Јакшић, Ђура - ПРОЗА
постаде трошан старац, по лицу пуно бора, очи мутне, без светлости; пије покаткад по сву драгу ноћ, а не уме да се насмеје; певати је и заборавио, а најлепше је гудио у целој околини... Коса седа, а пре три године беше врана.
Кадикад и капетаница дође да види како се муче људи — чудна жена! — па се и насмеје; ал’ кад је видела Милисава — блед као мртвац, а глава му клонула на груди, — заплакала се, сирота!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ — „И то морам веровати.” „Треће, да бог дâ да пропаднеш и да те нестане, да те ја ни слепа више не видим!” Насмеје се курјак, пак је пусти. Наравоученије По вишој части, људма истина није мила, зашто нису такови какови се чине.
Ова му каже: „Једем мраве и свакојаке црвиће, но најлепша ми је част кад ухватим младог пољскога миша.” Насмеје се јастерб. „Међер си права кукавица!“ — рече јој.
се у авлији топотање коња и глас Светогорца, који како сјаше, почне ка' у својеј кући заповедати да се коњма зоб даде. Насмеје се старац капетан, говорећи: „Ето ти ми куге; никада се с тим човеком без кавге не могу растати; та сви калуђери ишту,
Овде се капетан насмеје, и овако му одговори: „Калуђеру, ја сам теби толико пута рекао да се ти са мном не инатиш; ја знам добро да бог
Опет се старац капетан здраво насмеје, говорећи: „Прођи се ти, оче, Грка и Латина, ми ако и нисмо Грци и Латини, дао нам је бог памет као и њима да ако
” — „Ког ће јада тамо?” — запита она. — „Да буду паклене фурије, и да муче зле и осуђене душе”, — отвешта друга. — Насмеје се Јунона и рече: „Гледај ти хитрога Меркурија! Како је он то лепо умео изабрати!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е ви'ш ти сад белаја! — учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје. — Богами, ето их ноћас у село. — А зашто ја курдишем овија пусат? — рече ћир Трпко и ту учини »хм, хм!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је мој стари запат!... Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! — Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. – Хоћу, ефендија, како не бих!... Хајде, Лазо!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић покуша да се опет насмеје али његово лице са згрченим, оштрим и као муња изломњеним носем, оста војнички озбиљно.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Ево ј нека носи. (Показује Јуцу.) И тако оћи шешир. МИШИЋ (насмеје се): Слуга понизни, кир Јања! ЈАЊА: Слуга понизну! МИШИЋ (полазећи Јуци): Опростите што сам вас од посла задржао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А смешкао се, саосећајући. На крају крајева, увек је успевао да их одобровољи. Често и да их насмеје. Кад виде како сажаљиво гледа, дирнуо је и госпожу Кумрију, у њеној кући. Она покри рукама очи, и заплака.
Муж јој је јахао, поред кола, лако, по турски, трудећи се да је насмеје и да је охрабри. Кад би кола прилазила неком јарку, он би скакао са коња и подупирао, са својим коњушарима, кола.
Павле није знао, да ли да јој се насмеје, или да је укори. Видео је само њен чудни осмех и њене сјајне очи, и помисли да је, тој жени, била довољна једна
То би могло спасти Вишњевског. Али ако се Императрица не насмеје, биће усековања јазиков. Она се, први пут, никако није могла наговорити да потпише смртне казне, кад је требало.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра грохотом се насмеје. — Но ти си баш враг, Чамчо. Правиш медведа и од мене и од грофа. Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам.
Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје. Може слободно Шамика доћи, неће се замерити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он има око за оно што је спољно, лепо уме да исприча анегдоту и да оцрта занимљив тип, да задржи пажњу читаоца и да га насмеје, али то је без дубине и без ширине, тек ради смеха и забаве.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нећу. — Али кад те ја молим? — пита он слободније и приступа јој. — А што ме љутиш? — говори она, па се тад насмеје од срца и, тобож срдита, прилази му. — Хајде. Почни! И почну. Запевају песму која се тада најрадије певала.
Чекала да је ја први ословим, макар и најгрубље, а она ће већ одмах да ми попусти, моли ме, насмеје се, и тако да се измиримо. Али ја ћутим. Окренуо сам се косо и прстом шарам по зиду.
Није да га не воли! Ах, само једном да га осети, па да... Али како ће? Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила. На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту.
“ На то се човек обазре н насмеје, а жена то опази, па брже ободе кобилу и стигне човека, па га запита зашто се насмеја.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде. Никакве претње, никаквих захтева не чу се више од њега.
дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.
Али нећу, ако ме ви не зовете... Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
добро«, — могло се прочитати на том лицу и, као за потврду тога, његове усне беху развучене тако, као да ће сад да се насмеје.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје. Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.
бити онај њен велики татица, ефенди Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер свирепо би било да крај гроба Одигра се један призор људског гада: Да на њину тугу насмеје се злоба, Док грудва за грудвом на мој сандук пада.
Одмаздом Изиде нека грех свој плате!... И кад нас виде на сунцу што греје, — Проклет ко плаче и ко се насмеје! СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да ми је да видим зрак мистичне среће О којој снева младост и наш јад, Кад душу очај горки
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” На то се човек обазре и насмеје, а жена то опази, па брже ободе | кобилу и стигне човека па га запита за што се насмеја.
Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.” На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.
“ запита он, а она одговори: „Истина да је мали као биберово зрно, ал' он би мене избавио.“ Биберче се насмеје и рече јој да је Биберче сад велики момак, и да је дошао да је избави.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (са неисказаним напором да се насмеје, са сузама у очима, с болом у устима, кркља срећан, гледајући у њу): А... а... а...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„та луд би[х] био кад би[х] се к добрим људ’ма на ручак одрекао поћи, к[а] којима би[х] и без ручка радостан пошао. Насмеје се он на мој одговор и тако проведемо то после подне најпре с тејом, а затим с пончом, разговарајући се о Грецији и о
” пита ме. „Ја сам већ давно готов“, одговорим му, „и све сам се бојао да ви не одете без мене.” Насмеје се он, говорећи: „За добра смо времена; имаћемо цели сат [х]одити, но и тако ћемо зарана доћи; познато ти је да
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, не брини: и међу људима, као и међу ђаволима сваком је своја кожа најближа! — Поглавица се насмеје и махну руком, а Ђаволак искочи на најпрометнију улицу главнога града и баци чичак на првог пролазника.
И сам претворен у пужа, Смејачко није могао да се не насмеје: — Желео си да будеш пуж, ето ти! Смејачку је живот пужа био забаван. Како и не би?
Да макар једно дете протрчи двориштем, насмеје се, покупи или разбаца орахе, свеједно! При погледу на плодове које није имао ко да покупи, очи су му се маглиле.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Без снаге, без храбрости, без власти да влада собом он није могао пронаћи излаз. Онда је покушао да се насмеје. Смешкао се бесмислено и чинио се одвратним самом себи. Ћутали су дуго.
је знао њезино име за живота, не би пропустио, изговарајући га својим својственим тронуто-дрхтавим гласом, некога да насмеје.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На то се човек обазре и насмеје, а жена то опази, па брже ободе кобилу и стигне човека, па га запита зашто се насмеја. Он јој одговори: — Низашто,
Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих урадила од милине, све бих оно место љубила. На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту.
Ћипико, Иво - Приповетке
Малко узвраћена горња усница приљубила се уз беле зубе. Сврне погледом на Марка и насмеје се. —Мило ти је овде, — каза он, погађајући њену мисао. —Мило, да. .. Питомина!... Ти си и милија и питомија...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нико га није видео да се разведри или насмеје. Кад су му по очевој смрти пале у део оне две-три куће Срба чивчија, околина је помислила да ће од његове злоће
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А усхте л’ само да се насмеје — Да те оживи, да те пробуди, Пољупцем да те опет залуди! ВУЈО: Млада је, па се и набијели... КАП.
Ћипико, Иво - Пауци
— прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. — Ништа! Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— И онда је Шваба још испричао и сан свој од ноћас, да госпа Нолу мало насмеје. — Ви и Јулица, снивао сам, спремате се за бал. Обадве имате дугачак шлеп, и у коси перје, злато и сребро.
— Госпа Нола уздахну. — Терај поред гробља, туда је најкраће и сигурно да не залутамо. — Јоса се окрете, готов да се насмеје на шалу, али се не насмеја. Госпа Нола гледа у се и тресе главом, забринута, тужна.
Самохраност, сиротиња, милостиња. Миле, поштапају се, без зуба говоре, без зуба једу, кашљу, нико да се насмеје... живота пред њима нема! — Да ли само женске држите?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О љубићу те, љубићу те залуду; Тек да се твоје беде домамим Тражићу од тебе опроштење, Да насмеје се у мени остатак хумора Када се будеш сматрао недостојним да усред поновне строгости и сумора Покушаш још једном