Употреба речи мрцину у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ала ми је и то лађа! Санћим онда иде брже од кола! Да је човек сео на каку му драго мрцину — где би био досада! Пиха! Шта велите, на добром коњу?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Исакович, сав надувен од немоћног беса, пошто је наредио да се позове фелчер и да приђу кола на која ће га после, као мрцину, натоварити, познаде свог војника, јер их је све лично знао.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Држи оџу за пусту вратину, Да ти више на браћу рођену Не гугуће кâно на мрцину!... Ох, доба је, чини јуриш свако! А ја засад још ћу ето 'вако.

Краков, Станислав - КРИЛА

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Вуци ту мрцину одатле, — виче мајор и показује на две белим сукном умотане ноге. Војници одвлаче укочено тело.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

знао Да тако многоречив разговор Телал тек бива већег грдила, Што крајем својим пјано поводећ За собом вуче тешку мрцину — Баш кô на репу, негде, вуковом Што је лисица санте лепила. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности