Црњански, Милош - Сеобе 2
Снег је био завејао сасвим, преко ноћ, Јарослау. Тако се ето Исаковичу наслутило да ће у Росију отићи по снегу. Ујутру, ковач је – уз ритмичне звуке чекића – спустио кола са точкова, на саоне.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пробуде из ружног сна, за који нема никаквих изгледа да ће се ускоро завршити, а дете преко пута ње као да је већ наслутило тајну да је ухода у овом уклетом Замку и да овамо није дошла ради јела, као остали поштен народ, већ ради неког
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али довољно је поново навести реченицу и са чисто граматичке стране погледати на њу да би се наслутило шта је могао имати на уму: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој,