Употреба речи накнадног у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Његов филозофски систем само је нужни посљедак тога, а изградња тог система само је настојање око накнадног логичког наравнавања оног првотно даног момента.

Оне дају себе без остатка, свјесне што и колико дају. Дају вољно и ријешено. Код њих нема накнадног жаљења и постхумних приговора.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Будући да су границе којима је метричка схема секла говорни низ постале одвећ колебљиве, улогу накнадног рашчлањавања могла је на себе преузети синтакса.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности