Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
по изгледу, маска равнодушности која им је раније служила да избегну ударце угњетача, заостатак од турске владавине. Национално осећање је било увек живо код њих као и код Херцеговаца. После пада Босне и Србије под Турке, прошло је 1530. год.
Међутим, њихово национално осећање остаје неодређено или без дубине; њега не води, као што то иначе бива, нека врста националног инстинкта.
Ипак су ове промене ограничене само на поједине, периферијске групе и природно је што је у тим мешовитим групама национално осећање врло слабо.
Иако се такмиче у српском родољубљу, њихово је национално одушевљење површно: чини се да је то за њих ствар моде. Жале, што због ратова не могу у печалбу и што морају тако дуго
Ово утолико више изненађује, што оне најчешће живе у бедним чифчијским кућицама. Српско национално осећање је може бити убојитије код људи динарског типа, али несумњиво није дубље него код Косоваца.
Они су у Банату подигли многе манастире, и тако исто и у Бачкој и у Барањи. Од Фрушке горе у Срему Срби су створили национално светилиште: у њој су подигли многобројне манастире и пренели у њих своје балканске националне светиње, нарочито мошти
— Утицаји идеја средње и западне Европе. — Нови Сад, национално средиште. — Покрет за јединство у Загребу. — Патријархалне и балканске особине.
Напротив, панонски су Срби, као и динарски, чували успомене из своје прошлости; код њих је национално осећање било већ врло јако у доба кад се је почела развијати нова књижевност.
словеначки језик у наставу и подигла велики број школа; чак је излазио и један дневни лист на словеначком језику. Национално буђење код Хрвата јако је деловало на Словенце, који се од тога доба тесно везују са Србо-Хрватима.
Словеначко свештенство, откако је постало национално, играло је и игра и данас знатну улогу. Досељавање из села у вароши је врло повољно утицало на овај национални покрет.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Концепција је изразито романтичарска, из данашње перспективе уска, национално саможива; у оном тренутку, она је била оправдана, у складу са судбином племена којем је песник припадао.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА 89 НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ 90 СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ 91 ШТАМПАРИЈЕ 94 ПРОШИРИВАЊЕ
у малим оазама у горњој Угарској, унијаћењем у Жумберку и исељавањем у Русију, али иначе у целини верски очувани, национално крепки, прилагођени условима новога живота, са организованом просветом и са првим почецима народне културе и
постајали »царски људи«, официри у државној служби, они су се издвајали из народне заједнице, поступно постајали национално равнодушни.
Ако се племство одрођивало, а војничке старешине постајале национално равнодушне, остали сталежи су напредовали и национално и културно.
Ако се племство одрођивало, а војничке старешине постајале национално равнодушне, остали сталежи су напредовали и национално и културно.
Иако је радио много боле и савесније но Курцбек, иако је Србима био и верски и национално поуздан, Стефан Новаковић у материјалном погледу није имао успеха, и његово предузеће убрзо је дошло у кризу.
Код угарских Срба, гањаних због вере, национално осећање се ограничило само на православље, а католици у Славонији, Срему и Бачкој, »Шокци« и »Буневци«, стављани су
Он је неколико пута долазио у завичај и сачувао јако национално осећање. »Ја сам, вели он у једном писму, свагда љубио славно име Србин више него живот свој, и старао сам се вазда,
ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ Релативно говорећи, политички положај српскога народа у почетку XИX века био је
Пред 1848. Срби су једна од национално најсвеснијих и најнапреднијих народности у Аустрији. СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ За даљи напредак
Поред Србије духовни живот буди се у Хрватској, где је национално осећање почело да слаби, затим у Далмацији и Црној Гори. Још 1817.
његове веће песме, нарочито Гласъ народолюбца (1819) и у своје доба славни Гласъ арфе шишатовачке (1821) јесу потпуни национално-просветни програми, који су нашли великог одјека у образованим круговима српским, нарочито у школској младежи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Хоћу да кажем да је национално начело једна идеја која је нешто вештачко. Јер је линија националне границе повучена најјаснијом бојом баш онда кад је
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његове песме биле су посланице Србима, позивале их на чување традиција и припрему за национално уједињење. У Карловцима је требало да се окупе представници Срба из свих крајева и да испрате посмртне остатке славног
Његове песме биле су посланице Србима, позивале их на чување традиција и припрему за национално уједињење. У Карловцима је требало да се окупе представници Срба из свих крајева и да испрате посмртне остатке славног
Схватио сам, на пример, да Срби у Војводини могу још увек мало причекати на своје национално и политичко ослобођење, а био сам уверен да ће до њега доћи само ако усвоје америчко гледиште о слободи.
Ово је, према мом сабеседнику, постало национално питање Немачке. Све ово ме је подсетило да велики реформаторски покрети за научно истраживање у Великој Британији и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Горском вијенцу; имао је овде, код Његоша, и неке своје звездане тренутке; узносио је завичајно до васељенског, национално – до универзалног.
строго дели на прошлост, садашњост и будућност, простор разуме као конструкцију линеарне перспективе, а завичајно и национално, на пример, лако и сигурно одваја од универзалног.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Премда се око њих збиља дешавају крупне друштвене, па и национално-верске промене, они су по правилу људи виђени у породичноме кругу или из породичног угла.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
203). Песма је штампана у Летопису МС за 1841. год., књ. 54, стр. 93—4. Мање књижевно-идеолошка а више национално-политичка позадина постанка ове виртуозне химне језику, бар делимично, у следећем је. Н. Боројевић је у год. 1839.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Уједно је омогућено да хрватско национално опредељење продре у пределе који су дотад имали само регионалну свест, а по језику су били неупоредиво ближи