Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Нијеси чоче, тако далеко!“ рече Јока. „Ама јесам. Чудна ствар. Понекада ноге те саме носе ђе ћеш насјести!“ „А што би?“ рекоше му домаћи у глас. „На помол Коложуна, видим човјека ђе сједи под дрвом.