Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седио и у мојој башти воће каламио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ти људи, иако припрости, и груби, везивали су своје неприлике са неприликама у народном животу. Требало је пазити, добро, да се сербски национ не осрамоти, делима појединаца у приватном животу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
да нестане пред нашим генеричким именом; ми ћемо, дакле, узети име Јужни Словени, које ће највише допринети нашем народном јединству.
главну линију понашања да треба без обзира и на све начине уништавати противнике и непријатеље народности и тежњи за народном и државном самосталношћу; тај хајдучки темпераменат још дејствује.
На Балканском полуострву само динарски људи имају гусле, којима се прате народне песме, инспирисане једино народном историјом.
Монотони и тужни тонови гусала потпуно се слажу са народном душом када она обнавља успомене из историје пуне патњи и понижавања. После пропасти Србије 1915.
Развила се национална наука, која је поставила научне основе народном јединству. Идеја о националној мисији хватала је у народу све више корена.
развитка сва енергија, произашла из војничке организације и овога племенског духа, сконцентрисала се у српском народном идеалу. За време турске управе динарска су племена била најмоћније оруђе националне мисли.
Иако нису имали оне узвишене идеале шумадијских и црногорских јунака, ипак им се често приписује мисао о народном ослобођењу. Било их је који су ишли у хајдуке од јуначког зора и да се наносе јуначког руха и оружја.
Али су ови турски утицаји из основе преиначени према дубоко укорењеном народном духу ових динараца. Те преиначене турске културне утицаје примили су од динарских мухамеданаца и динарски хришћани, и
У животу и у свеколиком народном духу код Загораца има нечега, врло архаичног, нарочито код православних. Неке су од навика из приморских градова
Доцније су у њих уношене одредбе правних обичаја народних и разне друге, које су одговарале народном карактеру и друштвеним приликама ових земаља (В. Богишић).
Новаковић). У народном језику овога типа живе многе речи Душанова законика, као: мужити, пристав, подложник итд. Напослетку ћемо поменути да
Али је реформу српског језика и књижевности у народном духу извео тек Вук Караџић. Он је својим радом поглавито утицао на Србе у Аусто-Угарској, који су затим давали тон
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁸ Понедељак је први дан у недељи (по-недељак) по народном рачунању времена, и зато је срећан (по некима најсрећнији) дан за отпочињање разних послова.
веку. Овај славни путописац пише: „Дјеца се по древноме народном обичају перу у хладној води, па Морлаци доиста могу за себе рећи што и стари становници Италије: Синове, род чврста
У мноштву монографија и чланака о нашем народном животу, само узгред и појединачно спомињу се неки од ових табуа, али још нигде у литератури они нису одређени као
су избрушеног, једноставног и савршено лепог, поетског облика, те се стога лако памте и дуго трају непромењене у народном памћењу.
У народном схватању, овај „четврти“ фактор развоја, који, наравно, не постоји ни у једној научној теорији развоја личности, а то ј
Лепши и богатији језик од језика бајке у целокупној народној књижевности можемо срести само у епским песмама. Народном језику у којем су испеване српске јуначке песме цивили су се, између осталих, Гете, Грим, Мицкијевич, Геземан и многи
У нашем народном митско-магијском схватању дете се појављује као мало, слабо, незаштићено и злим силама угрожено биће, којем су неопходн
Па ипак, ова додатна објашњења могу само ублажити, али не и уклонити дихотомију која постоји у народном моделу детета јер, с једне стране, чак и према сасвим малом детету постоји амбивалентни однос, док, с друге стране, у
Према народном, митском схватању, животни циклус појединца издељен је на извесне периоде у којима особа која одраста прелази из једног
За разлику од одраслих, дете је, према народном искуству, радознало, немирно, нестално и непоуздано. („Ђеца се чуде свачему, а људи ничему“; „Ђе си видио лијепу бабу
Дете је, чини се, у народном схватању анимал едуцандум, односно створење које без родитељске бриге и неге, као ни без интензивног узајамног општења
, а од мушке да буду борбена, правична, строга, поштена, паметна, поуздана итд. Према народном, на искуству заснованом схватању, на развој детета утичу: наслеђе, родитељи (породица), лична активност и судбина.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У Београду је, наиме, нацртао своје прве костиме за »Сан летње ноћи«, који су му у Народном позоришту глатко одбијени као потпуно неупотребљиви.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Мало-помало и Јанка почеше све већма занимати те ствари, поче се све већма приљубљивати животу народном. Уосталом вјежбаше се и у проучавању талијанскога службенога гласа и убрзо показа успјех.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и описе, али и тако, фрагментарно, делује једном чистотом звука која се у нас ретко сусреће, а у директној је вези са народном вештином приповедања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Калуђера и свештеника је било много, али ни они нису били на висини свога положаја, и давали су повода народном незадовољству.
Његове беседе одликују се чистим, једрим, живописним народним језиком, правом народном синтаксом, обилним народним речником, фигурама из народнога стила, показују велико познавање народнога живота и
богословски рад јесте рукопис Апостолское млеко, писан у Темишвару 1763, једно од најранијих дела написаних на српском народном језику.
Ова друга књига има исти садржај као и прва, има исти број паралелних строфа, разлика је што је прва на српском народном, а друга на рускословенском језику. Српска верзија је много боља, јаснија, слободнија и са бољим стиховима.
мисао световне културе, рада »на обшчу ползу« и ради »шчастија человјеческог рода«, просвете за све сталеже, писања на народном језику — свега онога што ће мало затим почети да проповеда Доситеј Обрадовић.
Ту је, учећи децу, почео писати своје прве радове, и то на чистом народном језику тога краја. У маломе, његова књижевна делатност почиње од бављења у Далмацији. Прешавши 1771.
се пресели у Трст, где су му ондашњи родољубиви трговци српски обећали годишњу потпору с тим да пише корисне књиге на народном језику. 1804, када се дигла буна у Србији, родољубиви Доситеј ради за њу, скупља прилоге међу Србима у Трсту, 1806.
Велику школу, 1810. богословију. 1810. постаје члан Правителствујушчег совјета, исте године по народном послу опет иде у Букурешт, почетком 1811. постаје министар просвете (»попечитељ просвјешченија«).
над конфесионалним схватањем национализма, и из начела верске равноправности и сношљивости развија се код њега идеја о народном јединству без обзира на верску поделу.
ту нову, праву књижевност, која је остала и која се развила у ово што данас српски народ има, почео је он радити на народном и живом језику, одбацивши мртви туђински и скрпљени црквени језик, исто онако као што је енергично потиснуо и црквене
Већ 1786. штампа он у Бечу, грађанским словима и на релативно добром народном језику, своју књигу Краткое размышление о праздници, коју је Доситеј Обрадовић препоручио Србима као »преполезну и
тражбине српског народа у Угарској, он је написао један историјски спис на латинском, који се и данас чува у Мађарском народном музеју у Пешти.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
млађа генерација српских књижевника и интелектуалаца, од Бранка и Његоша, већ је била природно срасла са својом народном поезијом, али — ја бих рекао — не првенствено због естетских вредности које је народна песма у себи носила, већ због
С народном приповетком стоји сасвим друкчије. Она је делила судбину свог честог јунака пасторка и трећег брата, али и његову издрж
Тешкоће су отпочеле још од оца. Сам Вук Караџић у почетку свог рада на народном језику, на народну причу не обраћа никакву пажњу.
прозе био је далеко ужи, а сасвим је изостајала маса страсних пропагатора, какви су били романтичари за поезију. Народном прозом интересовали су се углавном фолклористи и мали број научних радника. Ове Вукове народне приповетке од 1853.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) однесе с Дрине мост. Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде сјајно перце, пројури бесно народном песмом купећи десетерце. Од Змаја цветну обрсти леју, понешто штрпну и Доситеју.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
узбудити се чулно узгојити - неговати, подићи, отхранити узмучити се - узнемирити се урок - поглед или чин који по народном веровању може на некога да навуче несрећу, недаћу, зло; мађија или проклетство Фермен - део старе народне ношње,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гаврило је био особењак и нежења, а Мојсије је умро на народном послу. Трећи син Јованов, Јања, напустио је сво ју веру и био је после тога као мртав у породици Путника.
Остале ми никад није вратио. Под утицајем Метерлинка и Ростана, написао сам био и једну драму, коју сам послао Народном позоришту у Београду. После неколико месеци добио сам одговор, кратак, округло, на ћоше.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! — рекох. — Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав, сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене,
— То сте добро учинили! — приметих. — Морало се, господине, већ једаред почети старати о благостању народном. Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде, не иде; јер то захтевају интереси наше
Приђем ближе једном старцу у народном оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу. „Господо посланици, приликом претреса овог важног
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ето, видиш, како се прави јавно мнење, ако ниси знао. ЈЕВРЕМ: А то све ви кувате тамо пред „Народном гостионицом”? СРЕТА: Тамо, дабоме! Требало би и ти који пут да свратиш тамо, међу нас.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно. Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене
— А, па тако ми реци! Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. — Ама, учо, бог с тобом, какав чир! — И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш! Мене и то њему?!
И право је. Да! Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном. Дивота! Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао. Бастиље нема више!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
итд.). Шаљив, злонамеран благослов лако прелази у клетву (Час’ примао, час’ давао!). Нарочито су, по народном схватању, тешке: мајчина, кумова и девојачка клетва.
Нарочито треба нагласити да су благослови у народном говорништву — здравицама — захвалан елеменат и ритмована, чак и стихована израза и квалитет праве дитирампске лепоте
У стихованим пословицама нарочито се казује оно шта је у животу — по народном схватању — лако а шта тешко, шта боље, шта горе, а шта и најгоре, и не ретко низови таквих издвојених или и измешаних
Б) ВРАЧАЊЕ И ГАТАЊЕ По народном схватању врачање, гатање, па и бајање није једно исто. Ове три тајанствене радње, иако имају посебне улоге, — стоје у
творевине имају све битне одлике традиционалних тековина и онако како су њихови разнородни обрасци очувани у усменом народном предању допрли и до нас, дело су у првом реду живота и рада не само појединаца него и задружне и племенске
АЖДАЈА По народном веровању, аждаја је животињско чудовиште, слично али. Као и ала, аждаја има крила и лети, али обично живи у води, из
То се детету после и збуде. (Тако су му суђаје досудиле. Тако му је суђено). ’РОМИ ДАБА По народном веровању бог је дао ев. Илији муњу и гром да побије све ђаволе. Св.
ЗМИЈА-ДЕВОЈКА У МРСИЊГРАДУ Мрсињград по причању народном саградио је неки грчки краљ. Он је опазио на Пљешевици нешто јако бијело и послао посланике да виде шта је.
Зато су, по народном веровању, ова два манастира на Охридском језеру остала недовршена. 6) ИСТОРИСКЕ ЛИЧНОСТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ Срби
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех погрјешака у нашему народном језику (као н. п.
д.), и ријечи којијех у нашему народном језику нема (као н. п. число, безчисленый, ногочисленый, чове чество, отрицателань, очаяниє, судбе човеческе,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се: Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у сопственој простодушности и види оно што не види ниједан од пролазника: како се од парка у којем сад стоји, па према Народном позоришту и Кнежевом споменику, диже Стамбол-капија, најмоћнија од четири капије београдског града.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Нисмо, како заборавили! — одговарају они. — А ни ја вас — каже он. — Опет смо се нашли на народном послу! — Јесмо, ако Бог да! — граји онај народ.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Према народном схватању, светлосни зрак је нешто само за себе, нешто као оно што производи звучна струна под гудалом гуслара.
Она је веровала да је то бог услишио њене дуге молитве и жељу да роди сина. По народном веровању у Идвору, када се деси да се дете тако касно роди, мора се, да би дуго живело, дати кроз прозор првој особи
- Тако нешто сте. по свој прилици, причали у Карловцима на оном народном збору? - упитао ме је овај лепи и ведри ”инквизитор” - а на то сам му ја одговорио: - Не, нисам имао времена за то
Она је веровала да је то бог услишио њене дуге молитве и жељу да роди сина. По народном веровању у Идвору, када се деси да се дете тако касно роди, мора се, да би дуго живело, дати кроз прозор првој особи
- Тако нешто сте. по свој прилици, причали у Карловцима на оном народном збору? - упитао ме је овај лепи и ведри ”инквизитор” - а на то сам му ја одговорио: - Не, нисам имао времена за то
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
освајања разорене установе старе српске културе, у току неколико векова накнадно је долазило до њенога зближавања с народном културом, до контаминације и узајамног прожимања хришћанских и фолклорних садржаја.
Али, да би се бар донекле и летимично разјаснио овај другачији избор речи, ово посезање за народном речи са народних усана, за живом речи која се не издваја из контекста конкретне говорне употребе, која се често
другостепеним моделативним системима (миту, религији, сликарству, народном усменом стваралаштву и сл.) а меморишу се у природнојезичкоме систему.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
гортан (цркв.-слов.), грло. горчило (у Срему), извршитељ, порезник. грабанцијаш — тако се по народном веровању зове ђак који на врзину колу заврши и тринаесту, ђаволску школу, те после другује са ђаволима и вилама и води
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Да, увек кадгод народном напретку не остане никакав други мирнији и јевтинији пут; али прво треба да покушава упорно све могуће мирне путеве и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
о постојању оригинала Рајићеве песме, па можда и његова аутографа читаве трагедије, имамо сведочанство у Серпском народном листу од 4. априла 1837, стр.
казује следеће: „Серби су, као и братија њихова Славјани свих језика, красног овог жребија учасници, да у истином народном пјеснословију ни једном, ни најпросвештенијем народу не уступају, многим најсретнијим и претходу.
Недић; Вук је то забележио у своме Рјечнику већ 1818. год СТАРАЦ (стр. 165). Песма је штампана у Серпском народном листу од 23. децембра 1837, ч. 52, стр.
из разних рукописних песмарица самовољно мењале и лако квариле: Теодор Павловић, који је у своме Серпском народном листу, поводећи се свакако за укусом и потребама најшире читалачке публике, кадикад прештампавао и старинске песме
182). Песма је први пут штампана у Голубици за 1841, ИИИ, 174—9, наредне године прештампана је у Серпском народном листу, а са извесним ситнијим изменама (забележио их је Љуб.
Тако је у Серпском народном листу од 13. јула 1846, стр. 219аб, штампао чланчић Југославјанско књижество, који је исто толико правдања свога става
62) само је делимично тачна: песма Славеносрпски језик није химна вуковском народном језику: Боројевић је, и теоријски и практично, пре био за средњи слог Мушицкога: против краснохаотических
Прештампано из Серпског народног листа, ч. 28. од 15. јула 1843, стр. 217а. ОБИЛИЋ (стр. 210). Објављен у Серпском народном листу, 10. јула 1843, ч. 23, стр. 177а—178б.
177а—178б. — Још једном, а сасвим друкчијим поводом, Боројевић је писао о Обилићу: 31. марта 1846, поново у Серпском народном листу, са горчином се жалио у једном чланчићу што се међу странцима тако мало, и тако погрешно, зна о јунаку његове
септембра 1838, стр. 299аб; потпис: Милутин. ИДЕАЛУ (стр. 229). Објављено у Серпском народном листу од 23. новембра 1842, ч. 43, стр. 335а; потпис: С. Милутин. ВАРАЛИЦИ НАДИ (стр. 231).
новембра 1842, ч. 43, стр. 335а; потпис: С. Милутин. ВАРАЛИЦИ НАДИ (стр. 231). Објављено у Серпском народном листу од 28. маја 1842, ч. 21, стр. 161аб. Потпис је, као најчешће у овог песника: С. Милутин, тј. Срб-Милутин.
237). Песма је први пут штампана у Серпском народном листу од 3. новембра 1837, ч. 45, стр. 356аб, потом прештампана у збирци Босиље.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) 6 Средњевековне прилике 6 Црквенословенски и народни језик 7 Руски утицај 10 Кретање ка народном језику 11 Реформа Вука Караџића 12 Екавица и ијекавица 12 Модерни књижевни језик 14 СРЕДЊЕВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР
Па ипак, у том раздобљу се јавила и књижевност на народном језику. То су били преводи витешких романа, намењени забави феудалаца.
Кретање ка народном језику Ипак, показало се да су то илузије. И црквенословенски и руски језик били су сувише удаљени од живог српског
Развој је незадрживо кренуо у правцу приближавања књижевног језика народном. Године 1768. Захарије Орфелин прокламативно је увео у српски књижевни језик мешавину црквенословенског и народног
он је оставио нетакнуте оне црквенословенске и руске речи, махом апстрактних значења, које нису имале еквивалента у народном језику Срба. Његови следбеници наставили су правцем који је он означио. Почетком 19.
Словенцем Јернејем Копитаром, понесеним романтичарским одушевљењем за аутентични народни дух, отеловљен у чистом народном језику и у фолклору.
Караџић је коренито реформисао и српску азбуку избацујући из употребе сва она затечена ћирилска слова која у српском народном говору нису одговарала неком посебном звуку.
в. У монашкој литератури, која и даље преовлађује, издвајају се дела на народном језику у која спада путопис у Свету земље Јеротеја Рачанина из 1721, као и многобројне беседе Гаврила Стефановића
је напуштање конфесионалних претпоставки раније културе, прихватање западне просвећености и стварање књижевности на народном језику према античким и модерним европским узорима.
Романтизам и процват лирике Средином 40-их година Вукова борба за књижевност на народном језику улази у завршну фазу. У том погледу прекретничку улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
СКГ — Српски књижевни гласник Софрић — Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба. По Ангелу де Губернатису. Скупио и саставио Нишевљанин (Павле Софрић). Београд 1912.
се привија кад уједе чела или зоља (СЕЗ, 40, 245). Б. у сирћету изгони змију ако би (по народном веровању) ушла човеку у желудац (ЗНЖОЈС, 14, 1909, 83); б.
Према народном алегорисању, доња латица од цвета је маћеха, две средње, то су њезине кћери, а две веће, горње, то су јој пасторке.
се сади и па Велики петак, после мисе: ако се са мисе рано врате, биће сув, иначе биће воден (ібідем). Према једном народном рецепту, к.
Филиповића, у Дубровачкој жупи б. (или »цвијеће св. Ивана«) »гаји се око кућа стога што, по народном веровању, ако ње има у башти, неће ударити гром у близину«.
Кроз шупљи брест у Црковници провлаче се нероткиње. »Три бреста (који, по народном објашњењу, представљају три брата) више села Свирца, код језера, народ је поштовао и пазио да се не секу« (СЕЗ, 70,
Водом ,гасе̓ коске жене које тада, по народном веровању, ,горе̓. Муж покојници подигне благовремено споменик, а гроб убусају (хумку ограде зеленим бусењем)« (СЕЗ,
— О ј. у мртвачком култу има неколико веровања која ваља споменути. Њу држи и душовађа, по народном веровању у Лесковачкој Морави: »Кад св.
, 381). Рен. Он је, по народном веровању, и средство које заштићује од море (СЕЗ, 66, 1953, 232). Ружа. У Призрену се православне жене на Ђурђевдан
Употребљавају се за лечење и бајање у Поморављу. Име су добиле по томе што расту на местима где се, по народном веровању, јављају але: на »увртима« (где се окрећу стока и плуг при орању и где се »не седа, нити се руча, нити се
Богородичина рука (анаѕтатіца хіерохунтіца). По народном веровању у Врањском Поморављу, штити од демона. И зато се породиља запаја освећеном водом у којој је потопљена ова
Куманика или кокотац (мелилотуѕ оффіциналіѕ). Према народном веровању у Лесковачкој Морави, к. има веома велику снагу у заштити од болести; кад дође до врата, болест прво погледа
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бадава ја ту измишљам све те погледе, не бих ли причу учинио уверљивом. Знам крај, хоћу да кажем: знам оно што је у народном предању остало од те кобне ноћи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
зида, стоје мала вратанца, капиџик, а остали зид је прав, пола од цигле а пола од летава, обојених, после ослобођења, народном бојом; црвено, плаво, бело. Кроз тај зид од летава виде се нове, по плану подигнуте куће Ташаниних синова.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Међутим, будући да је исти магарац, кад је описаније Хершела о месецу у Народном листу читао, с највећим иа, иа, иха! своје негодованије изразио, зато да наведем овде укратко неке памјатодостојности
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се да сам, у тако неравној борби, готово увек ја морао да попустим, тешећи се при том и оном мудром народном изреком да паметнији увек попушта.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А она униформисана организација постоји још увек као целина. Најзад, било их је који нису ништа мислили. По оном народном: „Где сви Турци, ту и голи Хасан“, привучени као неком магнетном силом од другова и пријатеља, гамизали су за осталима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та држава по народном певачу никад не би пропала да није било тако „суђено“, и да није било разбијача и издајника. Од тога народни певач не
Али у народном певачу, који је био притиснут турским неделима, горела је пламена жудња за осветом. Из те жудње се родио пркосни и
У песмама о косовском боју нема хумора, који је иначе толико драг нашем народном певачу, нема ведрих тонова. Из сваке речи бије тешка збиља, свака је песма једна велика трагедија, све песме укупно
Млогога сам тако напојио, па кад заспи, више се не диже“. Уз хумор вања поменути иронију. У народном стваралаштву ње нема много, јер је за њу потребан јадан виши духовни развитак.
Изражавајући све то живом, топлом, непосредном и слободном народном речју, наш епски песник је подигао величанствени споменик величини људског срца — нашу јуначку поезију.
Нашом народном књижевношћу одушевљавали су се и давали јој високо м есто у светској литератури такви писци као што су Јаков Грим,
Ипак, треба истаћи то да их у народном има више него иначе. Нарочито то вреди за хиперболу (особито кад је реч о сребру и злату).
Вила се често помиње у народним песмама. Вук каже да — по народном веровању — „виле живе по великим планинама и по камењацима око вода.
антерија — кратка хаљина са рукавима која се носи испод друге ар — в. ахар арамбаша — в. харамбаша Арапин — (у народном јез.
Оба Али-бега слила су се у народном предању у једну личност.“ По једном другом мишљењу, Ђерзелез Алија је Герз Ељаз, који је погинуо у јесен 1491.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ГЛАВА ДВАНАЕСТА У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „И курјаци сити и овце на броју”, или, још боље, по оној.
злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи“...