Дучић, Јован - ПЕСМЕ
О врату му виси крст Анунцијате, Међ прстима бурмут узбуђено мрви. Пре триест година... гле и песма иста! И кнез изљубивши њене очи обе, Понуди јој руку (традиција чиста!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И мрви се нешто у мени и плаче и рида и глас неки чујем како ми шапуће, а ништа не разумем. Јао мени, какав је скандал тај мој
Милићевић, Вук - Беспуће
да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући своју снагу и надмоћност.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вије се, игра, кроз горе хита, немирна, бистра и поносита. На крајњој стази препреке мрви дјевојка црна, горштачке крви, с камена краја, мрких даљина, вјечито тужна, студена Дрина.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
конац што пролази кроз тела Бићеш прошивен светлошћу што иде за тобом од почела Да би те вратила сопственој мрви и свом болу Потпуно сâм.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Вести не чита, нити га занима шта има ново; Он једе, ред по ред, и гута, слово по слово. Слике великих људи мрви малом вилицом, Мучи се с латиницом, бори се с ћирилицом.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СОНЕТИ И Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил̓ пушке и мачи. Лагано, а стално, њих мрви и тлачи Страховити жрвањ неизбежне смрти. Нек пропадну дела!
Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене. Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви, Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У њој дуну, каткад, са пустара крици, Оркан дивље страсти што урла и мрви, Као дивље хорде; у пожару крви Заруде одједном пространи видици.
А сутра ће, преко нових барикада Костију из рата што ништи и мрви, Обасјати сунце новог величанства Сунцокрете наших пожутелих нада, И црвене руже наше топле крви, И кринове беле
Ћутиш? — Реци ко обара Наше благо, наше наде? Коме треба наше крви И зашто се она лије? Реци ко нас гази, мрви, — Точак неке вечне Правде ил’ небеске Индустрије?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља.
И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви кâ крув. Види се, види да су унапридак све знали и проштудијали, а то је могâ учинити човик који је подуже овдинак
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па се згади: у празној и великој ћелији чује се само његово мљацкање. Споро и не отварајући уста мрви храну и, од нелагодног страха што само себе чује, несажвакану је гута.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене! Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви; Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило!
Краков, Станислав - КРИЛА
Крило од шатора замотало му је главу. Очупа га од себе. Зацвокота од ужаса. Полудела мрачна гомила се ваља, мрви, риче. Беже распрштале сенке на све стране, скачу, саплићу се преко још поспалих, или можда мртвих тела.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви. И још увек луташ врх људских изума, Врх гранитних кула и мостова надних; Чујем те у хуци пуног градског шума И
ИИ О, зашто ниси ти та жена права, Утока мисли, сазнања и жуди, Жена што луди и мрви и суди, Којој се прашта све и све се даје?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Све се измешало и претворило у избезумљену гомилу, страшну, паничну, која мрви и сатире све пред собом. Али несрећа никад не долази сама. Пред нама се указа провалија.