Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Отворим враташца пећи, наслажем на хрпицу свјежњиће писама, папире, увојке, успомене, и потпалим. То је било све што сам им још дуговао.
Обузима ме дјетињаста жеља да начупам траве и лишћа и да их наслажем на вјеђе, као благотворну маску неког исконског зеленог наркотика.