Употреба речи нарече у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ви би[сте] се стидиле некакво достојинство у свиленим и шареним [х]аљинама искати. И нарече бог првој жени име живот, јер је она мати свију који на земљи живу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

сиромашка човека (видите како мудро пророк суд изводи, те цара именова бољарином, а онога официра, женина мужа, Урију, нарече сиромахом).

А није ти венчат с тобом... Не препаде се со тога жена да побегне што јој дело на видело изнесе Христос. Те пророка нарече га... Докона Христос с женом беседу; у тај мах стигоше му из града ученици с јеџеком.

А што је од царице, Евгенија себе именова, и од патријарха што с путиром и с дискосом дође, Мардарија себе нарече. А кад би на утрњи, те исто двојица нека уђоше у цркву на правилу стајати.

Од слуге се препадох, ја господина ли ћу родити?... Беседник Ако ли је тко од мудараца и морском звездом нарече, ни со тим неће погрешити, јер она на овом мору нашега незгодна живота и врло сја с помоћу.

небесним силама Гаврил архистратиг прошавши му небесне кругове дође у Назарет, запоја с похваљивањем овојзи девојки, нарече је Богородицом и у томе поздрављивању то јој изгласи: »Радуј се обрадована господин је с тобом!

Те се голем каламар голи паламар нарече! А мени доиста побоље, лепше и уљудније то се свиди по сиромашки се на земљи држати те и с два вока с ралицом по

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности