркви послује не би могло без њега бити; млого би пута чредни поп без никаква празника само њему за [х]атар морао у цркву доћи.

срећа те и[х] нисам чуо док сам млад био, јер се никад не би[х] смио додирнути прсију моје младе, него би[х] им се морао клањати као икони; сад, не марим, могу им се клањати, јер сам остарио.

владетељницу тих страна непрестано чујући да се помиње, и образ њејзин на много места изображен видећи, натурално морао сам кадгод о том и сањати.

читати, писати, некима сам предавао и толковао катихисис како сам могао; бољег од мене ту није било, зато сам ја морао најбољи бити.

Баш као да су ме под аренду узели били и кад би[х] код једнога ручао, морао би[х] код другога вечерати, нити је мени надежда избављенија дозвољена била.

При почетку месеца септемвра запросе ме старешине хормовитске да им оправим неко дело недалеко од Корфа, о којем делу морао сам се бавити најмање четири месеца. Пођем драговољно.

По мојему сложенију и начину мишљења, морао сам у таковом прекрасном граду као што је Беч благополучан бити. Дела моја и дужности радо и весело исполњавајући,

„О, импии хоминеѕ!” - рекао би, пак опет почне читати. Правда да је било стра[х]овито, но ништа мање морао сам се неколико реди мојега прелата вики и плашњи смејати.

Ови се узао не да пресећи као Гордијев. Сам Александер овде да дође, морао би га размршивати; мач његов не би му ништа помогао.

” Дâ се то овом човеку на смеј, да се неколико минути морао смејати. Пита домаћица: „Уàт ис дат? Уàј ду ју лааф со? Шта је то? Зашто се ви смејете тако?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња би наврх прстâ отишао да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу. У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа.

Враћајући се са чесме, Бакоња је морао надокнадити све пропуштено чешкање. Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун“. Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те

Узалуд се он томе противио наводећи своју болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године. Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.

толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је са свију страна клетава било управљено на његову велику главу.

тренутака Срдар стојаше непомичан, са заковрнутијем очима, па одједном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице. — Ха-ха-ха парце меро... цоенато парум...

Тако им је спочетка одговарао, па престаде и да говори. Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брни да може штити часове у

Идући помишљаше колик је само мијена поднијело његово срце откад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли! Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И тањи су од траве. Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди зелена кукавица, или издајица без душе, или ђавољи син, па да ти куршуми и ханџари и остала усмртија ништа

Тада ћу да ти кажем шта треба да радиш.“ Послушао је, тако је рекла и тако га гледала да је морао. Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже?

орманом, пуним новина и књига, постиђен оним писмом: „Зашто, Вукашине, не тражиш да ти пошаљем нове чакшире и опанке? Морао си досад да их поцепаш. А ја нећу да си вагабунд тамо и да ме брукаш.

ушао за оцем; замирисала је пшеница и триња од жижака; мали човек са фесом седео је за тезгом, не зна због чега је морао да му пољуби руку, и ћутао је до краја те кратке и пословне посете.

Видећеш и сâм: најслађи је хлеб који сам зарадиш. Оно што ти припада, чекаће те док не будеш морао да га узмеш.“ А кад је први пут као великошколац дошао кући за Божић, затекао је у својој соби скупу пећ. Обрадовао се.

Али, разуми... Наступа ново доба, оче. — Иди. — Па ја сам твој син. Шта си очекивао од мене? — Некад нисам морао да ти поновим наредбу. Под спорим корацима снег опет љуто шкрипи.

„Родио си газди слугу... Мени си родио слугу!“ Теби, Ђорђе Катићу, ја нисам родио слугу. Ниси морао то да ми кажеш. Неће они бити твоје слуге. Јок. Свет је широк. Србија ће бити мала мојим синовима.

До у касно јутро лежао је Ђорђе згрчен и затворених очију. Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину и његовој деци остане имање. ...

Па је и с Толом о томе разговарао. Морао је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена, наслоњен на јабуково

Кад год се сретну, љубе се. Својим очима сам То гледао.“ Морао је да каже да му верује. „Кад некад сретнеш луде који су мене оставили на киши, ти ћеш знати да су они.

“ „Још ми се не напушта јазбина у твом подруму.“ „Некад ја с тобом нисам морао много речи да трошим на овакве ствари.“ Устао је. „Све се сада утулило. Само ти, Аћиме луди, гориш као бреме луча.

Како сад може да верује у оно што је рекла, да ће родити? Како да не сумња? А он је у Београду морао... Добро се сећа, петао га је пробудио тугом и из мутљага се извукла мисао: она да му роди дете... С њом да роди сина.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове. Угледавши га, мали шаран се престрашено поклони, и рече: — Ти си најстарији, морао би знати како да помогнемо реци? — Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове. — Кажеш да река не може без цвећа?

— дечак обори главу, а облак га самилосно помилова по образу: — Не иде то тако, будалице! Да би постао Принц облака, морао би проћи кроз Златна врата, а то још ником није успело! — облачак одлете, а дечак утону у ћутање, дуго, предуго.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Није имао ни воље ни времена да мисли о томе (изгледа да је онај змај у њему отклањао свако осећање), морао је, у замаху, увек напред.

године. Морао је да измакне из Београда и да се придружи онима што су, чуло се, свуд по околини дизали народ на буну.

Посрнуо је, нога га више није слушала. Могао је да остане у Бечу, али чему? Увек је морао натраг, у борбу, а сад је, по прилици, морао напред, из борбе.

Могао је да остане у Бечу, али чему? Увек је морао натраг, у борбу, а сад је, по прилици, морао напред, из борбе. Између њега и живота почињала је она танка а опасна пукотина.

га је осећање кривице: уместо да изглади један неспоразум изазвао је, ево, и други; уместо да га избави, Проту је морао да остави у његовој невољи у коју га је он нагнао; он сам је морао да се скрива да га Срби, сумњичави, не убију из

је, ево, и други; уместо да га избави, Проту је морао да остави у његовој невољи у коју га је он нагнао; он сам је морао да се скрива да га Срби, сумњичави, не убију из потаје.

Само, имао је и нешто што је одузимало од те снаге: кад је бринуо о себи, морао је, у исти час, да брине и о другима. Није хтео ту бригу, долазила је, сама, да га узнемири, увек лукава.

Зар није то била она смрт коју је толико одлагао а коју је, већ једном, морао да преузме на себе, туђа смрт неопходна да се угради у све што он буде градио?

Чим би на постављено питање покушао да одговори, Вишњић би морао и да проговори. Испричао би младом човеку оно што га мучи још од Равња: да има међа трпљења на којој сагори реч а да

Риги од Фере је овај други Рига углавном био симпатичан, али сад није имао времена да мисли о њему: морао је да припрема, изнутра, многа прерушавања.

Иако се тешко откривају, виђао је таква места, једном или двапут, на својим путовањима, али је онда морао даље а сада више није морао никуд. Тим је сазнањем сасвим био обузет.

откривају, виђао је таква места, једном или двапут, на својим путовањима, али је онда морао даље а сада више није морао никуд. Тим је сазнањем сасвим био обузет.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Свако ко се интересовао за културу Антике и њену науку морао је упознати та два филозофа, а ја сам имао још прилику да стигнем онамо где се некад налазиле њихове школе, Академија

Када сам их довршио, морадох размишљати како да га створим жива пред собом. да бих у томе успео, морао сам измислити какав догађај или лични доживљај у којем би он, као главна личност, одиграо своју улогу, а њоме ме

вероватна и одговарати приликама и духу времана у којима се одиграла, њена главна личност, онај велики научник, морао је бити верно претстављен, а још више његова наука.

Мој посао није био лак. Морао сам претуривати целу своју библиотеку и књиге које се налазиле растурене по целој мојој кући, па и на самом тавану, да

„Нека тај зид буде толико дебео колико је моје стопало дуго! - Шта мислите, колико би наш опробани пешак Питеас морао да хода да са једног краја тог зида стигне до другога?

“ Ученици одмерише још једном стас учитељев и његово стопало и сазидаше у мислима зид означеног облика. „Па морао би ићи цео дан поред тог зида“, рече један од ученика. „Не, децо“, одговори Питагора, „Морао би ићи данима“. „Данима!

„Па морао би ићи цео дан поред тог зида“, рече један од ученика. „Не, децо“, одговори Питагора, „Морао би ићи данима“. „Данима!“, викнуше сви од реда.

„Да бих то могао доказати, морао сам још више проширити своја геометриска знања. Процуњах велику библиотеку која је стајала под управом Рехмозисовом,

Тим сам се приближио на домак своме циљу. „Да до њега самог стигнем, морао сам се упознати и са геометријом Египћана.

Он се удаљио одавде да не присуствује мојим куповинама да се не би из учтивости морао бранити против толиког гостопримства. А када седне за богату трпезу, неће се више устручавати.

„Тако је, заиста“. „Сад ћеш разумети, синко, зашто сам морао покудити Еудокса због тога што је употребио механичке справе за решење делијског проблема.

Клејтомахос настави: „Наш колега Аристархос, којега ја високо ценим и волим као свога рођеног брата, морао је при својим испитивањима узети у руке и документе историје, како је то у своме предавању, само онако узгред,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Међутим морао сам се уклонити са прозора јер ми из далека допреше звуци посмртног марша, који ме поново бацише у тугу, изазвану сад

прилици беху студенти, отпочеше врло занимљив разговор, који су водили сасвим тихо, тако тихо и поверљиво да сам се морао напрезати да га чујем.

А да нас је неко тада пажљивије загледао морао би с чуђењем застати да посматра: како замишљено и брзо корачамо, одавајући бригу људи који очекују некакав врло важан

У слаткој напрегнутости, узрујан алкохолом, морао сам је чудно погледати устајући. Ох, оне исте жарке очи засењене дугим трепавицама! — Остаћете...

Мораш, није вајде, на занат. И већ сутрадан Секула је био у вароши, и тамо нашао занат за цео живот, који се некако морао отаљати. Тај занат што га је он изабрао за цео живот, био је унеколико војничког карактера или боље позива, тј.

У новој средини, међу војницима које тада први пут познаде, потпуно непознат, морао се мучно осећати Секула, али се није имало куд.

И да му повери: како је дању стајао у неком оџаку где се не може сести и где се у шешир морао поганити и трпети страшне болове у цеваницама и после, како му воде никад нису давали и тако у оној тескоби скапавао

ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ ВИТЛО Срце мртво, небо мртво, све мртво — ох, није чудо. Оне ноћи није се могло даље, морао сам рећи (какав чемер растанка!

бора, ружне до смртне одвратности, бечиле се, кезиле, цериле на мене тако бесмислено и безумно да сам ја најбрже морао заклопити очи да напречац не свиснем од бола.

скидао шешир тако дубоко и са изразом таквог блаженства, да се њима чинило како је господин Леђенски, у најмању руку, морао постати чланом какве значајне делегације или тако нешто слично.

2 Кратко време од уласка војске ја се опасно разболех од грипа, а морао бих се разболети иначе, јер све што сам видео, кад смо се овамо вратили, било је тако жалосно и срамно.

су војници, подофицири и млађи од мене официри, престали да ме поздрављају, али тако је морало бити и ја сам јој то морао одбити на младост... Признајем то: да се никад у Београду нисам добро осећао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

знак или ријеч, сви бисмо се разбјежали да се што прије дохватимо по једне јабуке на вратима; ко би остао без ње, морао је да врши неку обредну радњу или одређену казну.

А која су у нејакој души правила тим тежи лом и харање што сам морао брижно крити пред старијима да ма шта о томе знам, претварајући се да не схватам алузије и половичне фразе у њиховим

ми је смијех помисао на те стричеве у кратким хлачицама или чак у повојима: према мом замишљању, појам стрица морао је као неминован атрибут имати бркове. Замислите дијете у гарде-енфант-y с брковима!

Шутња. Учинило ми се да жупник намјерице затеже с пружањем своје хришћанске утјехе. Није било куд, дјед је морао да проговори први. Настојао је да му глас звучи сигурно, но звучао је крупно и шупље. — ...

Ни на такве трице, као ни на ма шта друго у животу. Једном кад сам морао да обнављам у пожару пропале документе, дуго сам се мучио да бих се тачно сјетио године кад сам завршио студије и

Или бар забавно, као дјечја бајка. Погријешио си пут: мјесто виолине, морао си узети у руке перо. Таман посла! — мислио сам у себи.

XЛИ „Бојим се да се нећеш знати да прилагодиш ако некад дођеш у неповољније прилике. Морао би се за времена навикавати!” Тако је гласио обични мементо којим су плашили моју размаженост.

” XЛИИ Једном сам се чешкао по глави, у недоумици пред избором: морао сам да се за неко вријеме прихватим каквог запослења.

Било ми је познато да је због противљења родитеља морао одустати од намјере да студира филозофију и поћи на фармацеутику.

То је све што је остало од његове кирургије. Изгледа, ја сам једини изабрао управ оно што сам желио: Главоња се морао одрећи своје медицине, Иван и своје литературе и своје чисте хемије. Требало би закључити да сам ја најбоље успио.

Што то бива с њим? — Кажу: комплекс. Или можда читав комплекс комплекса. Тобоже, то је настало одатле што је морао баталити своје више амбиције и помирити се с практичном фармацеутиком. У прво вријеме јако је трпио због тога.

Или, тачније, правиш се наиван. Одувијек си имао ту кокетерију наивности! Растали смо се пред улазом у свратиште. Морао је да устане рано, ради цијепљења, а у подне је путовао даље.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом. Само једно није могао угушити. Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама. Жудио је за лепим женским светом.

Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега, Из

Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој

Али је морао бити много опрезнији од жандарма. Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на

— Који нас ђаво вуче у цркву! ... Стид ме је, вала, од самога себе. — Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна.

Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо. Морао се негде одморити. После краћега двоумљења оде к Јову.

Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане. Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи.

— Шта ти уради, соколе : дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. — Морао сам тако, ча-Вујо. Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати.

— Морао сам тако, ча-Вујо. Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. — О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...

Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо... После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... »И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тако они одмах сједу и на брзу руку почну јести. А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу.

друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај свијета. Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму.

Кад га наћераше па је морао, крену ти он на Цетиње, па ће Господару: — Ама, Господару, чему ме врже с моје парохије?

Који буде јавио да је хат крепао, тај мора дукате донијети. Хат је од старости морао цркнути. Кметови почну купити дукате и покупе сто дуката. Путем наиђе Циганин.

МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК Био један човек, па имао жену која је хтела свакад да је њена реч старија, а сиромах муж морао јој давати за право.

Кад би љети приспјели прешни послови, као што је жетва и косидба, морао би и капрал Маркеља са својим кућани ићи у поље помагат радити.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

да се концентришем на нешто што сам већ видео и на тај начин бих осетио привремено олакшање; али да бих то постигао, морао сам стално да призивам нове слике.

Временом је та напорна духовна вежба постала моја друга природа. У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно.

Још од детињства сам морао да се бавим самим собом. Због тога сам много патио али, гледано из садашње перспективе, то је била срећа у несрећи,

да се окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа друго него да се полако пустим низ брану. Морао сам да побегнем од млина, коме сам био лицем окренут, пошто је струја тамо била много бржа и вода дубља.

Најтеже ми је било недељом, када сам морао лепо да се обучем и да идем у цркву. Тамо ми се догодило нешто од чије ми се и саме помисли касније ледила крв у

Забава је трајала док изненада нисам добио ударац у потиљак од кога сам пао. А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан када сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину.

А онда сам црви пут могао да изаберем предмете који су ми се допадали и нисам више морао да се гњавим са слободним цртањем.

томова, које је овај монструм написао, испијајући седамдесет и две шољице црне кафе на дан, ухватио ме је очај. Морао сам тај посао да завршим, али када сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао себи: “Никад више.

Сунчеви зраци, који су у размацима били прекидани, изазивали би тако снажан потрес у мом мозгу да би ме ошамутили. Морао сам сакупити сву снагу воље да прођем испод моста или неке грађевине, јер бих пролазећи осетио невероватан притисак на

Стигао сам у Будимпешту подстакнут непотпуним извештајем о телефонском предузећу у које сам дошао и иронијом судбине, морао сам да прихватим плаћено место цртача у Централном телеграфском уреду при угарској влади, са платом коју — дозволићете

Ништа није испало од тога и ја сам следећих неколико месеци морао да путујем из места у место по Француској и Немачкој и да ”лечим болести “ електричних централа.

Након два сата саветовања, одједном је узвикнуо: ”Морао бих да идем“, и показавши ми место на плафону, наредио ми је где да ставим сијалицу.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

- Беч, последња станица! - викао је. - Али ја путујем за Праг - рекао сам. - Онда си, глупане, морао да преседнеш у Гензендорфу - одговорио је кондуктер уобичајеним тоном аустријских чиновника када разговарају са Србима.

сам делове неколико песама о Краљевићу Марку које сам чуо од Бабе Батикина, а онда сам, на њихов изричити захтев, морао да им описујем комшијска посела у Идвору за узврат, они су ми испричали низ прича о Бенџамину Франклину, Линколну и

Да није било топлог бродског димњака, вероватно бих умро од хладноће. У почетку сам се морао борити да бих обезбедио себи место поред димњака, али када су исељеници схватили да немам топле одеће, престали су да

Сваки новајлија је код нас морао да прође кроз строги испит и о њему се није судило по његовој вештини у неком занату, по новцу који има, нити по

У овом случају помоћ ми је дошла са потпуно неочекиване стране, а за то сам морао много да захвалим свом црвеном фесу.

да у његовом хотелу будем на комплетном пансиону, али је моја уштеђевина од само десет долара, била тако мала да сам морао бити веома опрезан. С друге стране, од раног јутра до мркле ноћи, боравио сам у центру града.

Често сам, међутим, морао обуздавати свој апетит. Имао сам увек довољно новаца да купим шољу топле кафе и два комада штрудле за доручак у

Сваке недеље морао сам са његовом породицом да идем два пута у цркву и тамо да седим између женских чланова породице.

Брауна, које су одржавале погледе на живот једног исцрпљеног старца који је мислио на небо само зато што није морао да се брине о земаљским проблемима.

Студенти су примили моје предавање са великим одушевљењем. Две недеље касније Дернбург је морао да прекине своје предавање због неких неугодних питања која су му постављена.

Он ме је и наговорио да одем тамо на неколико вечерњих предавања, што сам ја и прихватио. Морао сам га редовно обавештавати о свему новом што сам тамо научио.

Топили су се од Милине и старица и старац. И по њеној жељи све то сам морао опет препричавати њеним пријатељима Словенцима.

Ћипико, Иво - Приповетке

Али откада се оженио, не одлази више на рад, а оженио се, и преко воље, морао је, јер још коју годину, па га цуре не би хтеле; он се тек оженио, а његови врсници већ деце имају.

Ове, што је рано долазила, силно се плашио. Пре освитка морао се дићи да служи свету мису. Пролазио је кроз хладне ходнике упола осветљене, пуне слика фратара из старих времена.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

уношењу нереда на обе стране: међу „помешане“ податке које чула дају песнику о свету, али и у сам језик, који би иначе морао служити за успостављање поретка.

Растко Петровић је у овакву песму, пуну покрета, понављања и варирања, морао уградити чвршћу композициону конструкцију. То се, уосталом, с правом могло очекивати од песника који је те исте 1921.

раног првенца и након радикалних стилских ломова и врења после првог светског рата у хрватској и српској књижевности морао да трага за другачијим, властитим „тоном“ и „гласом“, или да заћути.

критичаре“ требало уврстити некога од српских послератних критичара, онда би Зоран Мишић без двоумљења и пре свих морао да буде уврштен.

Има других који ће је написати или су је већ написали. Моја је несрећа што сам се стицајем прилика морао да селим и мењам радна места једно за другим.

То су они срећни часови кад сам, на пример као члан жирија, морао да читам романе као што је Гори Морава Драгослава Михаиловића, или да ишчитавам поезију као што су Четири канона Ивана

овоме кратком прегледу не само што ништа нисам мењао него га нисам ни проширивао, јер да сам прихватио да га проширим, морао бих га изнова написати. И био би то сасвим други рад, обухватнији, амбициознији и са другом наменом.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Да ја нисам била таква, не би мене твој отац узео, он је био већ чиновник кад ме је узео. ДАРА: Па јест, само кажу морао је да те узме. ЖИВКА: То теби ваљда твој муж каже. Боље би било када би он пожурио да нам јави шта је ново.

ЧЕДА: Ишао сам да га питам: постоји ЛИ какав закон по коме се удате жене могу удавати! ДАРА: То ниси морао ни да питаш. ЧЕДА: Како да нисам морао? Зар теби ништа није саопштила твоја мајка? ДАРА: Јесте, па шта?

ДАРА: То ниси морао ни да питаш. ЧЕДА: Како да нисам морао? Зар теби ништа није саопштила твоја мајка? ДАРА: Јесте, па шта?

морам напоменути да ја не бих могао пристати на обично враћање у службу, без сатисфакције за учињену ми неправду. Морао бих се вратити са унапређењем како бих и ја са своје стране заборавио неправду која ми је учињена.

Остави ти оно што сам ти ја говорио пре, оно сам ти говорио по министарској памети и онда, разуме се, морао сам говорити којешта, али ово што хоћу сада да разговарам с тобом, то је по мојој сопственој памети.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

То су две формотворне силнице о којима писац - као и о много чему другом - није морао себи полагати рачуна, али које су саодлучивале у његовоме избору једних и одбацивању других приповедних могућности.

већ описана, што бар двојако може бити значајно: прво зато што ју је због иницијалног места критичар, очигледно, морао врло пажљиво читати; друго зато што граматичка грешка на композиционо кључноме месту представља пример за анализу

реченице, граматичка пребацивања из првог у треће лице само аналитички постулирају, Станковић их је заправо не само морао свесно да предузима - већ и због природе романопишчевог посла - него би било право чудо да их дуж целог текста није

Сем тога, Софкин се сложен доживљај (и саосећање с мајком и блага иронија) морао и пре и више материјализовати управо у синтаксичкоме низу, особито у његовој прозодији.

П. ) достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће. Довољно је било да изусти њено име, па да епископ скочи. Требало је ћутати.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Кад се деда-Софроније баби вратио, Морао се прекрстити, — чудно и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: И панталоне? ФЕМА: Зар ти ниси видио да мадаме носе фрак? ЈОВАН: Хе, хе! Тако би најпосле ја морао обући сукњу, кад би се на моду дао. ФЕМА: То може бити, Жан, пропопо, Жан.

Краков, Станислав - КРИЛА

Радосно се нагињао напред. – Сергије, Сергије... Ни себе није чуо у хуци. Ипак је морао да кличе. Пред њиме су била испупчена плећа и сулуда кацига од коже.

Душко је био задовољан, само је новац нестајао. Храмао је још на рањену ногу. Ипак је морао отпутовати. Пред командом места задржао га је жандарм, и питао кога тражи.

Петровић, Растко - АФРИКА

Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.

Вуије хоће да ме прати још који километар даље од места на коме мора сићи да би стигао на плантажу. Затим би се морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као замор под оваквим поднебљем, чак и кад је човек Француз и кад је оволико

који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара. Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи.

Био сам непријатно изненађен када сам, и против своје воље морао видети колико је тај човек запуштен. Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није

да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити. Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница.

И нарочито, видео сам (са коликом тугом!) свој хотел, којим се ни Охрид не би поносио, а у коме сам морао одсести. жалио сам за прошлим данима, када сам, где било, могао развити своју уску али чисту и угодну постељу, а

На сваку моју ствар у соби он је стављао нарочити знак, и жваку је полагао на нарочити начин. Морао сам тражити да ми даду другога боја. После пола сата већ видео сам да он чини исто што и његов претходник.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Хрватовић био сузбијен од Грамаде, он се друмом, који мало час споменух, повукао Књажевцу, а кад је 25 јула и Књажевац морао напустити, он се истим друмом повуче даље Алексиначкој Бањи, и ту се заустави у Бањској клисури, да у згодном теснацу

Казао сам већ да је при другом јуришу наша артиљерија са Рујевице избавила Шуматовац од побочнога јуриша који би се морао завршити падом шанца.

То не може бити, то не може бити! — Молим г. ђенерал, моје одељење у јучерањој борби било је потиснуто. Ја сам морао бити с артиљеријом, а артиљерија се морала повлачити путем преко косе, јер је једино туда могла проћи.

ђенерал види да то није моја кривица. Ја нисам могао трчати за сваким пешаком посебице, а морао сам да пазим на топове, да при повлачењу каквом погрешком не падну у руке турској коњици која нас је гонила.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војници потрчаше. Направи се гужва. Командант батаљона одреди мене да успоставим ред. Морао сам и револвер да потржем. Наиђе тада и једна група артиљераца, носећи неке дењкове на леђима. Знаш...

Али под притиском оних одозго морао је да попусти. Изгледа ми да се том приликом некима и замерио. Но сад свеједно. Ми морамо да слушамо онако како нам се

Једва су се некако објаснили. Али Пера је морао два дана да бежи од поручника, јер му је овај стално претио. У реконвалесцентном логору био је и Љубиша, звани

Власт, дисциплина, казна! Сад или никад! Увече су сви дошли на време, чак и капетан „Фикус“. Каже, морао је доћи тако рано да би пуковницима предао дужност. Пуковници строги, озбиљни, заузели већ кревете у угловима.

Казао сам му. — А, ти си дошао због онога баража. То је иначе мој сектор. Елементи су готови. Ниси морао да долазиш због тога. Могао сам комотно и ја одавде... Слушај, да не бисмо одали нашу намеру, ја сада нећу гађати...

Та брдска батерија налази се на оближњем сектору, у близини пешачких ровова. Да бих дошао до ње, морао сам прво сићи у равницу, и тек одатле подићи уз положај.

А некоме то иде од руке, и као од шале. Уколико Драгиша жали што је морао да напусти Француску, утолико смо ми веселији што се вратио, јер ће нам својим причањем одстранити за извесно време

— Зашто ниси ишао лађом? — Не пуштају више путничке бродове да плове око Грчке, због сумарена. И тако сам морао прећи целу Албанију. Једном сам је прешао уздуж, а сад и попреко. Истина, овом приликом на аутомобилу.

У том случају морао бих одмах да интервенишем. Изволите код ађутанта за објаве. Лука погледа све нас редом климајући главом.

Врела вода покуља. Посматрајући га како сипа воду у хладњак мотора, имали смо утисак као да и нас неко расхлађује. Морао је неколико пута да испразни хладњак, и наново да га напуни водом. Јер сада настаје још већа узбрдица.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

— уз коју је писац морао дати следеће објашњење: „Смисао овога приказа јест двојак: кад га читаш редом, не сматрајући ништа на оне у среди

се и из овакве Антологије, а можда јасније него и из многих Бранкових рођених стихова, видети шта је он све смео а шта морао одгурнути да би могао ићи даље, колики већ знатан резултат мимоићи а којих се све испитаних путева поетских

“ Томе немачком утицају међутим знамо да се још и Змај морао ругати и сузбијати га; јасно је да су националистичке и славенофилске идеје омладинског покрета шесетих година

а коме се допадне оно шта пишем, онај нек учи мој језик и дијалект. Кад би се ја подавао за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео да им не могу угодити.

Битно је да саопштим следеће. При одабирању песама за ову Антологију, морао сам водити рачуна о томе да се овде ради о почецима наше поезије, о тешкоћама стварања песничког језика уопште, у

290) да „би Плач Сербији морао бити штампан најраније 1763. године”. Тешко је међутим оборити закључивања последњих изучавања др Мирослава Пантића (в.

11, стр. 144—50; наслов сам јој стога морао дати ја, истргавши две речи једнога њенога стиха. Само писмо, врста коментара постанку и сврси песме, гласи:

45—52. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА (стр. 98). Штампано у Летопису Матице српске 1833, ч. 35, стр. 58—9. Наслов песми морао сам дати ја стога што су Соларићеви стихови (и не само ови) штампани уопште веома аљкаво: ову песму на пример Теодор

— Стих трећи, штампан у Летопису очевидно погрешно, гласи онде: Версе су златне биле, ил’ подобне злату, па сам га ја морао исправити, а онако како сам умео. — Бога славенског Дида објаснио је Г.

нисам могао првом усхиштењу неких младих родољуба одмах и без сваког увета у наручја бацити, него сам се јошт морао тој бурној наглости противити и зато, као што известитељ вели, другда и ,страшно’ певати; за које су ме, као што

Н.-ове обе имитације, Суботић је штампао своју Ивањску ноћ, тако да је морао читати обе ове песме. П. Н.-ова песма гласи: МЛАДИ СРБИН Ја сам чедо пролећа, Име ми се цвет, Сласт ми срце

” У свему овоме има без сумње доста истине: дошавши у Братиславу, млади Змај је онде морао међу српским ђацима још затећи жив култ Павла Поповића Шапчанина, и вероватно му се није могао одупрети.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Судац: Е, овај ми је човјек потпуно загонетан! Ама, откуд ти знаш да је господину име Дане? То ти је морао неко казати, или си од неког чуо?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛАДИН: Па ја чекам већ... ЖИКА: Е, да чекаш још. Да умреш, бре, па да дођеш пред рајска врата па би ти онај тамо морао казати: „Чекај...” – ако је само тамо на небу уређена администрација и ако има неког реда...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Надахнут идејама европске просвећености, он је књижевном језику пришао утилитаристички. Тај је језик морао бити безусловно разумљив читаоцу, чак и женама, које је тадашње школовање заобилазило.

За то је морао тражити разне изворе. За извештај о Немањином успону преузео је повест из историје Ђурђевих ступова. Томе лику додао

Теодосије је од Доментијана преузео целокупну композициону грађевину и није морао да решава тешке историчарске проблеме, али је зато маестрално развио уметност казивања истих садржаја другим поетским

Хагиографски модел морао је бити напуштен, а главна пажња писца посвећена је ратним догађајима. Они у Учениковим делима заузимају централна

њена особина: она је песник света какав јесте, и добар и зао (за који тражи помиловање), а не какав би могао или морао бити (према једном царском законику). Д. Максимовић је несумњиво најпопуларнији српски песник 20. века.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи. И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што

Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило. Младен је чак морао сам о томе да почне: — Шта је она луда учинила? Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: — Не знам, синко.

Она паде пред њим. — Ох, бре, синко! Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова

Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила. Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и

Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила. Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући

Нудио. Није морао да нуди. Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: — Хвала, чича! Он се загрцне. Суза радосница кане

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ГРАБ Wеіѕѕбуцхе (царпінуѕ бетулуѕ). Граб. Реч је прасловенска. Г. је у старинској религији морао имати велики углед, али који је данас избледео. Г. се понекад сече за бадњак (СЕЗ, 32, 1925, 368).

Ћипико, Иво - Пауци

испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца што јој нијесу, по његовоме мишљењу, од потребе биле...

И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посијече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна, из старога пања на прољеће неће

— Неће, бога ми! Не дам земље из руку до велике невоље... Не дам је, па макар је крвљу морао откупити! Није она моја... дјетиња је! — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња! Њима остаје.

да очајава... И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... Маче се и сиђе усред села...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Рекао сам му да буде опрезан са Лаушем. Јелена Не знам зашто ми се чинило да би тај калуђер−видар морао бити висок сув старац дуге беле браде, повијеног носа и продорног погледа.

Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било је претеривање без мере и конца.

у део да пронађу јарца без белеге, да се брину о њему до ивањске ноћи, да га хране дуњицом и једино њоме, а Дадара је морао са својим копљаницима пронаћи негде у жупи моравичкој ту девицу којој је намењена главна улога у скидању чини са

Била је то таква лепотица, једно тако згодно створење, таква једна реткост да је човек морао веровати како је Дадара у ствари опколио са својим људима неко вилинско коло о којем је Јевђеније онако живописно

Одговорио сам да јесте. Нисам имао куд, морао сам да потврдим, јер би иначе све што сам до сада учинио испарило као магла, нестало као танки дим.

Тек тада смо схватили колико је Лауш морао бити несрећан. Имати крај себе у постељи ту равнодушну лутку, тако недодириву и одсутну, било је горе него да је

Да ли бих поново морао да те држим у глави из дана у дан, из тренутка у тренутак, кроз бескрајно време које ми стављаш у изглед?

него је хтео да ми се изјада, а ако је шта и тражио од мене, била је то утеха у једном по њега тешком часу кад је морао без много предомишљања да се определи. Поменуо је Кирчу и рекао да је то храбар и вешт човек, но плаховит и нагао.

А ето пред крај живота морао је да искашље свој свраб у грудима. На Христовом телу створио је Прохор све оно што није имао на свом.

Тешко је са женама. Срећа је за мене што сам читав свој век провео иза дебелих зидина манастира па нисам морао да се борим против чудних слутњи и дивљих ветрова који колају женском душом, нити сам морао да слушам из дана у дан

зидина манастира па нисам морао да се борим против чудних слутњи и дивљих ветрова који колају женском душом, нити сам морао да слушам из дана у дан њихове устрептале приче, болне исповести и сумануте сањарије.

Нисам имао другог излаза. Морао сам попустити. Послао сам петорицу коњаника да тог калуђера нађу и доведу натраг у Кулу. Знао сам да их шаљем у смрт.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

При таквим састанцима не желим пратиоца; зато сам морао Грке да преварим да имам у посланству посла, а наше дипломате обманем да сам код Грка позван.

само она половина која се у то доба налази изнад хоризонта, док друга половина залази дубоко пода њ, он је увидео, и морао увидети, да небеска сфера обухвата Земљу са свих страна, а да Земља лебди у средишту те сфере.

“ Није, веле, имао времена за дужи боравак, јер је морао још да се бори у Азији, Африци и Шпанији, док није савладао све своје противнике, међу њима и првог Клеопатриног

Добило је име Цезарион, да нико не би морао лупати главу ко му је отац. Клеопатрино путовање у Рим изведено је са највећим сјајем.

Његова плата, далеко мања од оне коју је Тихо некад примао, није му, већ месецима, исплаћивана. Морао је због тога да трчкара, мољака, саставља акта и признанице, но са никаквим другим успехом до да га упућују од

„Зато је Њутн морао почети науком о кретањима којој је посветио две трећине, то јест прве две књиге свога дела. Овим двема књигама дао је

Ми, домаћини и наши гости, кренусмо доцније. Цео наш возни парк морао је бити мобилисан: и тешке каруце са кровом и оне лаке, мала путничка кола и она којима господар управља.

Но за то има времена док, као остарели Казанова, не будем више у стању да стварно штогод доживим, него будем морао да освежавам, подгрејавам и китим старе успомене.

Као кривац дошуњао бих се, на прстима, од врата до прве клупе, где сам морао мало причекати док половина оних слушалаца који су у њој седели не изађу из ње да би ми омогућили прилаз моме седишту.

За то време морао је Брик своје предавање прекинути, јер ђаци, који су устајали и излазили са својих места и враћали се на њих, ометали

Тако сам, први од свих Срба, постао доктор техничких наука. Такав национални догађај морао се достојно прославити. И зато дође мој ујак и поочим Васа у Беч да, у улози домаћина, прослави моју промоцију.

Као што видите, наслов му је доста истегнут, његова прва реч не звучи привлачно. А морао сам је ставити, јер само прва половина мога дела има пет стотина деведесет и седам нумерисаних математских образаца, а

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тако завршава дан и рад редовно. Говорили су неки за њега да је сиромаштво узео као покајање, да је некада морао бити други човек, да има на души неки терет. Кад се оженио, тврдили су људи да је и Хермину узео за покајање.

У последње време, боловао је шлајфер од необичне болести у носу, морао је издржати две операције, исекли су му сву рскавицу.

Међутим, како то већ бива, да човек једну исту диференцију и по трипут плаћа, Јова је ипак морао изаћи из војске. Отворили су он и Роза дућанчић. Није добро ишао.

Ја те старе Јевреје видим као живи живот. Разумем их. Тај свет је морао имати способности каквих више није било и можда и нема. Ја не видим у њиховој старој историји мит, него стварност.

То су били мучни, немирни периоди, и он би тад говорио матери да би морао некуда мало отпутовати. Долазила му потреба авантуре, и неког рашчишћавања затим.

— Свеједно, дај штап. — После је господин Тома исто то казао и кад је некога дана морао да узме два штапа. — Не мари, може се и тако живети. У канцеларији су, међутим, много говорили о његовој смрти.

Павлу није писала једну једину реч о том да је болесна, нити да је ишла у Беч. Бранко је морао на част се заклети да ће ћутати. Јови је просто наређено. — Павле има да ради, и да од куће чује само добре гласе.

и верижасто предвиђен од Павла, да је на крају прве године администрације испао много мали, и јавни бележник, побеђен, морао је хитно да захвали на послу. Паланка се задовољно смеје: — Није мала ствар: снизити проценат јавном бележнику.

Сутрадан, Павле је лежао у постељи, а Бранко је морао сам на вечеру с матурантима, односно студентима. Магла. Голо грање се пробада кроз маглу као страшила.

Седео је у нарочитим столицама. Шака му прави буздован. Кад би узео гушчје перо да пише, морао га је ноктима држати. Жена му је једва стизала до струка. Волео ју је, али се никада с њом није саветовао ни о чему.

Марко сад дохвати сина за десну руку, и тако је изудара кундаком пушке, да је Стефан дуго морао ићи у болницу и лечити прсте мањим операцијама и трљањем. Све се међу Влаовићима свршило ипак витешки.

Звали су га по околини, и у варошицу да свира. Мрзео је паланку, и није у њу одлазио. Једнога дана је морао да пројаше кроз варошицу, и да остане у њој неколико сати.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Нек и преводи сваки како му на језик дође: шала, досетљивост, или лакрдија, мени је свеједно. Међутим морао сам конац и намереније имати, као и сваки који неће да је луд, при почетку настојашчег дела, и ово мојим читатељима за

замоли је да седну мало, и — — љубезни моји читатељи, мени је жао што вам не могу повест довршити, јер је баш овде морао какав пацов стари рукопис тако страшно изгристи да се ни под који начин прочитати не може.

ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио, морао внимателније на њега погледати. Прво својство, које се раније млого од други указало, било је несташтво.

лепоте целе околине била, заљубио, од ње равним начином љубљен био; како је потом гоненијем непријатеља на море ићи морао, ту од пустаија уваћен био, који носећи га у ропство, најужаснију буру искусе, лађа им се потопи баш кад су близу

Како је дуго морао Светомир мучити се, од немила до недрага [потуца]ти се, са духовима борити се, за својом љубезном уздисати и тужити.

Она како легне, таки без бриге заспи, али Роман, коме мирис несносни нешто мало досађиваше, морао се на другу страну окренути, и почне копати нос шта ће с њом радити. Јер њу оваку, у овој форми узети, волио би смрт.

При свој мојој филозофији морао сам опет магарац остати, то јест морао сам се соразмерно нашеј магарећој природи уплашити; али мој господар, који је

При свој мојој филозофији морао сам опет магарац остати, то јест морао сам се соразмерно нашеј магарећој природи уплашити; али мој господар, који је на мојим леђима седио, помисли да сам се

Једанпут падне мојем господару на памет да у месец иде, и будући да се сам попети није могао, то сам га морао ја носити.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

“ толико га избо да је сликар морао шест недеља лежати у болници, и од тога доба је сасвим напустио портрете и композиције а одао се пленеру,

несумњиви факат да сам ја први разред гимназије учио пуне три године, из чега се да извести јасан закључак: да сам се морао родити 1864. године. Хвала г.

То оцу нисам могао да опростим утолико пре што је имао доста деце, па није међу њима морао баш мене изабрати да направи тако пакосну шалу.

Остаје ми, за решење ове загонетке, једина претпоставка: да је тај мој предак морао умрети гдегод у иностранству, и то под туђим именом, што ће рећи: под лажним пасошем.

Оца сам пустио до поноћи мирно да спава, одмарајући се од својих дневних брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и

на пример, једном сам пао под кревет и нису могли читав сат да ме нађу; једанпут сам прогутао цванцик и због тога само морао да испијем сто грама рицинуса (отада ми ни данданас не ваља стомак), а једном сам опет пао у фрас, и то без икаквог

Тако, на пример, ја сам морао поставити питање јесу ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није

су били окружни прота и све моје тетке, упалио под столом ракетлу те се направила таква једна гужва да би се човек морао просто заплакати од жалости.

Он ми рече да је тако исто целу моју породицу морао вући у школу. Али се главна борба развила у току самога школовања, којом су се приликом сукобиле две тешке и

Разуме се да сам, у тако неравној борби, готово увек ја морао да попустим, тешећи се при том и оном мудром народном изреком да паметнији увек попушта.

Уосталом, морао сам попуштати већ и стога што су се професори у борби са мном, као својим противником, увек служили једним, у њих

Па онда Марија и Магдалена мал' ми нису дошле главе. Због ове последње, тј. због Магдалене, морао сам једанпут да свлачим панталоне пред целим разредом, да се повалим по клупи и да издржим дванаест удараца по голоме

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— И мени су отекле ноге, а ипак сам морао да идем са војницима шест километара да купујем сено — жести се потпоручник Живадин. — Замисли, да ја нисам ишао...

— Немој сад да навучеш и другу кривицу — упаде Душан. Он те зове на рапорт... Када би мене звао, ја бих морао да припашем сабљу и ешарпу.

Онда се опет вратио код својих Енглеза и објаснио им некако да је он сиромах човек, да нема ни пребијене паре и да је морао... — Душа ни иска! — вели Танасије да је рекао Енглезима.

А официр је морао да обавести своје војнике о месту и положају чамаца и сплава. Морнари су почели раздавати појасе за спасавање.

Али пошто ми је издато наређење да батерију доведем, то сам морао отварати добро очи, да ли је тај пут проходан и за топове. Јурио сам галопом. Пут ме је водио све даље уназад.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

”И ја више нећу имати сина, Јер ни отац мене није морао имати, Јер један роб не мора рађати другог, А слободан чојек довољан је сам пред вјечношћу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Упита мали сунцокрет ветар шта да чини. — Ти, који свуда завирујеш морао би знати како да порастем! — шапну малишан покорно сагибајући главу, а ветар се насмеја: — Па, порастао си! — рече.

С даровима и поздравима већ су почињали да пристижу и први гости. Цар Царевине с леве стране планина од бљеска је морао да затвори очи. Као златна киша пљуштали су поклони. Цар је благонаклоно климао главом.

Али, кад Старац приђе ближе — Страшило мигну оком и рече: — И сам видиш: морао сам да се вратим. Ко би ти чувао бостан? — А она? — Старац једва помаче усне. — И она ће се вратити.

« — Како си знала за мене? — Ветрови су ми рекли? Дуго сам се ка улици нагињала, али то је као да у понор гледаш. Морао си на мене мислити упорно и дуго, да бих до тебе могла стићи! — Принцеза се поверљиво наже ка дечаку.

Стави трговац врећицу с златницима на сто, а Варалица је благо одгурну руком. Нека, касније ће о томе, морао би оца да приупита... Али, не дâ се трговац! Није он месечево млеко пио: нека прода одмах, или никад! — У реду!

БЕЛУТАК Спавао извор у утроби планине, сањао и у сну своме растао, толико порастао да је морао на површину земље изаћи, или се од сопствене снаге угушити. — Гле, силеџије!

Није морао да се мучи да је отвори: врата су висила о једној шарки. Али, каса је, свеједно, држала до свог достојанства и љутито

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Пре доласка Турака, па и у прво време турске владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него после — у току турске владавине.

). Преко области Константина Дејановића,1 који се и сам са својим одредом морао прикључити Турцима, избио је Мурат на Косово у област Вука Бранковића“.

Тај домаћи слој (кнезови, слободни сењаци, Власи-сточари, који су били и турски војници) у очима раје морао је представљати мрског издајника.

Погинуо је чим је њега победио. Као и Мусић, био је дубоко несрећан што је то морао да учини касније него други. Низ херојских косовских ликова снажно завршавају стара Југовићка и Косовка девојка:

За све време своје владавине признавао је турску врховну власт, а после косовске битке, за владе цара Бајазида, морао је да учествује и у турским војним походима.

Дакле, стварност за коју се морао везати песнички лик Марка Краљевића карактерише несменљиво Турско господство. Турци су били у земљи, њихове снаге су

Ђурђу Бранковићу, чим је постао владар (1472), Мађари су одузели Београд, а Турци Крушевац и Голубац. Он је морао да призна и мађарску и турску врховну власт, а Турцима је морао још да плаћа и годишњи данак од 50000 дуката и да им

Он је морао да призна и мађарску и турску врховну власт, а Турцима је морао још да плаћа и годишњи данак од 50000 дуката и да им даје за њихове војне походе 2000 коњаника.

у опсади Беча, дигли су народ на устанак и направили безброј витешких подвига, али жењени циљ нису постигли: народ је морао да се сели са потученом аустријском војском преко Саве и дунава и Србија је скоро пуста морала да дочека почетак XВИИИ

). Улазећи у XВИИИ вијеку у фазу борбе за независност, ослободилачки покрет Црногораца морао је појачати нужност стварања јачег јединства Црне Горе, рушења племенске изолованости и свих оних манифестација које

Кнезови који су избегли сечу и хајдуци одмах су почели дизати народ на устанак. Покушај дахија за измирење морао је пропасти.

Ако је стварно био песник, па ако је чак и желео да песмом агитује за феудализам, он је хтео–не хтео морао да одражава читаву епоху у свој њеној сложености и противречностима утолико више што нам је представљен као реалист.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Николица је морао још неколико пута да се окреће и да јој издалека довикује: — Мир, Жуја, ето мене сутра! Богами долазим, не варам те!

— нису то приче Ђоке Потрка. Чак и навече, кад би се који од наших дјечака затекао негдје подаље од куће и морао да се враћа сам, по мрклу мраку, није се више плашио као некад.

Јованче се морао добро сагнути да би се унутра завукао. — Еј, чувај се опет каквог језера! — гласно викну Мачак који се већ био

Најзад је мали Николица морао први да сиће у земуницу и тек се онда Жуја драге воље спустила за њим. Онда је малишан брзо изишао напоље, а за њим су

им да лове рибу (јер он је, донекле, и чувар риболова), а кад би чобанчићима пало на ум да лове и медвједе, тај би морао и медвједе да штити. Врагометан посао, нема шта!

— добаци му Ђоко, пецкајући га. — Тако је, то и ја велим, бојс! — озбиљно додаде Ник. Стриц само ућута. Морао је признати да његови другови имају право. Изненада се растужи.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Врло је рано отпочео радњу на своју руку. Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску. Кад је одслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.

— И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. Исправку му је написао

И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане кујунџија — чапкун-Мане названи — морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије а оно макар као епизода.

Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле кад је Манулаћ седео пред

Лелее! Што си напраји џумбус и резил’к! Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи Замфира. Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.

И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне

ваздан ме питују!...” Више се није могло трпети. Морао се тражити неки начин и лек злу. Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.