Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам уздахнула... а душа ми је очајно слутила: никад више!... И заиста, наслутила сам моју и његову несрећу. У нашем мађистрату се договорише сенатори и главни људи да се у свакоме кварту нашега села
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Морам, слатка, да се смејем, иако ми и није до тога! Шта ми паде на памет! Сирота Јула! Баш је малерозна; наслутила је. Није се забадава заљубила у Шацику берберина. Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру. Хахаха! Његов рођени зет!
Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена. Сирота, сирота Јула! Баш лепо наслутила! Службеница, клањам се! — Та останите још мало, слатка! Бар на белу кафу, а красан обрст имам. — Други, други пут.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле није ни слутио да ће му жена умрети. Она је, међутим, од првог тренутка, кад јој се то деси, наслутила да је то крај, и да јој иде смрт.
То ти кажи своме брату! Оће Србо!“ Иако је Павле отишао из собе, после тих страшних речи, мирно, фамилија Исакович је наслутила да, у Павлу, имају безумника у свом кругу. Његове благе, хладне, плаве очи, биле су, сад, луде.
Стара ђенералица Шевич добро је наслутила, кад је рекла, да ће се романца Павлова претворити у романцу о његовим сународницима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
При тој помисли, ипак, не само да није осећала неко нарочито задовољство, него је наслутила чак и неку жалост. Чињаше јој се свеједно да ли припада једном брату, или другом, а што се ње тиче, учини јој се, то
кроз решетку, осетивши као да може да је провуче кроз млаку површину реке што је протицала, она је својим телом наслутила и песак и трске острва и грање врба што беше увелико запупело, и топлоту по врховима брда, а увече, при свлачењу и
од свега тога што се, те ноћи, у његовом селу догађало, да га је и жена, у свом самртничком страху и мислима, само наслутила, као неки давни мирис, само у причини угледала, као неку давно прошлу сен.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. ПУТНИК Прољеће је, зелено и лудо, блиста, зуји, подигла се буна, а ја сједим над
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Био је срдачан, искрено небрижан и аљкаво равнодушан према свему. Чим би се наслутила на помолу каква тугаљива тема, он би само одмахнуо руком.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Поготово у часу када Дафина, уза све остало, кроз прозор протура руку да би „својим телом наслутила” оно што се напољу збива. Можда нигде у роману није на узбудљивији начин дошло до сусрета тела и пејзажа.
кроз решетку, осетивши као да може да је провуче кроз млаку површину реке што је протицала, она је својим телом наслутила и песак и трске острва и грање врба што беше увелико запупело, и топлоту по врховима брда, а увече, при свлачењу и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— „Наслутила Ристана; све да јој је нешто што се сија. Е, сад јој се сија сребро тамо где не треба!” Све је то био празан разговор.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар. Јевда се врати у кућу с тешком слутњом. И наслутила је. Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.