Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све ме је оставило. Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем. Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
И били су, тако ми Бога! Адвокат је имао на глави ноћну капу, тако да ми је сакривеном иза капије мало требало да се насмејем на сав глас, а можда сам се и насмејао па ми је Рашида ставила руку преко уста, сада се већ не сећам.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Стоји. Чека да се насмејем, али ја нећу, но ћутим и чупкам лишће. Били смо у свађи. Посвађали смо се пре неколико дана, кад је долазила код нас,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сва су увијена у нешто црно и шарено, преплетено, са чега висе конци. Мислио сам да им одем и у Парламенат, да им се насмејем. Нашто то? Ето гледам им децу. И све видим.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Је л' те, децо, а примећујете ли ви штогод на мени? ЧЕДА: Ништа?... ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.) ЧЕДА: Златан зуб. ДАРА: Забога, мама, па теби је тај зуб био потпуно здрав.
ЖИВКА: Па дабоме! Кад дође тако неко отменији у посету, па се у разговору насмејем, а мене чисто срамота. ЧЕДА: Сасвим!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја заостао мало остраг да се склоним од грдне прашине, што су је дизали обесни коњи под обесним штаблијама и да се сит насмејем њиховом утркивању и падању с коња. Предамном је поигравао на своме парипу тазе потпуковник, г.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хоћеш ли вино? — Ритери се не питају, већ се служе. А њихово господство одлучиће са: да или не. Дође ми да се насмејем начину њиховога опхођења. Да бих их увео у природни разговор, запитао сам: — Откуда ви, конички официр, у пешадији?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не да се насмејем, него да се не трзам, као што пред другима морам, бојећи се да не учиним нешто што није ред и обичај да удовица учини.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али не осврћем се ја за собом зато да заплачем за оним што је прошло. Напротив, осврћем се да се насмејем смехом, за који се овде, пре но ма кад иначе, може рећи: „Ко се напослетку смеје, најслађе се смеје!
Кад год ми, грешници, падну на памет, а ја им се судбини пакосно насмејем, као онај Циганин у причи о Митад-пашином правосуђу.
— пита га паша. — Смешно ми, милостиви пашо, за оног трећег, како ће тај да прогута лубеницу? Е, тим смехом насмејем се и ја увек када се сетим оних ђака који ће кроз четири или пет стотина година учити историју.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Погледом својим то приведем себи свој лик у незнању, И насмејем се горко, колико је само лак и неизвестан Као да придржавају, додиром га својим, јава још жива и сан.