Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
испуњеном мрачним визијама и сасвим црним и суморним рефлексијама ноћи, гладан, неиспаван и озебао, он је, са оном мутном, замршеном и видљивом неуређеношћу духа, нарочито и чудно привлачио пажњу мимопролазника између којих се као права
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад се пољем пође запахне труловина од трске и црне тресетне земље. Чести су „окриди“ ц мутном водом. Мочари су легла маларије. 1915. године су покушали да Дрим регулишу и да мочаре оцеде, и у томе се доста успело.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иза обора, над стрмином, виде збиља непрегледне врбаке и ритине, у огромном, мутном, кишном свитању, али не бескрајни, плави круг. Ни у њему звезду, као у сну.
Седећи у огромним клупама, звекећући при сваком покрету сабљама, погнути, обасјани шареном, мутном светлошћу прозора, падали су ничице пред том бујицом пријатности што их обузе.
Тек јутро, када се пробудио на скели осечкој, да опреми пук за преглед у граду, учини му се страшна збиља, својом мутном реком, влажним травуљинама и дрвећем, воденицама, мостом и зидинама и бедемима градским и сивим небом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
премијере и мој друг Сеад — професионални статиста у гомили протува, дангуба, педера, лезбијки, сиротиње, ловаца у мутном и осталог света заљубљеног у перверзну привлачност речи: театар!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ловећи у мутном мору речи, ношен непредвиђеним спојевима и варничењима, он бира, прихвата, одбацује, према свом искуству и укусу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Изиђох и ја за њим. Напољу свуда дубока, мртва ноћ. Из чаршије, са чесме пада вода. На студеном и мутном обзорју избио месец и једва пробијајући кроз влажне облаке осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Изрони Видран из воде тихо, сину му крзно у мутном блеску, оњуши ветар, напери уво: ко ли то дише горе на песку?! Мирише, канда, врбино пруће и уза њ — крзно мачка и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад су руке топле, кад се очи следе, прелетајући оне кутове бледе, око усана... Што дрхте, проткани, мутном тишином, у којој су осмех и туга помешани несигурно и тамно. Клатно звона тешко и тмурно у груди удари ме.
Безмерно је свитало и ја, неизвесна сен, за острвом овим, осунчаним вукодлаком, још у мутном сну, у вале и пене разнесен, поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком.
И кад ме се сете шуме радосно, стидно зарумене. А иконе старе засјаје у мутном злату кад виде мене. Пружим ли руке, распашу се жене падају на колена, и плачем породиља клањају се мени пуне тужног
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У мојој души суморни пејзáжи На мутном сунцу тамне и трепере, У души мојој — ти, мој боже, кáжи! — Мис’о без сунца и умор без вере; У свести мојој истина
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе. И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
неутјешне коначне „истине“ , задовољили да стољећима и тисућљећима врте на ражњу овнове, сточарски бугарећи под мутном мјесечином.
га у својој кући, дати му своје одијело да се преруши, омогућити му бијег преко мора кријумчарским ноћним бродом, под мутном мјесечином. Понављам, било би плитко и вулгарно мислити да је то напросто опортунизам, и да је све у томе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Из чаршије, са чесме пада вода. На студеном и мутном обзорју избио месец, и једва пробијајући кроз влажне облаке, осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом
живота), нешто анархије, фамилијарност, сувише отворене личне исповести, у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном, сецесија' и декадентизам, али са клицом обнове' у себи.
претходно „виртуозно” песништво: Станковић, могли бисмо рећи, пише „у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном”, његово је дело „долазак примитива у високо културну средину и међу високо културне тековине”.
постали Дисови песнички и Станковићеви прозни текстови написани „у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном”. 51 Најзад, Б. Лазаревић је срећно раздвојио умешност од уметности.
и звезда нестају из његовог погледа: „Иза обора, над стрмином, виде збиља непрегледне врбаке и ритине, у огромном, мутном, кишном свитању, али не бескрајни, плави круг. Ни у њему звезду, као у сну ”.
Ношени, као и Вук, неком мутном а неодољивом слутњом, Дафина и Аранђел пресецају границе допуштеног понашања све у нади да ће „доћи у додир са нечим
У ратни поход он је кренуо ношен мутном надом да се нешто напокон може изменити у његовом животу и у судбини његовог народа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал пристани на свет који звезде воде Изласку мутном с безбожним полетом. Срце роди поноћ главе, ал избави Себе анђелом када време стаде.
Слаби су позвани да постану вође. Дозивај пепео без страха јер нема Пепела већ само пламен који спава У камену мутном што потајно спрема Излазак сунца изнад мртвих глава. СЛУГА МИЛУТИН Последњу светлост сабласти прате и биље...
Ја имам своју ноћ, али у каквом мутном камену ја сам заменио своје срце за тешку варницу? Зар новим телом освежити ломну крв?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Чуј ме лане, моје мило цвеће, Јер ми други веровати неће. У даљини, магловитој тмини, Старих доба у мутном облаку, Давних лета пепељастом зраку — У давнини, тако ми се чини, Живели смо и нас двоје, Срце моје, срце твоје
Ко их чита, нека прашта Слаботану, Кâ што прашта мутном небу, Плачном дану. ЛXВ Волео сам негда цвеће, — И сада ми јоште прија — Ал’ сад волим нешто веће: Деца су ми
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У Јелену се не уздам. Она је жена. А у жене је, зна се, разум сличан мутном поточићу, дно му се не види иако је плитко, шта носи у свом вртложном клокоту не зна се, на први поглед је безопасан,
Оно што је могао да учини, учинио је. Окужио је сањаријама и маглама. Разболео је мутном чежњом. Чујем да су га са још двојицом преступника напудили из манастира.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
снио: Кô одоздо, од мирних поља вихор се ненадан диже, Страшно прашину узви и онда у село стиже, И ова бујица плаха, у мутном вртлогу своме, Понесе кметицу прво, и после пронесе с њоме Шубару општинског ћате, живине и људи много.