Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ал̓ ја сам то разумио!... Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим. Треба га најприје раскравити... Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности.
Хоћу да му ја просим цуру!... — Не браним. Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. — Најприје пошљи мени Лазара да га питам. Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? — Ја шта ће, море!
— Како је здравље? — упита Крушка. — Хвала богу... — Како на дому? — Хвала богу! — Ако, ако!... Здравље, најприје здравље, па онда друго. Милош не одговори ништа. Срце му је бурно лупало.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Унутра има хиљаду и сто и један дукат. Они се згледаше. — Из тога зидајте најприје школу, па цркву. Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.
Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо. За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу и предао га школском старјешини.
Учитељ се насмија, ал' само лијевим крајем уста, и лијево око сасвијем му се затвори, а онијем другијем погледа најприје кмета у опанке, па онда у капу: — Нећу, — вели — хајде ме води! — Ама сједи да пијеш штогод! — рече кмет.
Ходећи тако састајала се и с учитељем: најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. Тако је то ишло мјесец дана. У то доба Мара поста још замишљенија.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чича Тришо баци пред свог магарца нарамак сијена, остави га с мачком у колима и крену у крчму гунђајући: — Најприје ћу се добро напити да растјерам тугу, па ћу тек онда бацити овога мог неваљалца у воду.
— Ево, ја ћу се подухватити тога посла. Бијели миш поче марљиво да гризе џак. Најприје начини толику рупу да се могао он сам извући, а онда узе да даље гризе џак, све док се није начинио толики отвор да је
Сви одоше да спавају, а ја остадох сам поред огњишта с чађавом сланином, објешеном високо изнад главе. Најприје сам, то већ погађате, опрезно и лагано покушао да се успентрам уз нека брвна и дохватим се сланине, али све је било
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
— Кад ово изговори, треба да остане на истом мјесту, и слуша какво ће најприје мушко име чути.“⁷ Слично се гата и у Срему.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Њеки од грађана рече: — Није побјегао принцип, јер чему би се овдје скупљали? Биће најприје да је црногорска војска под градом! Други прихвати: — Па чему онда ови не лумбардају?
Удовица и дјевојка почеше доносити јело, најприје тек испретану погачу, па здјелу пиринча и здјелу купуса с кромпирима, па кромпира печенијех, па на кружићу скадарске
— запита кнез, стављајући преда њ понајвиши печени кромпир. Млади човјек трже се из мисли, зачуди се најприје томе питању, па, насмијав се, одговори: — Како не би било кртоле!? — Е, видиш, у нас је одскоро!
Милица се најприје збуни и порумени, па му на прекид поче одговарати. Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом
Ја не могу с тобом, знаш ја сам њихов највећи главар, па је у реду да најприје они к мени сви дођу на данашњи дан. Оно синоћ, оно већ бјеше друга работа! Хајде збогом! Јанко отиде к Мргуду.
Гувернадурство је најприје било у кући Вукотића на Чеву, па га Вукотићи продадоше Радоњићима за стотину цекина! — Гле, и то је могло бити!
Кнез и Јанко свратише најприје ка Стијепу Маркову. Бјеше наочит човјек, блага израза, одјевен у свитнијем хаљинама. Он љубазно дочека Јанка и
Послије ручка походише и трећега брата, Тома Маркова. Да бјеше Јанко најприје к њему зашао, тај лични и питоми човјек учинио би на њега јачи утисак, али се ипак губио према средњем брату.
Да је ко наишао, па да су му отворили врата, ушао би најприје у подугачко, уско двориште, иза којег се диже друга, мања зграда, са широким покривенијем ходником; видио би горе на
— рече ђак. Владика се замисли. Након дуга мишљења, нареди да се отворе двери, па с крстом у руци изиде на амвон. Најприје им честита Нову годину и пожели да у њу уђу по закону божјем, праштајући, заричући се на мир и слогу и љубав братску,
Али, нећемо тако — заврши узевши послужавник с више чашица... — Чек’ коме ћу најприје понудити?... Ко ми је највише намрштен? Ха, ево ко!
Но, чим ручате, хајте момци да поиграмо. За тебе, Јанко, нико од извањаца неће помислити е нијеси Црногорац. — Ја ћу најприје до кнеза — рече Јанко.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он га уведе у собу и изнесе ракију. Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зна се, самарџија се, по доласку, најприје пропитује за коње. — Како Вранац, Раде брате? — Добро. —А како Доруша? — Здрава је, хвала богу. — Нека, нека.
Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па тегли и ћути. Опробао дјед најприје да се посавјетује са својим рођаком Савом, познатим лоповом и згубиданом.
Једном тако, уз кукурузово брање, накупи се у нашој кући читав буљук разних потукача. Најприје стигоше, у друштву, сликар брадоња и Петрак самарџија (нашли се у Цазину, на коњским тркама).
— па, све једно с другим, ево ти патроле најприје пред Лазину кућу. Пошли да се пропитају, онако поиздаље. — Така и така ствар, вели, јеси ли ти опазио да се код твог
Бива и то, лопови се најприје претумбају и посвете. — Аха, и Сава је у све то упетљан! — злогуко отегну наредник. — Отуда ти мени дођи, сад ја имам
Кад је утихнуо први тутањ наших врапчјих срца и ми осјетили да још може да се дише и корача, најприје остадосмо распети између свјетлуцава разбојишта старих справа и алатки и топлог птичјег гргутања негдје под млаким
Кад стигну до неке куће, онда ће Мулић, да сачува калајџијску част, најприје упитати: — Да немате каквог старог бакарног суђа?
Крстарио калајџија најприје кроз она села ближе вароши, па чим напуни кола, он се врати у „Отпад“, преда робу и опет у село.
О људи, људи, шта ће се и како ће се? Да се бар колико-толико заштити од сељакова печална погледа, интендант се најприје обраћа момчини: — Како је, друг? — Њега питај, он је газда — одбрунда широња и маче главом пут стрица.
Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту. Носи момче писма, радио-вијести, културни материјал за омладинске архиве, а и сам ти је он пун пунцат новости као
Неће бити, шта ће њој овако големо писмо ...А ово друго? Некакво је дебељушно и кратко, најприје би могло бити за Ђукана, млинара. Његов је син у Првој крајишкој, у Трећем батаљону.
Дошао наш берберин у једну њихову чету, а они се све хватају за пушкомитраљезе и реже: — Најприје скини главу, а онда је шишај! — Јесте, стрину им њихову, а послије три дана и сами се ошишали, добровољно.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћу њега најприје кушати, ако ти ништа не ћене учинити, ја ћу му казати за тебе. Па тако и учини: брата и коња му сакрије.
коњима а она између њих без коња него на својим ногама, па им онда рече: Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприје до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви
га не може дигнути док не натрпа још малога камења, значи да човјек не може учинити одмах велики гријех док не учини најприје мали гријех.
Сјутрадан они се најприје лијепо опросте, и онда оду на Драги Камен: кад они тамо, али стара јарчекања чека већ. Сад се стане Дивоња с јарцем
Тако они одмах сједу, и на брзу руку почну јести. А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу.
Жао човјеку краве, а тешко му опет имати с врагом посла, стога оде најприје сам да се освједочи и да види шта је. Мали, кад је видио оца да пази хоће ли посати краву, није хтео тај дан сати.
Цар је упита је ли то њој доста, а она му одговори: — Било би и сувише, али ја тијем нахраним своју малу кћер најприје па онда себе, те нам је тако таман довољно.
Виђе он сада да су га оне осјетиле, па брже боље руком у торбу те извади свиралу и стаде свирати најприје лагахно а онда све јаче и јаче.
То мора да је неко чуо кад смо приповиједали. На то ће средњи од њихова друштва рећи: — Хајдемо најприје обићи и виђети да нема кога од људи. Онда устадоше, потражише и нађоше тивтиза, па га свега истргаше.
И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди. Идући мало наприједа сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га
у том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; поТом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: —
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Као, кад ја закмечим, то треба да има дубљи значај! Због тога бих најприје читаоца удавила причом о Јалти, о којој много мислим у последње време.
Будзашто! Најприје сам му казала да се не крије иза сиротих учитељица; казала сам му да ми је доста типова који целога живота стављају
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
који је дан сјутра...“ Конте се запањио, спустио руке низа се и зинуо најприје, па одједном стаде се тако слатко смијати да му је табар поигравао на плећима. „Помамио се!
“ То је Божо најприје рекао, а затијем разведе на дуго, и потанко исприча све. Док је божје дијете говорило, Отац му и сви небесници не
Стари Стеван ужижаше свијеће пред иконостасом кад Господар уђе. Стари се снеби најприје те прекиде посао; па забобоња нешто и истрча вукући по патосу дугачку трску.
Једноме од те дружине не усни се ништа од тога, но снијеваше нешто друго — ама сасвим чудно. Призире му се најприје велики, господски двор, сивијех зидина, високијех прозора на облуке; чудна грађевина!
Ту бјеху живо насликане животиње свакојаке, а редаху се најприје сисари, па тице, па рибе, гмизавци итд. Неимаху времена да сваку подробније разгледају, јер сунце бјеше већ нагло па
И у томе је он почео из основе. Најприје је испитао их, и да се не сјећа, те промјерио сав амбар. Разумије се да је нашао највише пљеве и шупља зрна која је он
Разумије се да је нашао највише пљеве и шупља зрна која је он најприје изрешетао. А пошто њивице отријеби, стаде их још крчити и мекотити, како ће снажније прихваћати сјемена, која не хтје
Кад их тако приуготови, онда започе да им предаје најприје материњски језик (који дома говораху онако по уху), па рачун, повијест итд.
“ Чувши даље сву повијест тога познанства, обје се најприје сите начудише, па онда сите нацјеливаше дјеце. Ту пробавише Јан и Елвира око два сата, па накљукани слаткишима и
У тој трзавици затече га знаменити догађај кад француски змај утече са Елбе. Сва се Јевропа снеби најприје, па здружена крену да сатаре аждаху. Јан — чисто као да га нека невидовна сила понесе, ускочи у Француску.
„По наредби“, праћен двама језувитама и једним пандуром, морао је поћи најприје дома, те од родитеља и старијега брата свечано измолити опроштење што их је осрамотио.
„Сад стисни зубе, момче!“ рече видар и поче увлачити фитиљ у рану. Најприје стаде лагано сврдлати њим, па кад нешто га уђе сврдло је јаче, и све што напријед то јаче.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад се такве пословице причице користе „понајвише је обичај да се уза оваку пословицу цијела њена приповијетка најприје приповиједи“. Такве пословице су језгро, обично и наслов тих провербијалних причица.
— Нема већег зла од зле памети. — Црна памет — готова погибија. — Кад бог хоће кога да казни, најприје му узме памет. — Бољи је укор мудрога, него хвала лудога. — Тешко луду и у рају.
— Нуђену госту бројени залогаји. — Осветници из крви ничу. — Подмукло псето најприје ће ујести. — Поклоњеном коњу самар се не гледа. — По курјаку се јагње не шиље.
3 Питали Турци Марка: — Кажи нам, Марко, хришћанске ти вјере, за што би се најприје потурчио? — За инат. 4 Питали Марка: — Али је боље вино оно те је мукте, али плаћено?
— А зашто твој прољетос опако женски умрије? 6 Питали Црногорца: — Од шта се може најприје застиђети један ваш убојник? — Они те под оружјем умре, а још га није душманском крвљу омрсио.
5 Питали латински попови попа црногорскога: — Ко је Мелхиседека родио? — Кажите ви мене најприје: које мене родио? — Ми не знамо. — Ну, стид вас било, а све бабе у моме селу знаду.
— На страх божји и на стид људски. 13 Питао син оца: — Шта најприје може човјека изневјерити? — Око и падање. 14 Питао магарац ђака: — Па шта ћеш ти бити, када непрестано учиш?
(Мрква) 191 — Мање има када метнеш, више бива када узмеш? (Јела) 192 — Најприје бијело, па онда зелено, а најпослије црвено? (Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату?
Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати са свију стране, најприје полако па послије, пошто виде да је глух): — О ђеде Елезе!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и ти могао с њом живити! И опет дошао да је извадиш! Та ја сам у ту рупу упао прије толико времена, па ми је из најприје истина било тешко; а послије сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика
стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га за руку стане га водити кроз све собе. Најприје га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан с цијелијем такумом од чистога сребра.
По том најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку
” И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди. Идући мало наприједа сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га
” У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; по том захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече:
Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје очи.
И он пође и све донесе, а Бог зна од куда је он ово добавио и имао. Они се онда затворе у једну камару, и она почне најприје обуковати гаће, а он подвируј не ће ли јој биљегу виђети ђегођ на ногама, док својом срећом виђе јој звијезду златну
и ти могао с њом живљети! И опет дошао да је извадиш! Та ја сам у ту јаму упао прије толико времена, па ми је из најприје истина било тешко, а послије сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика
већ му се досади живљети на овоме свијету, стане се старати како би се опростио материне клетве, да би могао умријети. Најприје сакује гвозден ковчег, велики како може он у нему сједити; на заклопцу овога ковчега утврди један крај од гвозденијех
И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
Вуковијех књига” овај сувишак узети на трошак фонда, и с погледом на многостране жеље посредоваће он да се сада најприје штампа ова књига, која се са свију страна тражи.
него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћу њега најприје кушати, ако ти ништа не ћене учинити, ја ћу му казати за тебе. Па тако и учини: брата и коња му сакрије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: — Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер
изгубиш ли ришпет мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој
— Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме. То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду. А казаће ти Грго ди је чесма. А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.
Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“. Најприје би Бакоњин нос осјетио задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени и
Другови га, шапћући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља. — Сад оданимо најприје! — рече Лис кад бијаху на тратини према новој мађупници! — А ти, Бакоња, у памет се.
Ми смо, јево овако чинили прије смрти Шкоранчине, кадгод рика нарасте, те нема у млину приковођана... Кад смо оно најприје... знам да је било оне зиме кад је Стипан дошâ... — Вридни наш Стипан! — рече Бујас и уздахну... — Онај Срдарина!
или пуштитили низ воду. — А зар не би могли ди запети? — Могло би и то бити, јер вода није велика. — То ћемо најприје видити! — рече Срдар, па се врати истијем путем натраг. — Је ли све коње повело? — запита Бакоњу. — Не...
Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него
Љекар је најприје порицао потребу тога обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама
Пошто је стриц дању спавао по два-три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине. Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по
Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче
Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа. Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје истиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити као
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
О томе шта је Хефестос на штит урезао, Хомер нам прича у својој „Илијади“ ово: „Најприје начини Земљу, небеса начини, море, и Сунце неуморно и Месец начини пуни, Затим звијезде све по небесима просуте
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Чинило ми се да запажам како би му се најприје, прије него сама мисао, породила нека нејасна слутња те мисли: као сјена длана да је прешла преко обасјане плохе.
У томе је њихов идеализам: створили су најприје нека бестјелесна божанства, да би затим од њих направили материјалне фетише и идоле, читав један свијет табу-предмета.
Ја дакле немам да страхујем да ће ико покуцати на моја врата. Наравно, осим ако се забуни, јер и то бива. Најприје ће се, сабласно полако и нечујно, спустити квака, затим ће се кроз процјеп помолити румено насмијешено лице какве
А кад се даћа сврши и страни разиђу, и кад домаћи остану сами међу собом, неко ће се, најприје овлашно и наоко равнодушно, дотаћи питања оставштине.
А то је, не зна се зашто, сматрао особито значајним симптомом. Тад се по први пут јавила она намисао. Најприје тек као сјена саме намисли, као могућност саме намисли. Као нека забава фантазије.
А кад је и та исцрпена, избаце их из малог свратишта у које су се најприје смјестили, а опћина им додијели празно приземље некадашњег „фондака”, који је у старини служио за смјештај страних
Са клатна заљуљаног изнад наших глава откину се, као преко воље, најприје један откуцај, па за њим други, и трећи. Старац се скруши.
биолошку јединку, промигољит ће и повирити јој преко рамена, испрва бојажљиво па све слободније, „мислећа јединка”. Најприје ће размишљати, медитирати. Контемплација смрти.
А кад му се учини да му људи ипак не завиде, он хоће да их на то присили, да их приведе послушности. Најприје покуша да им то сугерира. Ако не успије, тад промијени тактику: покуша им то импутирати, не би ли увјерио бар себе.
Што кажеш? Пиљио је у мене исљедничким погледом. С одмјереним достојанством приносио сам чашу устима. Најприје бих удахнуо из ње мирис, и већ на основу тога пустио да ми се разлије лицем један мали наговјештај, предујам будућег
И то се осветило. С почетка је ипак изгледало да се појављују неке тачке свијетла. Најприје је упитан бријач. Он је потврдио да је нестали између пола шест и шест повирио у његову бријачницу, али је видио да би
Тједник је извјештавао о поновном процесу у коме су се двије жене огорчено отимале око човјека који је изгубио најприје памћење, па затим сама себе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она рече: — Шта, господе, поморила? А бог рече: — Најприје дјецу, па онда средовјечни свијет, а најпосле старе људе. Смрт каже: — Нијесам ја, господе, никога морила, ван
укреса па нареди Арапима те одмах донесоше бабу, па онда извадише ону велику стијену што је баба за њим у јаму бацила. Најприје бацише бабу у јаму — јала, душо, држи се зубима за вјетар! — па за њом закотураше стијену.
Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку
него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћy њега најприје кушати; ако ти ништа неће учинити, ја ћу му казати за тебе. Па тако и учини: брата и коња му сакрије.
Оштар Дан запише. Сјутрадан, чим је свануло, дигне се царев син и Оштар дан на пут. Најприје срете их дивља планина. Царев син пита: „Шта ћемо сад?
Пошто су дошли опет у ону планину ђе су најприје ноћили, отиду у исту кућу и ту заноће. Послије вечере рече царев син да иду спавати; а Оштар Дан рече да ће он сједити.
Тако они одмах сједу и на брзу руку почну јести. А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу.
Жао човјеку краве, а тешко му опет имати с врагом посла, стога оде најприје сам да се освједочи и да види шта је. Мали, кад је видно оца да пази хоће ли посати краву, није хтео тај дан сати.
Ови зло смислили, али и Марко, као да му је сам бог открио мисли његовијех ортака, досјети се нечему, па ти најприје, пробе ради, кад, му четврти пут спустише уже, привеже један велики камен, и даде им знак да вуку.
— Чујеш, побратиме, баш ако хоћеш да радиш баштованлук, ево сам ти ја ортак, но да се договормо како ћемо и шта најприје радити и сијати и ко ће сјеме набављати.
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук. Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не
Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет, а за овијем бобе. Видећи ово ђаво, стане се смијати и светом Сави пркосити.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Шта?... Какав Милоје, жено?... — Такав, ако Бог да!... Но испиј је најприје!... Тако!... На здравље!... Хоћемо да се напијемо вечерас. Ти знаш да ја не пијем, али ноћас хоћу, због тебе...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шјутрадан устадо' рано. Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'. Најприје човали чакшире, па чизме пре'о колена, онда, припаса сабљетину, по земљи се вуче, па натуко' шкрљачину, па онда обуко'
обука најприје панцијер-кошуљу — неће ми ни она, мислим у себи, бити на одмет — онда обуко' кабаницу, па добро натуко' шкрљачину,
— Стој, не пуцај! — викну' ја. — Стој не пуцај! Држ'те се реда и команде! Ово је турски аскер. Да и' најприје питамо, браћо, што траже они овуда? — Ама шта ћемо и' питати, крст им њи'ов!
Јадна ти твоја наука и знање!“ „Чекај, жено, научи ме, слушаћу те. У који ти мислиш суд да би требало или?“ „Најприје 'ајде доље у 'нај наш, мали сељачки суд, будало једна будаласта! Како би тражио суда преко суда?
Како би тражио суда преко суда? Знаш ли ти, болан, да би се замјерио царској господи? Најприје, велим ти, 'ајде у наш мали, сељачки суд, па ако га туј не осуде, онда, истом онда 'ајде на округли суд.
(Давиду) Како се буде звала? Давид: Чекај, чоче, да се кô људи најприје упитамо за здравље, па онда... Здраво, мирно, господине? Како си? Како је госпоја? Је л' она здраво сванула?
Ћипико, Иво - Пауци
Што ми паде на ум!... Гдје је то? Залуду, не волим му... Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају да је најприје захватио долове и драге и узлази, ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати.
Вели њему Туре Мустаф'-ага: „Бе, не лудуј, каурине Марко! да ти можеш добит агалуке, најприје би себе извадио; већ дај амо сабљу оковану!“ Ману сабљом од Прилипа Марко, скиде главу Турчин-Мустаф'-аги.
Сваки јако глајте по Турчина, ал’ немојте пушака метати докле моја најприје не пукне; ја ћу гледат Узуна Мемеда, виђећете што ћ’ од њега бити“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Тако је, богами. — Дјевојчице мени требају за нешто друго. Од њих ћу ја најприје дознати ко је у школи добио батине, шта учитељ спрема за нас бјегунце, шта се о нама прича.
Чега ли се све ту није нашло и чим ли све јадно магаре није оптерећено! У Стричеве празне млинарске вреће најприје су побацане ситније ствари: шарафи, ексери, старе турпије, брусови, скобле, тесле, длијета, чекићи, клијешта, излизана
ИX За малу дружину сад је настао најзанимљивији посао: уређивање логора Тепсије. На предлог Лазара Мачка најприје се приступило изградњи колибе.
Опасан и шкакљив посао око набавке хране преузео је на себе главом сам вођа групе, Јованче. Он је упадао најприје у своју њиву, другог дана у Стричеву, па у Мачкову и тако редом, брао кукуруз, копао кромпир и чупао роткве и слатку
Шта си то рекла? — Хоћу да ме истучете, батине да добијем! — гласније понови Луња. Учитељ Паприка погледа је најприје уплашено, па забезекнуто, затим разроко као да му је мува сјела на његов црвени нос, а онда се забаци натраг, на
— Кад си упала? — неповјерљиво зашкиљи Мачак. — Малоприје. Најприје сам плакала, онда сам пробала да се извучем горе па нисам никако могла, а онда... — Па шта онда? — испитивао је Мачак.
— Стрицу бих већ и могао казати за пећину. Могу и Вањки и Нику. — Чекај док је ми најприје добро извидимо — предлаже Мачак. ПослиЇе њих двојице у Гај стижу Стриц и Николица.
трезвен, брзо ради и лако се одлучује за сваки нов посао у логору, а ћутљиви осјећајни Вањка, на сваки његов предлог најприје се замисли, али кад се једном крене, иако спор, престићи ће и на крају надвладати онога најватренијега.
Ту се мало притаји и поче да кроји план. — Најприје ћу прегледати ивицу Гаја. Највјероватније ће бити да се крију ту, јер ни ђаво не смије у дубину шуме.
Прекрасна работа, нема шта! — Хм, најприје би требало да сване овдје у шуми, а тек онда тамо напољу — мудровао је чича.
— Али да најприје из ове пуцаљке потпрашимо табане ономе који нас је шпијунирао! — рече Лазар Мачак поигравајући се својом тешком
— Тако је — потврди Јованче. — На Лисини увијек морају стражарити по двојица, па чим се усташе појаве, нек најприје на врху бријега запале ватру и тако селу даду знак да се опасност приближује. — То ће бар лако бити!