Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти не схваташ, Рашида! - ухватио сам је за надлактицу. Ти не схваташ да се за њу време зауставило почетком овога века. Није схватала, или је схватала одвише добро, нисам
- Који ти је ђаво? - Рашида ме је повукла за надлактицу и унела ми се у лице. - Зар ниси чуо да сам све спремила? - Чуо сам. Шта онда? - Он је збиља луд!
- Како ти је само то са писмима пало на памет? - ухватио ме је под руку и стегао ме за надлактицу, али у том стиску није било ни прекора, ни гнева.
Морао си видети њу и Маркоту негде пре него што ти је пало на памет да их доведеш у везу? Говори! - стегао ми је надлактицу још јаче а обрве су му се подигле. Онај ко је познавао Радета Галца знао је шта то може да значи.