Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ушао би у какву мрачну вежу, обазрео се око себе, па турио руку под кошуљу и опипао: чинило му се да мукла набухлина из дана у дан расте. Каткад би кљуцање утихнуло, притајило се; и за дуље вријеме, за неколико сати, за читаво јутро.