Ћипико, Иво - Приповетке
Мирни јесењи дани пролажаху у складу са његовим богољупством, које се бејаше удвостручило. Проти наслућене сласти и радости живота, молећи се пред олтаром Мајке божије, бораше се свом снагом.
Па почеше да се замећу и животу кришом наслућене сексуалне сласти, грешне, нападне. Залуду да их се одбрани, обраћаше се Мајци божјој — залуду, јер су те грешне мисли
И клице наслућене сексуалности помолише се у првој пролетној зори. Једном, код читања те књиге која му беше постала веран друг, затече
Ћипико, Иво - Пауци
Тога часа осјети се мирнији. А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. — Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.