Употреба речи наљутих у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Уосталом, сви гладни имају сличан изглед. „Да ли има мајку?“ — паде ми изненада на памет. Наљутих се на самога себе што туђу бригу водим, кад ни мени није лако. Али ипак, ја сам вукао собом једно коморџијско кљусе.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Што се у њу загледа — очи јој испале! Што те омађија — уста јој отпала!... Ох, Господе! Чиме те, Господе, наљутих?... Кога наружих, кога оговорих, кога сиротог не нахраних и не напојих; коме лоше помислих те ми оволико, Господе,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности