Африка
лежи но седи, једна млада жена у сасвим шареном арапском костиму, позоришном, пуном крепова, златних везова, шалвара, нанула и накита. Она је дугог лика, бледожутог, са татуажама под усном, увијене косе у велове.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Оне су прве биле свучене, прве готове. Сваку девојку су јуриле, задиркивале. Убрзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима,
куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.
Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Где је та кишна ноћ тишине, па нанула Ход кроз пусти ходник док не сташе? Куд неста давни звук од пада чаше?... Не само кости под земљом: и музика је трула.
Петровић, Растко - АФРИКА
лежи но седи, једна млада жена у сасвим шареном арапском костиму, позоришном, пуном крепова, златних везова, шалвара, нанула и накита. Она је дугог лика, бледожутог, са татуажама под усном, увијене косе у велове.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У засједи цуре чекале су момке: Нанула се клепет чуо по сокаку, Падале су груде по сваком јунаку, Уз дрхтави смијех и радости громке.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлијска врата; понека се забатрга, па јој излети папуча или нанула чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста):