Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјена, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја. (Свети Раде Лоповски) Давна узбуђења, која испуњавају
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Престадоше Ђурине и самарџијине шале, спласну разговор. Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјенка, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сада се ничему више не радује. Издалека, мучно се пробија и кљуца — ничему, а вилица заигра као пред плач. Из механе належе на врата све гласнији, разузданији ракијски жагор рабаџија, и крупан смех засипа му главу, туче по можданој опни;
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сигурно“. „А чијом снагом?“ „Живимо, драги господине, на дну ваздушног океана, који покрива целу Земљину лопту, належе на њу као терет чија га властита тежина спречава да је не остави и не оцури са ње у интерпланетарни простор.