Употреба речи муке у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Пети, најстарији, преживео их је, да за њима тужи и да другима тугу приповеда. — Дакле, вечити боли, вечите муке! И молери их молују, и списатељи пишу, и људи чују — али се нико противу насиља не диже!

Лазо, узми још два-три момка, па ми га доведите везана... Добро, добро! Казаће то дете, докле га капетан мало на муке удари, све што о Сремцу зна...

То му напиши; а додај му да смо ухватили паликућу и да му га по Лази бирову пратимо да га донде на муке удара, докле не призна. Учитељ је дрхтао.

Учитељ је дрхтао. — Ја га нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани мећу на страшне муке!... Кнеже Радоване, Милисав није кућу запалио! Он досада није ни мушицу увредио... — Ти пиши што ти ја заповедам...

— Ја, кнеже, нисам паликућа! — додаде после тога отсудно. — Признај овде!... А кад те господин капетан мете на муке, признаћеш и кад си покојну мајку ујео за сису!...

— питаху га сељаци из Планинца. — Из први мах не хте... Ал’ немој о томе ни помињати!... Муке су то, мој брате!... И да није учинио, признао би...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Види је завист, зашкрипи зубма од муке, но с овим се утеши, говорећи: он је не би ни оваку кадар био здјелати да му није било оном првога мајстора бакара.

” Наравоученије Преизрјадно изображеније распре и ината! Нејма ти горе муке инаџији него да се нејма с ким инатити и терати процес.

” „Шта ти је учинио?” — запитају официри. „Како шта ми је учинио? Ево равно двадесет година како трпим неисказане муке!

„Било како било”, — рече султан — „ја тога покора и сијасета, и муке и срамоте за живота не заборавих! Одсад помажите ми само с вашим добрим совјетом, пак ћете ме топрв познати.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

У овом мраку множе се омче и куке, свињска куга и међ људе се шири. У овом мраку стављају на муке и секу оног који браћу мири. Све што је крвљу купљено, главом плаћено, у овом мраку губи цену.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

̓ — Учиним темена и одговорим: ,Истина је, честити пашо, то ми видимо сами даје тако: но ево муке и невоље: у народу новаца нема, и нема откуд да нађе, а не жалимо.

— ,Ми смо свакојако мислили̓, продужим ја, ,но ни од које руке до новаца доћи не могосмо. Но од све муке и невоље ми смо се сви договорили: када Видинлије одозго пођу, да ти ми кнезови доведемо наше војске, те разби

Но ево муке, Хаџи-бег и Асан-ага ископали на броду (с оне стране) шанац и напунили га Бошњацима. Види мој отац да ће сва српска

Ето грдне муке и невоље. Читава два дана мучим се по селима, да коју пару нађем; но који би ми дали, они су отишли у војску, нема и̓

Сутра, кад у Срем побегнеш под дугом, а ионако, чиме ћеш се ранити” итд. Ето опет муке горе. Војска оде на Шабац, а џебане нема, а новаца нема, све зло од горега.

Живковић рече: „Хоћу, браћо! А што не би̓? То није муке, а они су то и дужни чинити”. — Сад дођу думенџије и узму сваки свој чамац, и путујемо неколико низ воду.

Верујте ми, децо, кад испрати̓ и момка и коња, чисто ми ни пола муке нема. Кад момак мој верни неће с мене погинути, а и коњ неће Турцима остати, а себе сам осуђујем, шта сам тражио нашао

— Ја кажем да не би никакве тајне открио, макар погинуо. — „Енеде! а кад Тура метне на муке, како не би казао? Ко те посла? Зар ниси имао кога послати и заваравати Турке, већ сам собом да идеш?

24. марта кажем Булгакову, како Серби у Сербији непрестано страдају и бесчеловечне муке трпе, у надежди на покровитеља својего, и јоште у оваком положају, да истребленију серпском клоњашчаго с̓ тирјанства

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак до земље. Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише... Не кида се он толико.

— Е јест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану. — Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови...

Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата. Рака само сркне од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта ће.

— упита онај што је на каишу изгубио. — Продао сам мало жита и вуне... Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке. Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати. — Је ли то Узловићу?

Аја! Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје! Потеци на све стране. Не мо̓ш из земље ископати. Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости!

— одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да! Само имам мало муке с Раданом. — Шта? Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом? Ха, ха, ха!

Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред ккуће. Сиромах Радан сав позеленио од муке. Жена му и деца као потучени...

Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира. Среја већ позеленио од муке. Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: — 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју

Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. Среја само што не плаче од муке. Око неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Кадар је био на чету ударити... Иза једног грма — према њему — појави се човек. Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. Човек тај беше Маринко. Он приђе ближе.

Нека га! Зар си ми ти свакад повечерала!... Остави ти младости њено, није он гладан! А док се они смејаше, Станко је муке мучио! Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...

— Ех, бива, ово ваља! Ово вриједи роба из тамнице!... Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће... Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!... Ха-ха-хаха!...

Јова опет поче ходати.., Он не знаде шта да мисли... Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: Крађа!... У Црној Бари крађа!... Похаран човек у Црној Бари!...

— Да ми је да осети!... Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!... Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...

— рече он. — Чекај, чекај!... А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... — Ја ћу трпети! — И траже да одаш дружину и јатаке... — Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!...

— Јесам — одговори Станко. — Ходи!... Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. Али се Заврзан расрдио.

И они су живели... Како?... Срце им зна, душа им зна!... То није био живот него вечне муке... И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. Како да не буде пакао?...

Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији. дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу...

Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше! И... ја сам ти муке мучио! Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... Турчин поста нестрпљив.

Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче

” И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... Гнев прекипео. Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе. Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

САПУТНИЦИ Све за својим путем, ја сам жудно хтео Све за својим путем! Али заман муке: На раскршћу сваком увек сам се срео С кажипрстом кобним невидљиве руке.

невине што гину, Теби су пружене њине чисте руке: За Твоју су они пали величину, На Твој знак принели све сузе и муке.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе. Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.

После дуге муке скочим са кревета, докопам писмо. — Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати. Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља, који је био и учио.

Мож’те представити себи! Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин док га је натер’о да се школује? То је салашар.

« Сутрадан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме. Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући. Поп Спира је одмах легао, а гђа

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Наза, Од муке, после почела и да пије. Проси, проси, па се напије и дође. Стане Љубу да дрма, буди, милује а он уморно, мртво

И онда, не знајући од беса и муке шта да чини, одлазио би у његово оделење. Слуге би се тада склањале. Он би ушао к њему и кад би га, ма пресвученог, но

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад чу Марко да је Миливој са Алком у свези, сневесели се, а Мица од муке да свисне. Снуждении седе па тужакају. — Јеси ли то чудо чула што учини Миливој?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

„Господе, — пи сала је — зашто си ме ставио на оваке жестоке, грозне муке? Зашто си ме убио? Ја заиста осећам да више нисам једно. цело биће.

Африка

При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји још и суревњивост да се један новодошли без велике муке навикава на специјалне прилике у Африци.

Остали су се сакрили у ноћ. Имао сам грдно муке да их наговорим да се весеље настави као да нисам ту. То је било једно педесетак девојака и младих жена, које,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Танка у пасу, а широка у рамену. Њен рођени отац, кад би са њом имао муке, јер је била својеглава, рекао би: „Није то женско. Арнаут је то!

Него Футошкиња и по!“ Сваки је у Будиму знао Трандафилку. Трандафил се смејао, слушајући јаде и муке Исаковича, а понављао је да све то није било потребно.

За њих су га везивале не само везе сродства, него и исте муке које је у ратовима био препатио. Исте жалости какве је и он имао, исте наде, као у оних, које је лично знао, и исте

Пре него што су одведени у арест, Павле и Трифун имали су много муке са својим сератлијама, у својој Махали. Људи су се бунили и викали: Сухим кола возимо, Дунавом лађе вучемо.

И једна и друга – и њихове муке – знале су се само у календару. Исакович је, тог дана, први пут, изишао, из свог тајног скровишта, где се дотле крио.

То је интјересно! Али, то су већ чули. Павле онда поче да прича недавну прошлост своју и недавне муке, које су пропатили.

Е, мој Трифуне! Е, мој Трифуне! „Где год стигне, матори, по једно дете оставља.“ Фамилија је, после, имала нове муке, да задржи Павла, који је отишао да поручи кола. Хоће, каже, још вечерас, да оде до Бегеја, и дереглија.

Биће мало фараона. За Исаковича, та недеља била је дан мученика Автонома, али нити је Божич знао муке Клеопатре, ни Павле, муке Автонома. Муке се, и мученици, мењају, заборављају.

За Исаковича, та недеља била је дан мученика Автонома, али нити је Божич знао муке Клеопатре, ни Павле, муке Автонома. Муке се, и мученици, мењају, заборављају.

Исаковича, та недеља била је дан мученика Автонома, али нити је Божич знао муке Клеопатре, ни Павле, муке Автонома. Муке се, и мученици, мењају, заборављају.

Није он, каже, боже ме прости, децу, са таштом, него са њеном ћерком, изродио. Ђурђе је причао да су имали муке, кроз Хунгарију, а још горе, кад су, у скели, прелазили Тису.

Ђурђе онда, као да питање Павлово није ни чуо, поче да прича своје муке, и женине, при поласку. Стритцески, каже, прети да ће Варвару избрисати у свом тестаменту, а његова ташта, госпожа

Теодосије - ЖИТИЈА

А страдање моје и тешко живљење што их овде носим за све време живота мојега, Нису ни као један дан вечне муке која вас и оне што вас слушају очекује. Па ви и сами то знате и говорите: Пусти ти нас на миру!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Анта Богићевић не може од јада да описује Лазаревић Луки муке лозничке посаде, већ најпре заплаче. Иван Кнежевић, кнез Иво од Семберије, доносећи откуп за заробљене жене и децу,

Хајдук у чети је морао бити у стању да подноси муке свакојаке. Била је срамота јадиковати чак и кад је неко смртно рањен.

Пре него би се чета коначно образовала харамбаша јасно опише новим члановима муке на које Турци стављају хајдуке. Песма казује, како је једнога дана неки харамбаша да би приказао какве су то муке,

Песма казује, како је једнога дана неки харамбаша да би приказао какве су то муке, одерао маторог јарца и пустио га да побегне у борову шуму.

У граничним крајевима босанским су Турци имали обичај да не убију хајдука пре него га метну на муке. Најпре су му ломили руке и ноге, затим су му вадили очи. Витешки хајдуци нису одмах убијали заробљене Турке.

Ови варошки Словени могу у тајности очувати своја дубока осећања кадшто до смрти. У стању су подносити патње, муке, унутрашње немире и болове без роптања и без икаквих спољашњих израза, осим са тихом тугом и сетом.

године. Ово је за жаљење, јер један народ постаје велики прихватајући, да би се ослободио, све муке и сва искушења. Борба за независност је најбоља школа идеала. За време поменутог рата 1877—78.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ (вади из ковертића неку фотографију): Јесте, сасвим добро! Где нађе, бога ти! АНТА: Не питај, муке сам видео.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Море, има и шесторо деце! — Да је рђав, млого би му било и једно. — Па шта ти је тешко? — Жао ми је моје муке. — Па на млађима свет остаје. — Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја?

да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати танцшул (нем. Танзсцхуле) — школа играња тарок (нем.

Црњански, Милош - Сеобе 1

сваке ноћи, од жалости да ће можда когод из пука погинути, ускоро, и да ће гинути и остали, па се тек сад трезнио, од муке и страха.

То му је успело, без муке, баш онога дана, када се, пре но што зора свану, Вук Исакович беше намерио, са својим Подунавским полком, по налогу

није желео ни да спомиње патријарха и развод брака своје снахе, него просто да сврши ма шта, да би јој олакшао самртне муке на које беше, привремено, заборавио.

су се пропињали, осећајући, под копитом, прштање и крхање дрвета и љуљање и повијање грана, и слуге су имале много муке да их обуздају да не би преврнули интов.

Око звоника се више није скупљало на молитву. По кућама снахе почеше да пате. Свекри поблесавише од муке, при гуркању и хрвању ноћу, по вајатима.

Са облацима и јутарњим звездама, носио је Исакович у свом сећању, високо изнад себе, и муке свога пука, крик њихов бедан, лелекање уз гусле, њихов страшни трчећи корак, ропац самртника, дреку оних које су

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

да шапатом изговори следећу формулу: „Кацо, дај ми твоју ширину, ја ћу теби моју висину“, па ће, верују у Пожеги, без муке родити. ГАТАЊЕ О ПОЛУ ДЕТЕТА Народ на свој начин покушава да докучи шта га чека у будућности.

По облику, заклетве можемо поделити на: условне клетве (самоклетве) у којима онај ко се заклиње предвиђа своје највеће муке и дозива најстрашније несреће ако не говори истину или не испуни неко обећање („Бог ме убио ако лажем!

Код нешто старије деце која су већ проговорила, али још увек имају муке са правилним изговором и склапањем реченица, веома су популарне говорне игре.

За „образ“ јунаци страдају, трпе муке па чак и гину. Народ каже: „Образ цене нема“; „Човек све дава за образ, а образ ни за шта“; „Поштењак — вјековњак“;

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

грање где су пале опијене као препелице и шљуке, за њине животе презрене, за, неудостојене самилости, љубавне њихове муке.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме. (Младожењи.) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест! Пак шта је било? Оставио сину кућу, винограде, толико добро, пак отишао, то јест, под земљу.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

којима потребе дечје читалачке публике ХХ века ни на памет нису могле падати изванредно задовољавају њене „захтеве”. Муке и недоумице задају управо самоограничена, искључиво дечја књижевна дела, што их, све чешће, пишу искључиво дечји

Зека је, нешто касније, престао излазити. Наишле су године муке и бруке, године у којима је излазило једино сунце, па ни оно не баш редовно.

Па и несрећа и пустош сељачког живота, виђене очима детета, претварају се у поезију вечите патње и муке човекове. ИИ У предговору Башти сљезове боје Ћопић каже да се у списатељском послу „не може измишљати, а поготово не

Ћопић је песник сељачке муке као вечног усуда постојања. Страшни рожданик слеповође Малише овакву судбину прориче сељаку: Големо ће бити страдање

(Муке крваве) Човек-тежак све је примио од Природе: и морална начела, и упутства за свакодневни живот; Природа га кажњава и

Милићевић, Вук - Беспуће

О томе је он са собом гласно разговарао. Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек смио да суди.

је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега. — Гавре — викну — тражи те некакав господин, и одмах отрча натраг.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Треба ми, па не могу да чекам. А кроз три-четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал муке прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам. Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Вода бурна у чун запљускива, Вал за валом у часак нагрну, Лати чамац па га и преврну, Све у воду — ао красне муке! Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда.

зидине Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље бруке Ох не бели са мунара вити, Ни с мечета они поносити, Крвца дивна ту се просипала,

Ни на коље јадне вас набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас

Па кâ од пре збијат у гомилу, Од једнога градити двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора

За једнога боја жестокога Беше муке доста за свакога, Свак чињаше колико могаше, И пред собом Турке разгоњаше. Ја од чете бејах понајпрви, А вас

Још из пушке једне удари ме, Јоште једном љуто обрани ме, Испаде ми бритки нож из руке, Вас ти клонух, — јао моје муке!

Срб удара и тамо и амо — Но да махнем кад је игра само, Скоро свуд их Срби већ сломише — Ма ће сутра бити муке више.

Те проклиње која га родила, И за таке муке одојила, Е кроз пакâ до неба улега, Небо пред њим, а не мож' у њега. Ох када би време врнут могâ До онога часа

И бију се, а да што ће друго? Отимљу се, ама неће дуго, Сваки час им носи муке грђе, Све их Србаљ опасује тврђе, Удара им са стране свакоје, Понајљуће где је Радивоје, Ту је покољ, ту без нада

неће ево Хајка бела, Њено сунце остало назада: „Пуштај, пуштај!“ повикује млада, Отима се, ма заман јој муке, У јунака јакосније руке.

Тако други — тако трећи јуриш — Код четвртог бјеше муке више, Али и сад Срби одољеше, И крваво Турке сакрхаше. Јуриш пети — јао какав ти је!

“ Тако путник тужит оде: „Од' на беле, оди руке, Одлани ми тешке муке!“ Јадна мома затрепета, Ледној реци ближе шета; Ето већ је на крај брег(а), Да је само ближе њега.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Не да нико под кров, боје се да нијесмо какви лопови. Ја понекад од муке и запјевам, а дорат ћути, није ти он од тога посла.

свог старог коња, мученика, кога му је сама судбина послала да се преко њега колико-толико искупи и одужи за све муке и невоље које је рат сручио на овај кукавни свијет.

носић, малецну стиснуту песницу и чуди се: — Гле ти само из чега ће израсти пуноправан грађанин, из ове играчке. Муке ћеш имати с њим, пијанчиће, тући се, а може посегнути руком у касу, за друштвеном имовином ...

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Много је њој до детета! То је смислио бег, нико други, то је лично његова политика. Мора да је видо муке да је натера! А мош ли ти да погодиш што он све ово? Оће да се обезбеди с моје стране!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот. И у почетку није никако на преудају

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

све би муке на ме селе. Ал' овако, све једнако, док се млађем пехар пени те му збори: „Жен' се, жени докле ти се свет зелени!

” Изрече Туре, ободе жерава, калуђеру старом изнеможе глава, клону му глава од тешке муке, испадоше кључи из мршаве руке, и једва се сети да треба да јави поруку лепу игумну Варнави, подиже кључе, затвори

Тровало ме је подмукло, гњило, ал' ипак нећу никога клет'; штогод је муке на мене било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је То с ове

ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, ал' тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте? Она ме гледну.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Он, сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео

Он се на то врати кући и каже матери као од муке како се с девојчетом нашао и шта му је казало. А мати кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао.

не имајући што да јој баци, брже боље зграби за свој лист, искипе га цијелога и баци јој у кљун, а при том од велике муке и бола учини кроз стиснуте зубе м-м. Утоме изиђу и горе.

Па чим један корен извади и види да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде

и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке. Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери.

Узмучен за дукатима, најпослије и магазу од муке још у ићиндију затвори, што није никад прије, па мјесто да иде у џамију клањати, оде одмах онаки љутит кући.

Него ходидер и ти амо да се почастимо, свеједно, твоје је, па можеш и ти од своје муке закачити штогод. Него, збиља, Ћосо, јеси ли се ти штогод наљутио? — Па, вала и нисам, — одговори Боса.

И још ме питаш јесам ли се наљутио? Та није само да сам се наљутио, него бих пукао од муке, па бих те у ватру бацио!

И Турчин и раја послушају спахију, те му добро потираше табане, а Циганин од муке зашкрипа зубима. Опет спахија рече: — Чујеш, Влаше, моје ми браде, није право ни ти да моју ливаду пасеш; а знаш,

Берберин га намаже само студеном водом без сапуна, па бритвом о послу. Ови момак почне од тешке муке стискати зубове, врцати с усницама и зажимати очима, па не могући даље трпити, рече бријачу: — Учини хатор, удри ми

Стиште објема рукама од муке главу, а стисне очи и зубе, па погледа на они камен срдито говорећи му: — Бре, крвниче! А ту си, је ли?

под дрво лежао, па они озгор рече ономе доље: — Благо теби, брате љенштино, кад ћеш се сад муктешевине и без икакве муке најести! А он њему оздо: — А што ми се, брате, радујеш кад ми ваља жваћати док крушку изијем.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

НИКОЛА: Па шта је после било с бабом? КУМ: Шта је било; пала од муке у болест, и ено је сад лежи на асталу. Ја мислим да почнем тамо од понедељника, можда ћу се опростити беде.

Мора да ућути. МАНОЈЛО: Опет је добар човек. други да изгуби разум, изео би се од муке, а код њега је свеједно, или имао разума, или немао.

А сад мије, као оном који се прејео, па не зна шта ће од муке: ако их носиш поред себе, притискују те, и као што је трска некад шуштала: „Краљ Мидас има магареће уши“, тако се око

СТАНИЈА: Све је у вас срамота. — Него, кјерко, осуше ми се уста од муке. Дај ми неко слатко. ЉУБА: Чекај, мајка, да ти дам нешто, што ниси никада јела. — Вучко! 7.

ЈАКОВ: За све? То не може бити. СЕЉАК: Зар ти је то мало? ЈАКОВ: Помисли само, онолике муке! Други би одавно изгубио главу. СЕЉАК: То јест; али промисли и ти, колико сам те пута омиловао.

Еј, несрећни сине, зар си заборавио моје савете и оне муке које си подносити морао? Али нека, кад си такве памети, а ти се мучи као враг. МАРКО: Купи, чича, магарца.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Унутра, наравно, носе спаваћицу; на срећу, данас су спаваћице тако кратке и тако танке да без муке стају и у кутију од шибица, а да се палидрвца не морају избацити напоље; ту је и четкица за зубе, пасту ће већ наћи

једноипособним животићима, тога ћете се једино сећати док се будете неутешно гојиле, килограм по килограм, све од муке и нервозе, клопајући све више и више, из несреће и досаде, јер вам је нека будала казала да се муж хвата на

Ту је био као један успон и момак је чекао да наиђе прва група бициклиста. Они стварно и наиђоше! Очи им испале од муке на оном успону, као филџани за кофијановић а наш тип свеж ко роса, свеж, мислим, као мој матори у поноћ кад му дође

лажњака, у којој треба да што више личимо на најидеалнију фамилију Југославије да би се њене пријатељице поклопале од муке, маман не заборавља ни нас — статисте!

Ове године прима тринаести телевизор, па је потпуно оседео од муке, на часну реч! А нема још ни радио! Затим Видимо неке Јоване у хотелу Југославија“ како, као, играју са својим

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Зар није умрла? АЛЕКСА: Кад ви дођете, мора проживити да наново од муке умре. ЈЕЛИЦА: Ја ћу мога татицу намолити да ме за вас дâ, као што је Цулима свога оца намолила.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Шта ћу, куд ћу, гледај муке, па побјегох у хајдуке.“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама, корак пружи.

Чак и нека куца скочи, зачуђено шири очи и све виче: „Ав-ав-ав!“ Најзад, богме, с много муке — држ за ноге држ за руке! Какав терет! Није лак! Убацише деду, врага, а он само запомага: „Дошао је свету смак!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Страдао је, трпео је, Подносио смртне муке, И гледао, с крста свога, Издајнике, Бранковиће, Где, ко Јуда, перу руке.

Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”. 7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А сунце зинуло... Најзад је потпоручник командовао да се јаше, и људи изиђоше као они пајаци из кутија. Тада нове муке...

Земља је изгажена и усеви уништени. Са леденом мирноћом, без суза, подносио је народ муке и са титанским напором одбијао најезду моћнијега непријатеља.

Људи се одмах орасположише тражећи јачу ватру, да их осветимо за све муке што их подносе већ толико времена. Пушке запрашташе. Нетремице сам гледао у осматрача на митраљезу.

Користе они сваки секунд живота да забораве на своје муке. Пратисмо онда једнога да извести командира да је четврти топ онеспособљен.

и једна мисао, персонифицирани у неодољивој мржњи према непријатељу, и једној јединој жељи, да се освете за све ове муке... Али, ми и даље одступамо.

— Богами, дете, то је био напор за тебе. Чујем, ишла си са сестром, она је још дете. — Њихове муке су још страшније биле. Тетка, то су неизмерна гробља. Шта су све ти људи морали пропатити!

мрак... Узалудно је било извлачити речи, јер он не би одао свога потпоручника, па да га ставе на највеће муке. Умео је Александар да подеси своје држање.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке. Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе... Хај-хај да горка хлеба!...

На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со. Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.

Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може. Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.

»Шта је ово ?... Има ли у свету правде и истине!... Докле ће ова страдања и муке ?... Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога

Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа... Шта ће сад? О, муке !... — Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.

узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.

Бог ме је проклео још на самом рођењу!... — Оставити!... Никад!... Зар ја нисам много страдао ?... Зар су оно мале муке биле!... Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање н све...

да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање... А Љубица је доиста страдала много. Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго...

Страшно!... Поред толикога страдања, још и то... да буде врхунац муке и патње... Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад

— Само да нисам више овде ... хоћу да сам с тобом... једнако, довека... — Хо, муке!... Па ти би мало до конзисторије?... Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати... А?... — Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?

Уосталом сад јој и не беше до испита. Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу. Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу !...

Ето га, иде оно страшно.. Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке... Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Очи твоје то су стреле моје, Твоје руке то су моје муке. Дођи, душо, у дворове моје, Да ми лечиш моје грдне ране: Завијај и белим испод грла, А испирај меднијем устима.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Оћу ли ја доживети да те бар пет минута у животу видим трезног? БЛАГОЈЕ: Не пијем ја од беса, него од муке! ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење! БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Он поче од муке да скаче, да ђипа, да се врти око себе, да се стреса, напрежући се из све снаге да отресе перје са себе, али узалуд!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

месеци; пензионери су стари људи, доста су се и наживели; а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није згорег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне

— А јаој! — завапи понеко коме се забије трн у руку или га шине оструга по лицу. — Нема, брајко, ништа без муке, ваља се и промучити, ако мислимо успети одговарају на то најодважнији.

ударе на врзину, на остругу, на боцу, сломије по неколико њих ногу, или руку, разбије понеко главу, али се све те муке подносе. Неки су старци пропали, али су стари и били. „Помрли би да су и у кући седели, а камоли на путу!

— А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим неколико речи о овом важном догађају. Није лако претрпети муке и болове који нас очекују; није лако издржати да се врелим гвожђем стави жиг на наше чело.

Јест, то су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо

Ништавне су ове муке према оним мукама, па зар да се ми покажемо трулим и кукавичким коленом сада, у сваком добру и изобиљу?

— А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим неколико речи о овом важном догађају. Није лако претрпети муке и болове који нас очекују; није лако издржати да се врелим гвожђем стави жиг на наше чело.

Јест, То су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо

Ништавне су ове муке према оним мукама, па зар да се ми покажемо трулим и кукавичким коленом сада, у сваком добру и изобиљу?

Сваки који у себи осећа и трунку витешке крви наших старих, грабиће се да што пре мирно и с поносом поднесе муке и бол, јер је то бол свети, то је жртва коју отаџбина и опште добро свију нас захтева.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака

Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по

И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке... Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...

Разуме се да ни хитне депеше нису смеле бити без »понизног« јављања, а Главна Контрола после има муке док реши: како да рачуна ту »понизну« реч — у званичну или приватну.

— викну Радоња, подмигујући на ону страну, где се беше Ђокић завукао. — Море ћути; доста му је муке и 'нако, — рече кмет.

— Јок. Тамо се иде због грешне душе, да се њој олакшају муке на оном свету, а телу како да Бог. — Знам, знам, чича Перо, рећи ће који дечко — али ти се ваљад’ не молиш Богу

Прошле године сам некако наишао на ревизора душевна човека, који ми без велике муке даде тројку. Али шта ћемо сад? Какав ли је овај, и шта ли се кува у тој натмуреној округлој глави, која се енергично и

Само по некипут у себи помислим: »Нека вас, обући ћу и ја кадгод тај епитрахиљ, па ћете ми онда платити све ове муке«... Тако то ја мислим, док се једном све друкчије окрете... Обукли се на краљев дан ми сви и одслужили службу.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Је л' то истина, Спиро? ИВКОВИЋ: Цела је истина, газда-Јевреме. ЈЕВРЕМ: Зар толике муке? СПИРИНИЦА: И бруке! ПАВКА: Па дућан. ЈЕВРЕМ: Па трошкови... (Ивковићу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању

Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у

Ал’ шта ћеш, сад је тако. Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. — Нема више механџилак, нема старо време; беше му!

Ал’ шта ћеш, сад је тако. Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. — Нема више механџилак, нема старо време; беше му!

Па ипак! Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на

— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље! А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. — Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. — Ни ја!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Смаже га одједном, без по муке, О лишће отре златне руке. (А онај Јаков се, и даље, брчка у кади И прави мехуриће на дугој бради.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

У овдашњим тунарама се понекад, поред мноштва туњева, улови и по која таква риба, која тада задаје доста муке рибарима.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Без роптања, без крви и без боја, Време је дошло и страдати треба. Преживи муке распетога Христа За све у теби што греши и страда, За дужност, као Шпартанаца триста, Узвиси живот величином јада!

Прекали се на огњу бола чиста, И подносећи мирно муке ове, Док равнодушно небо сјајем блиста, Препорођена, чекај дане нове!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Докле двије једна иза друге: цик! цик! опет, издушит не даше; и кликује човјек као пријед. Оно није без некакве муке! Уграбисмо пушке, потрчасмо.

Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова!

Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења.

О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке пренијело, многе ли те чекају побједе! ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ.

КНЕЗ ЈАНКО Бјеху ли им какве куће, Драшко? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеху куће на свијет дивота! Ама бјеше муке и невоље: ћескота их несретња дављаше, смрад велики и тешка запара, те немаху крви у образу.

Што јуначки људе не смакнете, што им такве муке ударате?“ Док Грбичић мени попришапта: „Немој такве говорит ријечи, не смије се овде право зборит.

Суд онај час она два ухвати, па на муке с њима у галију. Од тога ти бјеху погинули, међу собом вјеру изгубили. Колике су с краја у крај Млетке, ту не бјеше

да си с крваве пољане, газио си нигђе ватру живу, и Бог знаде, до тебе самога, је ли ико ту жив претекао; ер без муке не прскају токе ни се ломе такви џефердари те с' од витке жице саковани.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Пошто му главари пољубише руку, наврје народ к њему, да су старјешине муке имали припуштајући редом свакојега. Благи старац благосиљаше и у исто вријеме питаше за здравље свакојег постаријег.

“ Сердар плану, па је стиште иза десне шаке и трзну њоме. Жена се преви и паде на кољена, па хукну од муке. „Аман! забога!“ једва изговори. „Чујеш ти бабо!“ говораше он кроза зубе, једнако трзајући њом. „Чујеш ли ти!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

О НАУЦИ — Наука је једна мука, а одука двије. — Учећи другога и сами себе учимо. — Без муке нема науке. — Пример је најбољи учитељ. — Нико се није научен родио. — Младо се дрво савија.

13 Питао ага агу: — Ма, дина ти, штоно твој чипчија Влашче по мјесецу кукуруз окопава? — Да је крсту више муке. 14 Копао чипчија аги у башчи, па га упитао: — Смијем ли, ага, мало починути?

3 Питао син оца, кад је по свету хтео поћи: — Од шта ми се ваља највише чувати? — Од туђе муке. 4 Питао син оца: — Каквом је сиромаху најдушевније дати? — Ономе што очима гледа, а устима не пита.

Онај је упрти на кркаче драговољно (јер већ њему и његовој кући неће ништа учинити) и однесе је без икакве муке (јер није тешка намало) куд му каже.

Ваши води по шуми шушкали, а злотвори од муке кукали, а ми у здравље и весеље да пијемо, да се веселимо! 3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине,

Помогао нам Бог и св. Тројица! Да бог да и милост божија, те нас св. Тројица из сваке муке избавила; до воље добавила, а дала нам руку помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који си према мени,

Земља ти дала, помого ти господ Бог и свети данашњи год. Заклонио те сваке муке и душманске руке, ђаволске области, тијеснога сокака, бијеснога Бошњака, рђава пута и Турчина љута, шупља моста и

На путу не преваљивали! По судовима се не ћерали, а будали опростили! Туђе међе не преорали, туђе муке не жељели! Туђа мука — готово проклетство!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Па још видим, да и поред све муке и труда, опет остају погрјешке! У том нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања, готово послије тридесет

Па још видим да и поред све муке и труда опет остају погрјешке! У томе нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања готово послије тридесет

” Он сиромах кад то чује не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео

” Он се на то врати кући и каже матери као од муке како се с девојчетом нашао и шта му је казало. А мати кад чује, рече му: „Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао.

Баба му рече: „Крух кад дођеш пред кућу баци онијем звјерадма да те не изједу, а кад ти до највеће муке буде, упитај најприђе љешника па ораха.

и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.” Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери.

сабљом у руци, а они пред њим казујући му пут дођу у ону гору, кад ли нађу ђевојку више мртву него живу, нешто од муке без рука, нешто од глади и самотиње а нешто од страха.

Цар се уплаши па запне стријелу на овога чоека и љуто га обрани кроз обадва крила. Чоек падне с коња и врисне од муке и жалости да се до неба могаше чути, и завиче: „Моли Бога, чоече, те си ти мене виђео приђе него ја тебе.

је, шта ће ово рећи, а она одговори: „Ти си био пропао, али си наишао на | љекара, који ће те — ако Бог да — од те муке избавити.

Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву, те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Мт. 5, 5) Ова обећања желећи, за слатким и добрим пастиром и учитељем Христом хитају, страдају њега ради и многе муке трпе како би савршене венце примили на небесима, распињући се живи, одричући се своје воље, кољући се ножем

1, 12) и затим рече: „Није слава света овог слична слави будућег века“. (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света ништа нису према онима, јер од њих, каже, дршће и сам сотона. (Јак.

И пре смрти мртав бивам, и пре суда сâм се осуђујем, пре бесконачне муке сâм себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја, непоправљив, због

(І Петр. 2, 9) И затим рече: „Није слава овога света подобна слави будућег века.“ (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света нису ништа према оним, јер од њих стрепи, рече, и сам сатана. (Јак.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

види да сам ја и оно друго чисто српски казао, да сва у супружеству наслажденија јесу праведна награжденија за труде и муке које су с[а] супружеством соједињене.

Како је ласно и пријатно учити кад се лепо и разумно предаје! Нити је муке учитељу, нити учеником. Но, сохрани, боже, од замршена и беспоредачна предавања!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајити, не би одао, па да га на муке мећеш. Поњекад би засуо ријечима, а погдјекад постао би мучаљив, као станац камен.

— Није то тако, мој дотуре — дода Брне — мале су муке на овоме свиту прима онима што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!

Пошто је стриц дању спавао по два-три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине. Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше

— Послушајте редовници, Свете цркве одвитници...“ — Стани! Видиш ли да не знаш! Та послидња два верша, то су од „Муке господинове“. Али свеједно! Сад слушај.

Мени је дошло фра-Јакове, да штагод учиним од себека. Јево четири године откад га вирно служим и уз њега муке мучим! Шта сам му ја крив? Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, што су му ноге отечене.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Јесам! У животу немам ништа сем дуката и муке. Коме ћу дукате? За кога сам се мучио? У овој кућерини живе мишеви, слуге, дукати, ти, моја несрећа... И ја...

Моје имање, а не твоје! Оно што је остало од муке Луке Дошљака.“ „Закон постоји, суд постоји, он ће нас разрачунати.“ „И суд, и закон, и правда, све сам то ја!

Бели се у мраку. Гадно. Цео навиљак косе има на глави. Чума. Права чума! Не дише, већ издимује. Прејела се. Моје муке се најела. Тако је то кад надничарка постане прва газдарица у срезу. Пун кревет меса. Женског, киселог меса! Жена...

— Ноћас ништа не плаћам. — Имаш право: дан је за бројање пара. — Много сам пио... — Чинило му се да ће умрети од муке у грудима и стомаку. — Човек који се понеки пут не напије није човек. Само да она војска не направи неку несрећу.

да верује даје и ово њено ново осећање према Ђорђу, друкчије него раније, знак од Бога, који се сажалио на њене муке и већ сада указује на срећу која ће доћи после ноћи проведене у манастиру.

„Нека се Симка наужива моје муке“, рекао је гласно, опрезно се извукао из кафане и, по мутној месечини, клецајући, пошао низ улицу, а фијакеристи су

Убрзо је затражио и други литрењак. Био је пијан. Пред њом није крио сузе. „Од муке“, рекао је. „Их, чича, кад бих ја имала пара као ти. Јао, шта бих ја купила...“ „Ако, ако. Срце ми је веће од Ртња.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Откуда ова вода овде? Малопре је није било! Рибља Глава била је већ на другој страни. Од муке дечак зајеца: — Никада је нећу стићи! Никада задобити Сребрну ружу! — Па, и нећеш!

Али, гле! Љуштурица тесна, претесна — ни главу у њу да завучеш. Пужић од муке заплака и виде како на стази поред њега скакуће врабац, и смеје се: — Не прави од себе будалу, Плачко!

— Најсмелији сам. Најјачи! — на ударац је одговарао с два ударца и нико ни на сенку није смео да му стане. Муке заробљене деце мора постале су му смешне.

а дечак у чуду протрла очи. Патуљак се једва разликовао од папрати: био је тако мален да се без муке могао под њу сакрити. — Заиста ти нећу заборавити! — понови.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

столећа и клизи, изнад пашњака и пустара, испод великог неба над Београдском тврђавом, зло, црно доба, пуно муке.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Гдје ли чудна мета? У непровидним маглама се крије. Брод многи овуд мину с много муке, Истине благо тражећ' у дубини; И не спазише светиљке из луке А гле по води развалина њини'!... Не!

Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке. деди око заблистало, Па сузу пролива, и унуку своме рече да гусле целива.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Моћ ће човјек ова два закона, кад посвети мисли мојој правди, без никакве муке различити; али адско проклетије духа човјека ће чешће пљенивати.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„После велике муке пронађох прва три таква броја: 5, 12, 13. Њихови квадрати су: 25, 144, 169, па је заиста, збир првих двају тих

Он поче да уздише. „А први примерак дао сам скоро џабе, за осам стотина форинти. Кад на то помислим, препукао бих од муке и јада“. Погледах колико је табака у књизи и израчунах колико је Мардохај за њу платио.

Као начелник вароши Магденбурга имао сам више муке да набавим паре него да их претворим у грађевине. Али све то не беше оно што ме баци науци у наручје“. „Већ шта?

Инквизиција је спалила Ђордана Бруна на ломачи, ставила Галилеја на муке, а посмртно дело Коперниково на индекс“. „Немој мислити“, рече му отац, „да ми је непознато да је католичка црква

„Утолих колико год сам могао своје порођајне муке, но остадох бременит, јер она замисао не угину у мени, већ определи цео даљи ток мог живота“. „Ток живота?“ „Јесте.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

како се прозори лако трескају и како лупају капље по крову вагона, што ме је подсећало на шатор и на рат, или на муке које су прошле. И заваљен тако угодно стадох размишљати о побратиму коме идем у госте.

А овде је добра ракија, нема говора. Па, богами. Погледаш у првог комшију, он болује од исте муке. Ако није жена, а оно је ћерка.

Није се мицао. Заиста много муке беше ме стало док сам га изнео и положио у постељу његове спаваће собе. Али у том напрезању које ми је снајка

и улепљене косурине на огромној рохавој глави, кратких и кривих ногу, кроз које би се, кад стоји у ставу „мирно“, без муке провукао какав дебељко да се не очеше, толико је пространо О што га оне праве, у старом преправљеном копорану са

А потпуковник опажа његове муке, потпуно га разуме, јер зна о чему Мисли пуковник, и ужива. — Је л' те, капетан Фикус? — Молим, гос' пуковниче.

Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља. — ви јадници, ваше муке нигде? — .Ја, ми тако: данас јесмо, сутра нисмо... А, овај ... твој муж где је, је л обвезник он?

Дођем тако кући на осуство, кад бесмо у Србију, повечерамо сас татка и мајку, проџакамо о моје муке, борбе и штрапаци, па ајд, на легање. Кад там', бога ти, њу срам, мен' срам.

ох не, не могу, никад не бих умео исказати оне муке, онај бол, онај ужас. — Буди добар да ми подигнеш узглавље. И жена која данима није могла подићи главу налакти се,

из тога осећања, и то да се жртвује до краја целим својим бићем, ако би тако могао бар донекле да ублажи оне њене муке, те да их заборави и понова почне лепо и добро мислити о људима и о животу. — Да вам нешто кажем, госпођице Тања.

шта су све ове моје муке и невоље, откуд су, могу ли се оне отклонити, итд. Може бити, помислио сам, да би ми пред једним тако јасним и чистим

Освојио сам је на јуриш па сам без муке постао вереником девојке која није била нарочита лепотица, али је била сасвим по мом укусу, девојка идеалних квалитета.

то тако не знам, али ми се учини тог истог тренутка да би ова жена овде могла разумети, као ниједна друга, све моје муке, ако бих јој открио.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Сваки његов долазак значио је за бабу и велику радост и извор живе муке. Док се он налазио у мјесту, била је у непрекидном узбуђењу и није јој силазио с ублиједјела лица и с болних уста

тај коме ти служиш и робујеш, неоткупиво робујеш, јер он сав израста из тебе, баш из тог и таквог бића, задао доста муке, доста јада. Бојим се да ти није дао оно смирење које бих ти ја из свега срца желио...

И зато се без часка предаха вртио, кретао, копрцао — жива прегршт уцрваног немира. Нека врста источњачке Танталове муке и Сизифова посла у исти мах. А можда би се о томе могла лијепо написати и сасвим модерна прича.

Али свеједно, ја га поштујем и таквог какав је. Поштујем га, јер је, на концу, и он саздан од људске муке и патње, „од крви и меса оних који му служе”, као што ти кажеш. Добар је, дакле, и он.

Квалитет или одсуство другог неког квалитета? Несмисао и глухоћа за форму или муке око стварања једне нове форме? Истински се умјетник боји своје смионости.

” Познајем и муке осамљености. Ипак, кад бих, у неком хипотетичком паклу, морао да бирам између муке беспрекидног друштва и мука

” Познајем и муке осамљености. Ипак, кад бих, у неком хипотетичком паклу, морао да бирам између муке беспрекидног друштва и мука беспрекидне усамљености, мислим да бих, још и данас, изабрао ове посљедње.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. — Камо се, по Богу си ?... полудех од муке — рече он. — Е, синовче, на муци се познају јунаци... Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ?

Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... — Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа? И шта да радим сад?

— Море, то се зна... какво издавање! Али ко ће ’наке муке поднети? — Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... — Како... ја шта ћу? — Хајде у гору.

Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао. А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски.

— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. — Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. — Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...

Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... ИX Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука ; растури наредбе по свима општинама

— Не помињи ми то, молим те. Хтео сам се после изести од муке. Сад је све друкчије, не брини. — Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.

а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«... То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над

Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. — Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. — Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.

— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. — Од муке, мој старче, није од залуднице. А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући.

Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство,

— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«. Црче од муке за оне паре. — Што он мене криви за Пантовца ? — Ђаво га знао.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Јест, ама су сад муке, нема се шта јести, а не може се изићи, те у своме јадy стаде миловати штене и мачку и с њима се гладнијем гладан

Он сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео

Он се на то врати кући и каже матери као од муке како се с девојчетом нашао и шта му је казало. А мати, кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и онако си

не имајући што да јој баци, брже-боље зграби за свој лист, искине га цијелога и баци јој у кљун, а при томе од велике муке и бола учини кроз стиснуте зубе м-м. У томе изиђу и горе.

Па чим један корен извади и види да нема ништа, пренемогне се од муке, па онда умоли светога Саву те јошт један уговор начине, да посију кромпире.

— Еј, синко, синко, — насмије се на то отац, ал̓ скоро кроз плач — нисам ја ни луд ни пуст, већ од муке то радим. Ову вишњу сам најбоље волио и највише тимарио, па ми се она осушила — је л̓ је то право?

Тако ћу све радити док још двојица онијех другова мојијех не свисну, као и они остали, од муке и зависти. Сада хајде збогом; ко те спремио, тако му кажи. Садразан оде и дође у двор инглеске краљице.

и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати; ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке. Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери.

Ко јадан, кô жалостан, од великих мисли и муке не зна шта ће, па од онога вижлина узе золоту дувана и изиђе на крај Стамбола на једну ледину, па поче све лулу за

— а ага: — Хајде погађи-де. — Валај, ја не знам, већ ако није зато да је крсту више муке, или не би ли га хат усмртио. — Од то двоје јест нешто тудијер; а може бити и обоје, иншалах.

донијела једну туку коју је украла у комшинице, па га упита хоће ли заклати и испећи, — ако само није грехота туђе муке у кућу уносити; а кадија јој рече да у ћитапу пише: што гођ у пешкеш дође кадији да ништа није гријешно, као ни море

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

За муке, грехе, невољу, мене, Они су знанци одавно стари; У друштву с њима гаси се, вене Понос и полет, младост и чари.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Имао сам праву манију да завршим све што сам започео, што ми је врло често задавало муке. Једном приликом, почео сам да читам Волтера, и када сам схватио да постоји приближно сто ситно штампаних великих

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Онај ко није прешао бурни Атлантик у марту, у јефтиној класи исељеничког брода, тај слабо зна шта су муке. Ја сам захвалан звездама што су ондашњи исељенички закони били друкчији од данашњих, јер да није било тако, ја данас

Издржати све оне муке на узбурканом Океану, а при том очувати ону ружичасту слику о обећаној земљи, велико је искушење за дечачке нерве и

У међувремену нисам имао ништа до парче папира за узврат за све муке које ме је, поред тога, материјално скоро уништило.

Ћипико, Иво - Приповетке

Парон Зорзи, наслоњен на камени ступ до старе крстионице, слуша. — Да знаш какве паклене муке чекају те, окорјели грјешниче, не би никада расрдио бога твојим дрским безбожним дјелима! — Знај!

Па порушене куле са уским каменитим степеницама, двориште у коме су се дерали осуђеници на муке. Свугде по кулама хладно, мрачно, пуно сурих ствари: ниских врата, тесних тајних степеница по којима се силазило у

Он је седео дуго и дуго. На махове милина га је испуњавала свега, на махове било му је тешко, знојио се од муке и своје врело чело полагао би на бело жало. Има само два начина живота, мислио је...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

мајчином погледу стих: „Па ипак погледом својим бола питомост моју је убила“; о тајни рођења стих: „Опевао сам муке твоје не склопив очи пред тајном“; о враћању у „умрли дом“, мајчину утробу, стих: „Тад бих се сваким стихом враћао

Мислим да управо такав занос, толико редак код наших савремених критичара, ставља на одређене муке сваког ко се с дужним пијететом и љубављу прихвати да о Мишићу пише: већ прву реченицу, и нехотице, започињете

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

РАКА: Немам ништа, али сам и ја викô: доле влада! ЖИВКА: Ето ти, ето ти, па не цркни сад од муке! Ама. шта си ти имао да се мешаш у демонстрације? РАКА: Па није само ја, цео свет.

ВАСА: Па ипак мораш, Живка, ред је! ЖИВКА: Па видим и сама да морам, али, знаш, све ми се преврће у стомаку од муке. Сад ми дошла, бестрага јој глава... Нек уђе! АНКА (оде).

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Он је за све њих само потурњак, нечовек и душегубац. Па се још не зна докле ће те муке трајати. Докле?.. „Докле, Боже, стари крвниче, и Свети Петре, јадна узданице рајина из Корише?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе! Сва рајска сладост што је живот даје У тебе стаје. Паклене муке, отровне, љуте Сместе се у те. Време са благим мелемом својим Замаже зјâпе ранама твојим.

— Где је дете моје? У цркву хрли! — Срушила се већем. Болници беже са постеље своје... То нису муке, кима си се надô, То није душман, с ким се можеш борит’! „Хоћемо л’, децо, дочекати зору?

Њиме се свету похвалит’ смемо. У ропско доба мајка га роди — Али га роди српској слободи. На муке пође без стрâ и стрêпа: Мука га створи омирски слепа. Тад’ се не могло дизати школа: Једина школа — осећај бола.

Да су наше борбе, муке, Према млађим’, стидне; Да су старе очи слепе, Само млађе видне. Бранећ’ што нам српска мајка Ставила у груди,

А пастира? А пастирку? А на руци њено чедо? — То гледати Бог ти не дô! Ал’ то не зна свет далеки: Муке њине нико не чу — Црногорци не јаучу.

— Јест, нерука пада тврда На та гола, светла брда; Многе иду муке живе На те људе, на те диве. Ма да с’ чини удес худи, Ал’ ту неко виши суди; Не шаље им меке дане Да их строше и

Он ће ићи своје путе, Да посеје семе здраво; Он ће трпет’ муке љуте, Ал’ ће рећи што је право. Он ће примит’ трнов венац Зарад мисли своје свете, Он ће испит’ горку чашу — Да

Јер риба има Шиљасте кости — И после смрти Уме убости. ВИ Печена риба иште салату — За своје муке ту малу плату. Последњу жељу ко да закрати? Е кад баш иштеш — ја ћу ти дати.

То додуше није лако, А поштено још је мање, То је срцу стега љута А души је робовање. Али зато ове муке, Лепим, слатким плодом роде: Тако можеш милост стећи У светиње и господе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

досада је врлина без наде Пепео одблеска који упознаде Испражњен југ и посвећене руке Сјајем нове звезде за прастаре муке Кад пакао је љубав и исти огањ гори У злочиначком срцу и на гори.

Петровић, Растко - АФРИКА

При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји још и суревњивост да се један новодошли без велике муке навикава на специјалне прилике у Африци.

Остали су се сакрили у ноћ. Имао сам грдно муке да их наговорим да се весеље настави као да нисам ту. То је било једно педесетак девојака и младих жена, које,

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А у Немца сам морô трпети Подсмеха глатког страшну поругу; Турчин ме, опет, турски учио Да мирно гледам муке братове; И ја сам гледô у лице бледо, Гледô сам оне црне зенице Где се у мутној крви премећу; Гледô сам брата...

Све ћеш платити! Јединца мога муке несносне Сржеви свеже твоје младости Помоћ ће срцу моме сносити; Образа твојих кожа увела, Упале очи, модре

СПАСЕНИЈА: Видô си, дакле, својим очима Упале очи роба несрећног? Па немој штедет срце сестрино, Опиши верно муке његове, Да и Станоје живо осети Болова мојих слику жалосну!

СУЛЕЈМАН: Чули сте све; Ја донде нећу оком тренути; У тихом миру тамне поноћи Измишљаћу му муке, болове, Од којих ће се подне грозити.

ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди! ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Од Тешице стиже вест да је ћупријска бригада попустила и у нереду се повлачи. Ђенерал је ђипао од муке. Брже боље дозва капетана Цветка Павловића и посла га са још два Руса и два ескадрона да заустављају и терају напред

Многи, рањени у трбух, котрљали су се од бола и од муке низ брдо, ударајући о пањеве и камене и остављајући за собом крваве трагове.

полунаг, изврнут на трбух, сав упрскан крвљу, лице му не видиш, али грчевито стиснуте песнице казују последње самртне муке.

О, Алекса, Алекса, да верујем у биће ђавола бих рекао да је ђаво у твоме облику дошао да ме куша и да ме на ове муке распиње, уселив у ме ову ужасну сумњу... Али не, одлазите од мене црне мисли!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ено, ено, већ се губе, Па се опет врате, Пружајући оштре зубе На мене и на те. Витлају се гори, доли, Од муке и жара, То су моји стари боли, Јадовања стара. Побегли су од твог ока, Па с’ обзиру на те... Један часак...

XXXИ Од муке се песме вију; Рад лека се сузе лију, Ал’ ко пита за те ноћи, За авети њене црне, Кад под клетвом њине моћи Очи,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— А-ха! Са њега се излази на врх. — Сећам се, то послеподне имали смо муке да пронађемо наше тробојке. Командант је био наредио да приликом сутрашњег јуриша у сваком воду по један војник има на

Одвојени од кућа, лишени породичне нежности и пријатности домаћег огњишта, подносили смо исте патње и муке. Ове опште невоље као да су изгладиле све супротности наших нарави, те смо се свикли један на другога, и постали

Али Пера га пита: — На коме сте положају били? — Обле Чуке — виче што може јаче. — А, шупље муке. Знам... Био сам тамо. Лепо је, али може лако и да се заглави.

Управник болнице имао је муке с њима. Понесени ра-зузданом младошћу, ослобођени ратних опасности, потпоручници су лармали, певали, картали се и

— Како?... Не чујем. Као да су вам пуна уста хлеба. Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама. Не смем да говорим гласније, јер се бојим, чуће они са бугарских објавница.

— Шта да се ради! — рече командир и махну главом. — Да нисмо такви, зар бисмо могли да издржимо оволике муке! Продужили смо даље. Командир застаде да се издува, па ће рећи: — Никада не бих могао бити брђанин.

Истина, његову доброту су често злоупотребљавали. Напијали су се. Имао је после муке да их испрати на положај. Са њим у команди био је и нови, млади ветеринар, који је свирао одлично на виолини и још уз

За вино не говори. — Таман посла! — Њих двојица не знају за меру. Имали бисмо муке са њима и сутра... Али изговорисмо се да не пијемо... — Знам ја Бору. Луд је он кад се напије... — Коста је још гори.

па ће рећи: — Приликом једног католичког опела слушао сам како свештеник понавља стално као неки рефрен: „Обузеше ме муке и патње.“ Те и ти! Неки те јади море... — Овај ће ме јад до „смрта“ мучити. Сипај тај коњак!

Онда су ређале увијено рубље у корпе, које су захватале обрамицама и без муке стављале на рамена. Један пас лежао је поред извора и дахтао. А у суседном дворишту врли су жито.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

На противност без роптан’ја Рад си тужит, плачан бит; Слова можеш ти плакан’ја Музике у складност лит; Мож’ исказат муке твоје, Пак испеват срца бол, Музика ће струне своје Глас поклонит нежни, хол.

озарити, Хоће ли се кадгод сунце опет нам родити, Љубвом, слогом и јунаштвом крст и образ белит, И кроз силне ове муке вечном славом светлит? Где срце бије, Ту с’ светлост вије Сербији. 1839.

плаво или бело, Окрпано или цело, Много, више или мање, Све да курјак тера јање Од кога му драго стада, Да од муке на нос пада, На хиљаде или једно — Њему је свеједно.

Придржи ју, нежно само, пак јој се потужи: Најпре кажи да си сведок моје љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје муке јарке; Хоће л’ јој се ражалити, пази пак ми кажи, А међутим себи место на руку јој тражи.

реч изрећи, Већ узело руком руку, На девојку погледало Па на сунце седајуће, Главом мало замахало И на смртне с’ муке дало. Освануо страсни петак, Умрло је Сабља-момче: Субота га огласила А недеља сахранила.

Труди пута, слаба храна И даљина сродног стана, Сећај мајке, муке њене, Пропаст брата — све га једе, Удваја му пута беде, Ал’ он иде, ал’ и вене!...

Невен-семе вишњег духа руке, Златни невен вечно на њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља муке, Духом младше срце своје крепи И одлакша пута тешка бреме.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ох, сунце, жено, јаох, Светлости, Још не знаш пламен моје милости, Големе страсти, жеље несите, Љубави силне, муке вечите. Још ниси чула — не знаш пакао?

(Бију се) БОШКО: Ти ћеш нас служит. Отровом твога даха несносног Под казаном ћеш огањ пирити, Где ћеш искусит муке вечите, Слушајућ јаук твоје Светлости, Цвокотат зуби... ха!... Проклет! (Рањен посрће.) КАП. ЂУРАШКО: Одлази сад!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

је функцији величања јунаштва и честитости хајдука, као што је то у песми о Старцу Вујадину, који издржи и најтеже муке, и не само да не одаје своје другове већ и подстиче своје синове на храброст.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1876. (?) ПОЗДРАВ Ој, Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сете, Кô да слушам старе бајке Твоје гласне балалајке.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Заборављао се. Покаткад, запио би се. Истина, и то ретко, кришом. Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.

Не можеш све да понесеш. Али она није носила ништа. Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

појаве облаци с градом, старе жене растерују их басмом, коју певају гледајући у облак, у којој се спомињу конопљине муке (»јер нема биљке на свету која веће муке претрпи«): ту се помиње све до брања к., топљење (то су нарочито тешке муке!

их басмом, коју певају гледајући у облак, у којој се спомињу конопљине муке (»јер нема биљке на свету која веће муке претрпи«): ту се помиње све до брања к., топљење (то су нарочито тешке муке!

, топљење (то су нарочито тешке муке!), чукање (трљење), предење, ткање, и остало (СЕЗ, 17, 144 ид. Упор., у народној књижевности византијској,

Упор., у народној књижевности византијској, πωρικολόγος, Крумбацхер, Геѕцх. д. бyз. Л., 883 ид. У српском преводу: муке блаженог Гроздија, в. Јагић у АСПх, 1, 1876 ‹611 идд›, и П. Поповић, Преглед, § 11; С. Трој.

Поповић, Преглед, § 11; С. Трој. ‹Главни српски жртвени обичаји› СЕЗ, 17, 1. с.). К. муке описују се и у басми против пробади (СЕЗ, 19, 217. Ту цео текст басме!). У оба случаја к.

или: натраг! (СЕЗ, 17, 15). Исто тако, кад прети град, певају врачаре басмарске песме у којима се спомињу муке кроз које пролази к.

(сејање, окопавање, огртање, брање), и »бог, кад чује све ове муке, сажали се и неће да пусти град« (СЕЗ, 17, 144. Упор. ѕ. в. Конопља). Зрно к.

— У околини Печењевца (лесковачко), када запрети град, старе жене певају басмарске песме у којима се спомињу п. муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда

како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда у пећи, и најзад у устима када је жваћу), »и Бог, кад чује п. муке, сажали се и неће да пусти град« (СЕЗ, 17, 144).

Ћипико, Иво - Пауци

Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло ... Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке док га испружимо... — Да, да, треба! — потврђују остали. Раду, слушајући разговор, сузе облише.

А близу је краја. Пружа руке да се чега дохвати... Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори... Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрте се газда Јово.

Људи су стајали као укопани и нетренимиие гледали у њ и у књигу. — Дајте и мени мало муке! — јави се стари Анте и приближи се. — Не дајте ништа!

— Залуду је свима. Не дам ништа! Кад се буде радило, даћу... — Фала богу, кад на моје труде не могу наћ' ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... За њим изиђоше све један по један. — Нека греду! — рече Рого.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

дебеле храстовине оковане гвозденим плочама, кроз вреву и комешање људских и коњских телесина из којих базди тешки воњ муке и печали.

Да није било његове чудовишне смрти, сав би Прохор могао стати у две-три реченице које бих ја без по муке могао срочити. Рекао бих да је био побожан, али славољубив.

Сваки срх сласти који ми је затреперио у телу док сам био са Анком на сену, требало је сада да истрпим кроз муке. Сваки голицави жмарац појединачно.

Као да је то и сам хтео да каже, али се плашио да нас не обесхрабри. Било ми је драго што смо без муке нашли одговор.

дођем, обиђем ступице, покупим животињице и птичице, поново запнем замке и однесем кући наивни плен који ми је без по муке упао у шаке.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Та то један Србин и разуме само.“ 1890. ЕЛЕГИЈА ЈЕДНЕ ЗАЛУТАЛЕ ДЕПЕШЕ Грозно је и страшно, муке ме је стала, Десила се са мном грешка једна мала, Те тумарах дуго без правца и пута, Кô што грешна душа по вечности

Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.“ Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази.

Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као јелен преко поља! Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ово је типичан пример грчкога научног рада, који је невероватно једноставан, па не захтева ни муке ни труда, него само - генијалности.

Он нема, гледајући нетремице у Сунце, ни промене дана и ноћи, а ни правих годишњих доба. Тако сам могао без велике муке да рачунским путем докучим какве температуре владају на Меркуровој површини.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Април, 1876. ПОЗДРАВ ЂУРА ЈАКШИЋ Ој Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сета, –Ко да слушам старе бајке – Твоје гласне балалајке.

Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! Не плаши се труда, муке, Нека с чела цури зној, Богато ће наплатити Увек честит пос'о твој. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Сећајући се на сав бол, јад, муке, сузе јој пођоше. Седа од беса, готово се изваљује на миндерлук, наслања главу о длан, те јој се рукав заврће и види

И чисто воли што се мучи око њега. Чисто је сва срећнија, блаженија, што год јој он веће муке задаје. А после, и оно њено, свако јутро кад изиђе, увек једно и исто питање: да ли сам био код њених синова (показује

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Понекад је малчице више пио. [„Од муке што нема више старих Римљана”, говорио је извињавајући га, пријатељ његов господин Јоксим.] Али је зато врло мало јео.

Србу је волела као маторца, нешто крто и поносито, нешто српско, што ће много труда и муке да стане, али ће бити од њега радости не само њеном срцу помајке, него и чудним њеним немирним носталгијама, које је

у својој соби, и за себе, обрачунала се са господин Јоксимом, јер је много волела Јулицу, и добро памтила њене муке с Милушићем, и њену храброст и честитост Перчиновићâ.

Дете ће нам се родити, Јово, а ми би били банкроти да није још остало од моје муке... Не говори ништа, јер немаш шта да говориш..

људи, смртно болесни, без интереса можда већ и за децу своју, свом душом теже још само корену, издржавају дуг пут и муке, само да на свом праотачком тлу душу пусте. Смрт тражи, и долази по човека у завичај његов.

Ја бих о том могао књигу написати, о тим мукама... То су ваљда јеврејске муке... муке човека интелигентна, храбра, поштена, муке које сакрива Јеврејин док ослушкује шта кажу о њему они који нису

Ја бих о том могао књигу написати, о тим мукама... То су ваљда јеврејске муке... муке човека интелигентна, храбра, поштена, муке које сакрива Јеврејин док ослушкује шта кажу о њему они који нису Јевреји,

То су ваљда јеврејске муке... муке човека интелигентна, храбра, поштена, муке које сакрива Јеврејин док ослушкује шта кажу о њему они који нису Јевреји, и чији је свет...

А ја да сам био осуђен на смрт, мене би убили као мачку... Не знаш ти, пријатељу мој, какве су то муке, и недао-бог да сазнаш.

Српски прота ми је говорио: „Ми Срби дошли смо овамо читав народ, и давно и давно, и још имамо муке за опстанак. Множимо се из дана у дан, земља под нама пуна наших костију и зноја, дакле наша, али има ко је старији и

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

најбоље допадне Велимир и Босиљка; тако по свету ићи и толике земље, нарочито Египет, без крајцаре видити, толико без муке трпити да своју љубезну јошт лепшу него што је била нађе, која је више готово него он трпила — то је за Романа било

Кадија видећи уво ровашено, сасвим се згрози, те нашег Романа заповеди у тамницу затворити, док измисли муке које ће на миронарушитеља возложити.

Ја те, дакле, ослобођавам, но то ти јошт казати морам да ја с тобом заједно побећи принуждена јесам, јер би иначе муке тебе ради трпити морала.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако ће ми се бар дати прилика да се појединим предметима, са којима сам био у непријатељству, осветим за све оне муке које су ми некада задали. Али да пођемо редом, од основне школе.

Но, и без тога, та два предмета била су ми увек тако неразумљива и тако су ми подједнако задавала муке да сам их ја још тада сматрао као две сестре уседелице, пакосне на све што настаје да живи, те управо створене за то

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А када му скидосмо блузу, угледасмо рану на мишици. Од муке се насмејасмо. — То ти је оно: „Болан здравог носи!“ — покушава да се нашали поручник Лука. — Е, није баш тако.

Сироти пешаци. Трпели су паклене муке. Гинули су од граната, од распукнутог камења, повијали су се по рововима, претрчавали у рупе од експлодираних граната.

Беше ваше... Држ за десни точак!... Кочи узбрдо! Капетан Веља помодрео од муке што му коњи непрестано падају. А пешаци добацују.

Неки веле у Француску, други у Африку. Свеједно, тек на видику је „обећана земља“, где ће ваљда престати ове наше муке и патње... Сустигосмо и једну групу војника, који су у шаторском крилу носили свога друга.

Докле живим запамтићу оне муке и напоре. Слушајте!... Све што машта људи може да измисли најцрње и најгоре, ја мислим све је то још увек мало према

— А шта је било са оним војницима? — Да видите сад наше муке!... Понор је био дубок око педесет метара. Одоздо чујемо неко јаукање. Вежемо онда једнога наредника, и спустимо.

Јавља нам он одоздо, да су тројица мртви, а једном поломљене обе ноге. Требало је сада њега извући. Можете замислити муке тога човека, коме су обе ноге сломљене, и кога ми сада вучемо преко шиљатих стена.

Опет хучи. Опет стежемо вилице и песнице... Гррр-у... Гррр-у! Просипа немилосрдно бомбе... Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли.

Приближавао се крај. Животиња је гризла земљу... Драгиша се заплака. Није могао више да посматра самртне муке свога верног друга, и оде да лута бесциљно, по вароши и логорима. Донели су најзад однекуд и хлеб.

Срећни су што су остали живи, а за патње и муке не воле да чују. Слушамо већ увече и трубаче из неког пешадијског пука, како свирају повечерје.

А Островско језеро пред нашим очима. Боље би било да га не гледамо. Наше патње су превазишле Танталове муке. Око подне командант ускликну од среће. Окренули смо дурбине уназад.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

и бејах жедан Да извршим, о да извршим већ једном Освету ону крви Мајко ја сам и тебе вређао својом речју Опевао муке твоје не склопив очи пред тајном Не питав за бол твој у Објаве ми звечју Када бих се сваким стихом враћао опет у дом.

бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло чувши матер да јечи Јер ја сам и њу, свету, вређао својом речју Опевао муке њене, не склопив очи пред Тајном Не питав за стид њену у Објаве ми звечју Када бих сваким стихом враћао себе у

Бацих се на колена, испружених руку, у очајању, Од страсти, муке, обневидео; Без речи, нем у свом урлању Ја сам се вечно дакле стидео: Шта сам учинио од своје младости, чистоте?

Но речима погрдним које једино сада зна, Речима које чупа из муке своје и сна!“ Виках, виках: За ове речи једино ти смеш да знаш!

!Господе, где дакле је, ваистина, Исцељење, јер неизмерне су нам ове муке?“ Та у вашим је оно баш рукама, та оно је саме вам руке.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, њој није долазила и она одлучи да на другој страни тражи одговор и решење своје муке. »Можда су звери мудрије!« — пође Лепотица у гору, али зечеви, веверице и срне одговор нису знале. — Смрт је у вуку!

Остали мравићи зачели су се, такође у дугим белим ноћима: зашто је само њен син бео? Белко за мајчине муке није знао. Растао је и јачао, али га игре браће нису привлачиле, још мање скупљање хране за зиму.

Заурлаће сирене, дојурити полицајци и кола с решеткама, па те одвести тамо одакле изласка нема... — Од муке каса закашља, последњим снагама бранећи своју тајну.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

! Вај, узаман море наше крви оде... Моја јадна земљо, ми смо и сад слуге. Гдје су наше муке?... Гдје су наше жртве?

На теби сада виси црни вео... Муке те ломе кô рапаве спиле, И ти ме гледаш суморан и свео. О боре, упи' своје јаке жиле У ову земљу пуну црне драче...

'' 1906. РИБАРИ Примите ме тамо на убогу лађу, И незнана странца назовите другом. На пучини сињој кад вас муке снађу, И кад муње плану потамнелим кругом, Ја ћу да се патим и да с вама страдам, И да кушам борбу са морем и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Осуђујући те негативне примере, песма је истовремено осудила и читав ондашњи живот који је био препун муке и туге. Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости.

Раја је у косовском боју гледала почетак своје несреће. Своје муке у домаћој феудалној држави (пре Ђурђа Бранковића) она је већ, углавном, била заборавила; уосталом, те муке биле су

Своје муке у домаћој феудалној држави (пре Ђурђа Бранковића) она је већ, углавном, била заборавила; уосталом, те муке биле су неупоредиво мање него оне под Турцима.

Он улази у двор Мине од Костура прерушен као калуђер и игра „ситно калуђерски“, јер је то одиста најбољи начин да без муке савлада разбојника који му је разорио кућу и заробио жену.

скупљали харач, како су ударали на женски образ, како су људима отимали имовину, како су измишљали свакојаке страшне муке да би рају натерали на послушност.

кој' од ране јаокнути неће, поред себе уплашити друга. И није било муке коју такви људи не би поднели радије него ропство. Глад, жеђ, хладноћа, све је било лакше него служење Турчину.

Непријатеља се нису плашили. Ако би му пали шака, ћутке су подносили најсвирепије муке, као Мали Радојица н стари Вујадин. За непријатеља нису имали милости.

Он је неустрашив и страшан Турцима, сталожен, повучен, мудар. Он зна какве су „муке у Турака“ и решен је да их свакога часа поднесе. Ко то не може, с тим неће да другује.

Тешке сам ти муке допануо, побратиме, у маџарске руке. Увати ме Вуча џенерале и још моја оба побратима; бацио нас на дно у таваницу, ђено

Ако су га красте иштетиле, ако бидну главни пријатељи, за то ријеч проговорит неће: свак се боји муке и невоље. Господару, још бесједим тебе: ако с’ кавге преко мора бојиш, имаш данас пуну кулу блага, у подруме

Знаш, сестрићу, не знали те људи! Доста ми је и муке и руге: насмија се сва господа наша, а шапатом збори сиротиња, ђе ми сједи снаха испрошена и код баба и код старе

не учиниш, на весељу ђе га сад потураш, од мене ти божа вјера тврда: превешћу ти снаху преко мора и без кавге и без муке какве; тек, Иване, нећу тевећели: што год биде дара зетовскога, да ми дара нитко не дијели“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

главни шеф сале ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЗАСЕБАН ПУТ ДОНЕКЛЕ НАСУТ ОДНЕКЛЕ ЖУТ ДОСАДНО МИ ЈЕ КАМЕН ДА ТУЦАМ Рече путар ОД МУКЕ ПУЦАМ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР — ВЛАДАР Е ПА САД ЈЕ ДОСТА рече Коста Главни чистач каменог моста ГДЕ СИ

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Таквом брзом рјешењу допринијело је и то што се злоћуди Паприка, љут што се није могао дочепати дјечака, од пусте муке напио заједно с кнезом и црквењаком, па су се сва тројица увалили у јаму с разријеђеним гашеним кречом и одатле, по

— Пази, гледали смо стално у поток, а ово нијесмо ни опазили — рече Јованче. Како је она рупа стајала доста високо, муке их је стајало док се успентраше до ње, а онда кренуше даље сасвим погнути, понегдје и четвероношке, јер је ходник био

Дјечацима се у почетку учини и сувише узак за пролаз, али кад стигоше до њега, без по муке провукоше се кроз распуклину и стадоше, изненађени и задивљени.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне муке. ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ Дубину велика велику дубина зове У широком твом гласу.

Да видите матер, која је без бриге и без иједне муке на свијет дете недознано породила, а сад ето, од муке стреле ме пронузују!

Да видите матер, која је без бриге и без иједне муке на свијет дете недознано породила, а сад ето, од муке стреле ме пронузују! О, јарко сунце, и ти обуци се у црно, те са мном уједно протужи!

што на себи топљенике прихватајући на сухо износи; напредује пред кораби и море брка лепо, тихо, да лашње пролазе без муке. Горе се зелене, мирисне траве се помаљају, сено буја, косци се приготовљавају.

(Што но је и то временом истрошљиво те и опет нестане га.) Ал' то знамо да тога таква снахођења нигде нејма, без муке и труда о том брижљива, кога ли врла где заслужења. И врло се свакад паштимо за тим.

Ти си то, чловекољубче, сам рекао свакоме човеку да за своју му кривицу стоји се умрети, а не другом за другога муке подносити... Али грех је, рече, голема пагуба!

Зато напред ваља да се укаже свима с педепсијом нека се сви не губе у то газећи. И сазнаду то, колико муке и беде једно преслушање наводи. И с већега много згрешивања бољма се клонећи ушчувају.

Пак нам и то забрањујеш, и дошао си овамо пређе времена и пре суда да нас на муке мећеш. Пређе твога грознога суда да тако плахо паднемо у твоје руке, бојимо се од тога.

« Из добра у добро, иза зла у горе зло допасти та то би била човеку два поштења, кому пак две муке, штоно ни по правици не може двоструко бити, него једно; тамо или овде и добро и зло.

Промисли се о томе ето, и о светски послови. Може ли се што стећи и у кућу добавити без муке, ил' кога трудења, за једну тек годину животовања, пô ли?

Више нико ни гледа ни помаже ни у чему, нити му може ко што помоћи ако би ктео, ни му душу извући из муке. Овде све у злату, у свили и у диби носећи се, оде го, наг; између толике му дворне чељади само сам један.

Себи ни за душу, ни по гушу. А што се лепо, слатко и хранимо, ни то нам без муке и овога старања није; ласно се ништа не добаља; да нас сити, довечер гладни, сав живот проводећи у тој старости...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке. — Ех, детенце!... Много ми, ете, мило за њума... А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... — Јок!

— Ја што сам ти? Тетка ли сам ти, што ли сам?! Што си ћутиш како нèмâк? Род смо си... Кому ће да кажеш муке и дертови ако на тетку си нећеш да кажеш?!... — Ама што да си зборим? Што да казујем? — викну љуТито Мане.

Не давам ви га!... Тугоо!“ рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та п тенџеру јоште да понесе?!...

(Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате... Не могу... не могу да гледам шта се ово ради — па то ти је! Ено, гледам само...