Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чуо се само звек његових мамуза и фрктање неког коња. На вратима се заустави. Загледа се у једну лопату наслоњену уза зид. Погледа у дежурног каплара, затим у лопату, приђе журно и одбаци је ногом далеко испред штале.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А кад је понесу у град паланкини, Бледу, кроз редове борова и смреке, Сетно наслоњену на јастуке меке, — Задрхте од чежње редом сви перчини...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
— Ајмо, полако, госкапетане, полако. Тако, ногу предногу! Само полако! (Излазе. Танаско је заборавио пушку наслоњену на Анђелков гроб. Просјак полако устаје, сумануто се креће по сцени.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
оне стране високог и зеленим врежама обавијеног зида, у другој авлији господског селамлика Авди-беговог, насред траве, наслоњену уз једно усамљено ћубасто дрво, као сен; као праву правцату сен, ја угледах: лепшу од свега што сам икад могао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војници су се смејали. — Данас ми обори наслоњену пушку. Срећом не окиде — дирају га. Онај обори главу и смешка се постиђен.