Употреба речи насмеј у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!... Насмеј се, отари сузу, па запевај!... Ми смо се наживели у добру И љубави!... Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом... Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију. О девојко! зашто ме убијаш?!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

да се ниси макла, нећеш бити слушкиња, отворићу ти кафану, бићеш газдарица, насмеј се, види што се жуте, смождићу те, могу, нисам чича, биће син, хајде, лези, лези!... Узми прво!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ја сам слуш'о речи ваше С њиним слатким отровом, И горко сам насмеј'о се Под мртвачким покровом. В. Илић ЦXXВ МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Васкрсне ли тада наше младо доба И долети спомен са веселим звуком, Ти се благо насмеј на дверима гроба, И свега се сети - и одмахни руком... 1887.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности