Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато и коза паметно ради гонећи га од себе, његовом совјету и притворној доброти ругајући се. Курјачка нарав кад се најбоља чини и најлепши совјет даје, онда је се ваља највећма чувати.
Сељанин, видећи такову погану нарав и неблагодарност, истра је опет на мраз, гди се она смрзне и сконча своју једовиту ћуд.
Прокуне га сав народ, и тако ти се претвори у мрава. Но всује: вид промени, а нарав злу не измени; ибо и до данашњега дана мрав туђе жито краде и носи.
А при томе и доста добро нарав деце познајем, јер сам с њима свуда имао дело за заслужити мој хлеб. Знам да кад се мало приобикну оваковим
добро желиш, мени и мом породу, како сама сведочиш, а ти одступи и удаљи се од нас колико даље можеш, зашто наша је нарав така да колико знамо курјаке даље од нас, толико су нам пријатнији; а како помислимо да су гди близу нас, нешто нам се
Лудо, ти се с благородством поносиш залуду, Кад нарав имаш орјатску и худу! Од простога рода, воспитанија и состојанија људи не могу се очекивати ни изискивати такова
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мојсило се тако угледао на свог газду и примио све и сва од њега да је чак и само понашање, и нарав, и говор дотерао сасвим па калуп газде његова.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... Смех се заори са свију страна. — Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. — А то му вреди колико и јунаштво... Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Ето тако су се и пре оговарале. А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо, брез свађе, па јој кажем: »Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то тако чини!
— О, о! — вајка се поп Спира. — А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, — има још и ту луду нарав да не да ничијим колима испред његови’ кола. Тàки потера поред њи’!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Сад је већ бадава. Толико се с људма погађао и цењкао, док нису коњи сасвим угинули. ЈУЦА: Ја овакову нарав нисам јошт нигда видила: кад је у највећој нужди, гди сместа потребује помоћи, ту му јошт на памет пада погађати се!
КАТИЦА: Забога, мамице, како га можете сад вређати, а знате каква му је нарав. ЈУЦА: Шта? Зар сам се ја удала да му гледим ове зидове и да ме с бурази рани?
А, нећемо ми тако! Има Јања новаца. Казивали су мени. КАТИЦА: То је истина да он има новаца, али кад му је таква нарав. ЈУЦА: Пак кад му је така нарав, да одим као просјакиња? Забога, девојко, ево ти већ деветнаест година! КАТИЦА: Ах!
Казивали су мени. КАТИЦА: То је истина да он има новаца, али кад му је таква нарав. ЈУЦА: Пак кад му је така нарав, да одим као просјакиња? Забога, девојко, ево ти већ деветнаест година! КАТИЦА: Ах! Мица се јошт јесенас удала!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, године старости, прошлост њихова, њихове жене, имовно стање, нарав, а нарочито њихове жеље, и наде, све је то допринело, тих дана, да њихова будућност буде различита.
А што је било најстрашније, она ту децу, после првог детета, није ни желела више. Али их је рађала. Нарав јој је била таква.
Ухватила је, каже, нарав у коња. Изненада, госпожа Кумрија би скупила сукње, и уседала у седло, нагло, као да се из жене претвара у официра,
Вара се. Главно је, за војсковођу, да има добру нарав. Ђенералски чин добија се, преко везе, на Двору. Царства, као и слава, пролазни су.
Променио је био и своју нарав, и своју душу. И осмех је свој променио. Смешио се безумно. Траг јего благородија, и његовог живота у Росији, остао
А било је и неколико страшних, последњих, мећава. У њима, као да се и нарав Анина и Варварина мењала. На изглед, и мајор Јурат Исакович чинио се онај стари, иако, сад, још крупнији, још
да се каже капетану да је егзерцир, у росијској војсци, не само зато, да се чује команда, него испроба и карактер и нарав официра. Послушност официра, према старијем, ма каква он стављао питања. Он, Костјурин, неће капетану ништа.
