Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
до краја дана, Загледа се у лица знана, И, очију од неспавања црвених, Пита се: „Пеци ми,Боже, Где се кује завера мучка? Кажи, ко је завереник! На кога се човек може Ослонити, и у постељи од злата Одспавати, после ручка Три до четри сата?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пизмено ухо свашто чује. Неправица смрти је конакџија. Језик је срдцу и мозгу врата. Мучка много зла пролази. Гонити капом ветар. Где нејма науке, ту ни Бога мећу тим људма нејма.