Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... — О Аго, викну Анђа.