Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
танко и врело тело и кад је угледао оно мршаво, изболовано и земљасто лице, са раширеним влажно-сјајним очима, које се насмејало кад га је угледало и познало.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- повукао ме је за рукав. Тек тада сам га приметио. - Да ти не гори нешто? - пановио је и насмејао се, а за њим се насмејало и оних неколико голошијана поређаних по клупама. - Можда и гори! - рекао сам.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— рече пуковник Рајевски, и оно озбиљно лице, што изгледаше као да се никад није насмејало, развуче лак осмех — моји земљаци!