Теодосије - ЖИТИЈА
Још из детињства веома кротак дечак, у свему тихо обличје и нарав имађаше, и једноставном и безболном, душом и потоњу благодат божју на њему у младом узрасту испољаваше.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Упио је некако женску нарав. Научио је од женских штрикати, вести. Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за
Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!
Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају. И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети. Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.
Да то два три дана тако потраје, морала би полудети. Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена. Шамикина нарав јој се допала. Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.
Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. Њих двојица сами у соби. Почну се разговарати: — Мој Јово,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁴ Веома се пази на то која жена ће задојити дете, будући да народ верује како детету „по жици од млика иде нарав жене“ која га је прва подојила.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би); размаженост (Материна маза); однос дечака према девојчици (Нарав се мења); пусти дечји снови (Да сам ја краљ); лењост (Гаша); склоност ка кинђурењу и прерушавању (Мали Јова), итд.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс. Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сама нарав нема ништа туда, Да се око задржи од чуда. Да је само туна једна гора, Само вода бистрога извора, Само једна стена
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Само му покажи, да штап има два краја, пак ћеш видити, како ће одма ретерирати. СОФИЈА: Моја нарав није за то. Пре би могла какву шалу предузети. ЈЕВРЕМ: Добро; покушај од шале, пак ћеш видити, да је средство добро.
СТАНИЈА: Зар нешто не може? (Устане.) Велимире, мајки, што ти је? ВЕЛИМИР: Није ми ништа. ЉУБА: Тако он има нарав. СТАНИЈА: Ама ја видо отоич, где се он искриви. Мал’ не паде. ЉУБА: Кад је то било? СТАНИЈА: Кад ми оно проговори.
ВЕЛИМИР (смеши се): Е Мајко, не срдим се ја ништа. Таква је Моја нарав, опрости. СТАНИЈА: Ама што пусти ту браду, кумим те Богом, ниси Чивутин! Де си ти видео човека с брадом?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Гледај ти шпиона, како би тела да се и у тајне моје плеће! Шкода што немам рђаву нарав да ти тај језични језик до краја ишчупам, да не проговориш ниједну реч, док си год жива. (Ода горе и доле.
СТЕВАН: Заповедате јошт штогод? СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају! — Иди ми зови Пелу. СТЕВАН: Коју Пелу?
СТЕВАН: Истина, кажу људи, курјак длаку мења, а ћуд нигда, а жена мужа мења а нарав ретко. Но, код милостиве госпође сасвим је другојачије. Чисто се и у образу променула.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Уз трмке трајем, молитвен у брују, а нарав моја јестаствèница је, што истим чином узима и даје. За обед седам Тучу и Олују.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Јелица: Јесте ли и ви били с њиме у Месецу? Мита: Свуда сам га ја пратити морао, јер нико не познаје његову нарав тако као ја. Марко: Пак шта сте видили у Месецу?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Така му је нарав. Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Једног је свештеника ударио штапом по глави у божјем храму из непознатих разлога. Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
столице, оплетене рогозом и с проваљеним седиштем или одваљеним наслоном или окрњеном ножицом — већ каква је чија »нарав« при седењу...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Таква је нарав неких житеља села Почуче: Они би цео свет у ред да доведу и да поуче. ГЕНЕРАЛ ГРИГОРЕНКО ОТКРИВА СЛОБОДУ Пе
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Испрва бјеше клонуо и готов да очаја, али његова снажна нарав оте се, те наелак, бар се тако причини — приклопи се свему.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
незнања овог блаженог мужа, господина нам и учитеља, који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи — други се ни приближити не може њему.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— наредба, налог наложити — заповедити намах — одмах напојавати — напајати напоследак — најзад, напослетку нарав — карактер, навика нараван — моралан наравоученије — морална поука наравоучителан — поучан наречен — назван
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А само после неколико дана закључи жена да ми је нарав зла, јер ни с ким нисам разговарао сем с њом, ретко и увек строго. Људи мога корена ћутањем морају да се бране.
И наружила се земља од погашених огњишта. Две зоре никад на истом биваку. Кад мењаш огњиште, и нарав ти се мења. Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј ми, у злу су сви луди зли.
“ „Престани!“ „Све ћу да ти кажем. Памтиш ли колико си пута пред туђинима рекао да ми је нарав толико зла као да су ме Турци правили и кињио покојну матер?
Сиромах Ђорђе није крив што је постао такав, што је мучио њу и себе. Није њему толико зла нарав. Како је сада за све пита и разговара тихо, као некад. Аћим се ни тренутак није колебао коме ће имање оставити.
А ја, опет, кад ми беше двадесет, наситно и полако нисам хтео ништа. Меније таква нарав била. Окренем се и видим: година је таква да, ако буни понудим главу, могу и књаз постати.
“ И Вукашин је мирно спавао. Сви су они мирно спавали, а шта је њему? Од кога је наследио овакву нарав? И Симка мирно спава. Спава, баш је брига, грехове ће његовим парама да откупи. Овај, неко наопако дете.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Адамова лаковјерност грдна и његова непостојност лика бациће их у плачевно стање, што и нарав ни у сну не снила. Сатанине мрачне намишљаје види моје свевидеће око: он је буну зажећ намислио на равнине неба
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А како човјеку — ако није и одвише узак, скучен, једностран, одвећ партајична и ексклузивна нарав, ако је колико-толико цјеловит, ако представља макар како мајушну редукцију космоса — нужно морају бити својствени
Несвјесни пјесници, нехотични творци праве поезије. А њихову пјесничку нарав и суштину потврђује и употпуњује баш и та црта пјесничке наивности, пјесничке несвијести о самом себи: што своје
Искључиви умјетник... Камо среће да си само био мало солиднији, мало озбиљнији, па да ти та иста твоја умјетничка нарав није практично постала запреком и за сам твој даљи умјетнички развој...
Можда је то твоје за тебе, за такву твоју нарав, заиста, најбоље, па и једино могуће. Више-мање свак у животу гази за неком свјетлошћу, за неким својим доживотним
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој. Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Био сам увређен и изазван, али сам ипак стишао своју српску нарав. А онда је један већи дечак пришао и збацио ми фес са главе. Распалио сам га по носу и онда смо се ухватили у коштац.
Али ја сам се брзо уверио да мој успех на овом новом послу од мене захтева да што пре стишам своју преку српску нарав и да што пре поправим свој лош изговор енглеских речи. Међутим, исправити обе те грешке није било лако.
Међутим, исправити обе те грешке није било лако. Моји напори да стишам ту своју српску нарав доводили су ме у тешка искушења. Покаткад би полетео неки двопек тачно одмерен и ударио би ме у главу.
Видим да си успео да зауздаш своју нарав, али да ли ћеш успети, друже мој, да зауздаш и своје срце?!” Док је то говорио, Џим ми се смешкао и намигивао,
Ћипико, Иво - Приповетке
А нарав њена била је противна томе, и тражила је чим већу, урођену слободу; сада, када већ није на вријеме, знаде боље да је ци
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да му зет исплати новце које му је као откуп за ћерку обећао Марко, што је изазвало, дотле притајену, жестоку Томчину нарав и коначно одлучило жалосну судбину Софкину онако како нам је она на почетку прве верзије - уосталом, са нешто више
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Та триста те врага... САРА: Пст! (Не шалите се викати, он има такву нарав.) ФЕМА: Бре, але га однеле, неће он мене срамотити! Напоље из моје куће! РУЖИЧИЋ: Не банч, не банч. ПОЗОРИЈЕ 9.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Бар шум Насликане гране да помери нарав Биља! Како да те сачувам од туђих Мисли у мени, док бивам све луђи, За вредну горчину, шупље двојство лика, Чији је
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Пушкарање траје.) ГЛАВАШ: Хајде, Хаџијо! Ти побратиме бољег времена, А носиоче новог бремена, Што ти столећа нарав сурова На мушка леђа грозно товари, Не питајући старе године Хоће ли века терет страхотан Помолит кости снаге
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Како у рату задивља нарав! Како је ту човек бра на зло, па и против рођенога брата! У мирно време на просту заповест једнога старешине овако се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Преко пута мене поставили су један мерзер, не би ли ме ућуткали. Преварили су се. Нису ми знали нарав. Од првога дана ми смо установили кључ. На његову једну, ја бацим три, на његове две, ја шест. Па сад изволте.
Али он се добродушно смејао и одговарао: „Непријатељи су могли све да ми одузму, али нису могли једно: моју добру нарав.“ Сад је повучен у комору на привремени одмор. Његова гостољубива команда била је надалеко чувена...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Варваре“; гомила људи везир — високи државни чиновник у турској царевини верак — нарав, расположење вилџан (филџан) — шољица за кафу без дршке волованица — крдо валова воринта (форинта) — сребрни новац
Ћипико, Иво - Пауци
па је и добро да му која женетина закине поштогођ, другдје и за друго шта и онако не троши. Упозна убрзо нарав сељака, а и сеђаци сјећаху га се кад је био дућански момак.
Подзимњи промјенљиви дани пролазе. У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.
Његова нарав подаје се времену. И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од мешавине у којој су ти елементи у часу рођења у нашем телу заступљени, зависе наше телесне особине, наша нарав, наше ћуди, наше даровитости. Констелација звезда у тренутку нашег раођења удара нам сваком свој жиг за цео наш живот.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Улети сад за њим и мајсторица и дрекне: „А гле откуда Ристина нарав!” Мајстор Коста, што никада, дрекну такође: „Ја сам добио ту нарав од њега, псета санџаклиског, а не он од мене.
” Мајстор Коста, што никада, дрекну такође: „Ја сам добио ту нарав од њега, псета санџаклиског, а не он од мене.” Мајсторица удари у плач. — „Земљотрес код комшије!” — шушка шор.
” Риста је био по лику и стасу сушта мати. Али нарав није била материна. Поносит, плах, чистунац на себе споља и изнутра до ината, паметан, опасна језика.
Па и смирио се на том послу онај мој бесни Риста. Чува се, кажу, свега. Ипак, провири његова несрећна нарав. Љут је као паприка, каже његова жена.
вешто је посредовао у трговачким пословима —, који уме прилично почувати оно мало што му је остало од оца, али му се нарав преврнула, и сујета лепог човека порасла. Дошао нераван, сваки дан друкчији. Час горд, час плачљиво нежан.
А сироти смо зато што нас је много на једном очеву врату. — Моја мати каже да твој отац има рђаву нарав, да је тврдоглав. Она му је више пута удешавала неке зараде, али се то увек сврши како не треба.
Ама, не знам како је то с тим наравима: свако ону друкчију нарав зове рђавом. И ја бих рекао да мој отац има рђаву нарав, а он опет каже да моја не ваља, да је лакомислена: ти и твоја
Ама, не знам како је то с тим наравима: свако ону друкчију нарав зове рђавом. И ја бих рекао да мој отац има рђаву нарав, а он опет каже да моја не ваља, да је лакомислена: ти и твоја мати, вели, ветар од ветра! — Бранко се слатко смеје.
Стар човек, истрошен... то нас све чека, свака смрт је напослетку шлог. Не ваља што ваш отац има тако раздражљиву нарав. Уклањајте од њега што га може узрујати. Кад је брат ваш положио матуру, наравно сјајно, стари умало не умре.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
НБ, ознака, да нешто треба уочити, запамтити) НОТАРОШ (од лат. нотаріуѕ) — бележник, општински писар НРАВ — нарав; мн. нрави »обичаји, начин живљења« ОБАЧЕ (арх.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Све је просто људство под вашом кратком руком и под (ако и маечким) вашим скутом; закриљивано да буде... Нарав свој доброродан указујте, а не с врлим и господским родом и с племенитим подретлом се печите.
Докле на кога згледне бистроумљив дочекилац многоискусан, таки свачију ћуд и нарав може распрознати: што се у коме леже, с пропитањем исто ко је и с чим ли се живи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— постала стовна — тестија строшити се — сломити се сургун — прогонство та — па, и табија — тврђавица табијат — нарав тагај — тада татли — сладак теке — тек тел — злато пенџера — метални суд тепати — тући, бити тесте — туце