Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако је увек било и тако ће увек бити. Василије јесте сад у најбољим годинама, у најбољој мушкој снази. Он му се клања и руку му целива, у мислима, свако јутро, као што му је некад, у збиљи, целивао.
Што је било било, помисли. Попустио је мушкој нарави. Али треба ту ружну љубав прекинути. Он одлази. У Росију. Нико га, више, са тог пута не може скренути!
Огорчен, Исакович се стидео, што је попустио чулима, и похоти мушкој, и упустио се са том госпожом у љубав. Зарицао се да је неће више никад видети. Памтио је и шта му је Зимински рекао.
Да не каже, ајгири. Ни тај мајор, ту, при столу, њен супруг дражајши, није ништа бољи. Мушка љубав – све што се о мушкој љубави прича, све што се о јединој љубави мушкараца прича – само су приче, као калабалук турски, уз тамбуру.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Само име момчаник, каже Тројановић, „јасно казује коме је намењен да га у пуној мушкој снази понесе и тако се пред друштвом подичи, а више још да девојкама отворено покаже да је он момче за женидбу“.
Ова породица је патрилокална (сродство се рачуна по мушкој линији) и она увек одржава тесне везе — економске, друштвене и религиозне — са бројним рођацима (првенствено по очевој
породица које имају једно огњиште, једног старешину, заједничку земљу и имовину, а међусобно су повезане сродством по мушкој линији, тј. сви ожењени синови и њихова деца потичу од истог претка.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
и поклони се) ФИЛИП: У улози старог грофа, несрећног оца Францовог и Карловог, појављује се, овога пута изузетно у мушкој улози, наша трагеткиња, Јелисавета Протић! (Јелисавета се поклони.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
1922. Премештен је у Београд, где ради као професор у ИВ мушкој гимназији. Исте године почиње објављивати своје прве научне радове из области експерименталне биљне морфологије.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежеву. Кнез Ђурђе и Јелисавета. ЈЕЛИСАВЕТА: Тако! То и приличи мушкој озбиљи: Дух решителан, воља гвоздена, Што својом снагом руши бедеме Препона силних људске пакости.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ли кому, капари, датку, пишманство ли зашто, — ту је о свему тому уговор, договор и за разметање се раздор; како мушкој страни тако и женској, о свему им дуговању и натури женских мисли.
и војаком, малим и великим, копачем и орачем, господаром и слугами, трговцем и занатлијами, лежаком и тежаком, мушкој и женској фели!