Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он викну: — Пази!... А Деви рече: — Склони се овамо. — Не брини! — рече он, па га нестаде у чести. Наста мртвило... Ветар је повијао дугу траву. Док затутња земља... То војска иде.
Милићевић, Вук - Беспуће
само умарали, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.
Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим платнима од ситних збијених млазова
Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни. Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама. У том се куцање зачу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сада је тамо потпуно мртвило. Нико се тога не сећа. Код имања графа Каподистрије, на једном брежуљку, налазим осам иструлелих крстача, непознатих
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он! С главе је риба смрдела! — О Максиме!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈЕДНОЈ ПОКОЈНИЦИ Оскудна природа роднога ти краја, Кржљава и бона, без сунца и маја, Где мртвило хладно као авет дира, Нек дâ твојој души благотворног мира.
тавних, с тајанственим хуком, Свеопшта смрт се на све стране расу Гушећи живот својом моћном руком, — Ја знам, то мртвило је пуста варка.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи, и густа царује тама. У том се куцање зачу.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
једначећ га са бесловесношћу, небу грабећ искру божествену, с којега је скочила огњишта, у скотско је селећи мртвило. Будалама кад би вјеровали, поете су покољење лудо. Нашу сферу да ноћ не полази, би л' овако лице неба сјало?
“ „Источниче среће бесмртнијех и надеждо права и свијетла усопшијех у бездне мировах, којијема слијепо мртвило не да познат великога творца отеческо благоутробије, - рече Гаврил оцу бесмртноме - и на њине небројне ликове
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Баш у том часу ја зачух како се кроз мртвило гробља разлеже мачји јаук, који ми смртном језом заледи срце. Муња, без грмљавине, обасјавала је небо, по коме су
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Полусан. * У потпуној тишини, на махове посумњам да ли уопће постојим. Ипак, не желим потпуно спокојство, потпуно мртвило. То не! Волим да врхом спуштених трепавица осјећам вањско трајање, протјецање стварности.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ломан, сад одмарам тело, Далеко од тебе, на сенци од дуда; Разлио се ваздух и прамење бело, Дан врео и топал, мртвило је свуда.
СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило гробно, Мир и страва око мене стоје. Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али било је тешко у кући. Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило. Као да се нешто откинуло од куће. Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Артемије Пре свега трулеж. Затим умор и мртвило. Разбојници нападају све ређе и све тромије. Жега је несносна. Блешти кречњак.
Нека га само пусте и ствар се може окончати без раздора и свађа. По млитавом му лицу попало мртвило, гледа ме разливеним погледом док му говорим о стању манастира. Онда мрзовољно одмахне руком и каже да ће помоћи.
Ја трљам кажипрстом десно око јер ме сврби од труна или од подвијене трепавице. Обузело нас је неко житко мртвило, као слуз.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сили и густа царује тама. Утом се куцање зачу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« ПАКАО САМОЋЕ Опет у мртвило вечито пасти! А да би и то баш ка што овде мртво лежало, то би јој ка цвеће и ковиље мртвило мнело се.
« ПАКАО САМОЋЕ Опет у мртвило вечито пасти! А да би и то баш ка што овде мртво лежало, то би јој ка цвеће и ковиље мртвило мнело се.