Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!... Тако би видјели да сам ја човјек!... Маринку се насмеши брк. Он погледа Крушку право у очи... Овај спази. — Шта је? — упита радосно. — Честити ефендија, не питај!
Лазар скочи на белегу. — То вреди!... Дед’ сад, Станко!... Станко беше ведар као пролетњи данак. Он се насмеши па рече: — Могу још стопу!... Лак сам као тица!... И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу.
А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!... Јеси разумио?... Лазару се насмеши брк. Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...
Заврзан се одазва лавежом. Лавеж се опет зачу... Харамбаша спусти оружје и насмеши се. — Сигурно какав глас — рече. Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. — Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи?
То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... — Тако је. Турчин се насмеши, па рече: — Оставимо се сад тога разговора... — Али ти треба да знаш све! — рече Иван. — Знам доста.
— рече он дружини. Па се препе на један храст, са кога је видео борбу... Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. — Хајд̓ сад! — рече и пође журно. Чула се стопа и звекет фишеклија...
Јер ме суза прати кроз цео век!... Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... Она убриса очи и насмеши се. — Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
јој се по лицу разли некако блаженство и некака светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се светац насмеши, и да аждаја под његовим копљем зе'ну.
— А шта ћете с њиме? — Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам. Она се усиљено насмеши. — Ако ћете да га одсечете, ево вам га. — Засад ништа. Само да ја знам да је он мој, а?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Погледа га гост онако са оном кецељом, па се насмеши. — Али, Сидо... — вели поп Спира — што досађујеш господину? — О, напротив! — вели гост.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто. Покаже му њено писмо. Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује. — Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке.
Рогозић је још млад, горостасног строја, али нешто јако опада. Жути му се образ, унутра га нешто мори. Никад се не насмеши, нити га већма што занима сем парница; што теже парнице, за њ су важније, интересантније.
Кад се пандур врати без тепсије и то Марко чује, тек се насмеши, што је у њега реткост. па рече: „Алка, ухватио сам те!” Алка у жестини границе не зна.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
шапком на глави приђе огледалу, он, угледавши се, инстинктивно подиже руку до штитића, поздрави самог себе па се насмеши.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Покушавао је, истина, да се насмеши, дрско, али је признавао Павлу, да му се срце хлади, кад чује, да му је жена слаба, а кад се сети, како га је таст
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Као и онда када ми је било три године, закорачих уназад при првом откуцају, а мама се насмеши. - Ти, лудо дете! Обећах јој да нећу више завитлати ниједну књигу, али је израз неверице споро ишчезавао с њеног
Оно што сам осећао било је гађење на самог себе. Кад она прође поред мене и насмеши се, окретох главу у страну. Било је нешто око једанаест и пензионери су већ заузели сва места око водоскока.
- Ти, верујем, не мислиш тако? - подиже према мени своје модре очи и насмеши се. У том осмеху било је сакупљено све оно што је Караново причало о Црвенку професора Галца, који пише тамо некакве
- Зар имаш очуха? - подигла је према мени своје прозрачне очи и покушала да се насмеши, само што јој то није богзна како полазило за руком.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Јест’, да, а ко рäни четвртог? — Испод кревета, — насмеши се подругљиво господар Софра. Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе
Господар Софра се насмеши. — Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. — Допустите, господару, ви сте отсада
Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”. Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику. Фрајла Лујза се зарумени. Она је њој већ много о Шамики говорила.
— Јел’те Херр вон Кирић, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. — Зашто? Било је врло занимљиво.
— Зар се о том сумњате? — Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се. Очи лепе, као жижак светле. Какво неописано смешење, каква светлост очију! Иронија за живот!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
детињства барка однекуд испред њих исплови пуна туга и јуначких игара и играчака, кад се позледи свет давних рана и насмеши се из даљина ноћ кад су добили првенца сина.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Оку, Миле, оку! ... Ох! Изнесох му пуну оканицу. Узе стакло, погледа га наспрам сунца, продрмуса ракију, брк му се насмеши, па наже и испи до пола. — Ах! — И стресе се. Затим узе мотику и оде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' то је ваљда твоја трагичност? Што за живота хтеде презрети, осудили те на то по смрти! Насмеши се поругљиво: „Та да, већ знам шта мислиш; мислиш умро сам? Бадава, што је земна површност!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Глупо је и неразумљиво, и знам да вас ништа тамо нећу видети боље но сада. Девојка се насмеши. — Кад би требало да најпре поверујем у то, сигурно је да не бих дошла. — Разуме се, зато и кажем да је бесмислено...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па што је овде овако ?« Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гле дајући опет у таблу, запита је: — Како вам се допадају нови ђаци? — Дивљаци. Као да нису досад видели човека.
Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици: — Шта је ово... хе-хе-хе ?... Какав вам је ово колега?
Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима. Гојко се насмеши задовољно, победоносно. Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.
Сва гори као ватра. Хоћете ?... Да дођем, а?... Али нећу, ако ме ви не зовете... Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да
а ?... Она климну главом и опет се неодређено насмеши. Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...
Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо: — Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава помало боли...
Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође. Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну: — Станите, куд бежите!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она се труди да се насмеши. Отвара се затим тешка, огромна капија, али ми пас у сусрет не истрчава. Излеће само неколико голубова.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Да није о Јустинијану? — Могућно, али ми је цео сан био нејасан, — рече му она, насмеши се и побеже међу другарице. Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу.
Ту се господин директор веома галантно насмеши и обори очи. — Тхе... знате, господин министар је и то желео, али, на жалост, само устројство наше природе стало је
И тако се сврши мисија баба Сокина. Снаша Јула насмеши се подругљиво за њом, потом уђе у собу и стаде опет размишљати; бадава, капетаница је најбоље бити...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' то је ваљда твоја трагичност: Што за живота хтеде презрети Осудили те на то по смрти!“ Насмеши се подругљиво: „Та да, Већ знам шта мислиш; мислиш умро сам? Бадава, што је земна површност!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Платон се насмеши. „Да, кад бисмо својим очима смели веровати!“ „Како то?“, запита Аристотелес. „Све што видимо својим очима и
Кад при томе наиђе на Аристотелов спис „Механички проблеми“, он се задовољно насмеши: „Е, то сам тражио, јер не могу започету расправу да довршим и да дам из руке пре но што се не уверим да ми Стагиранин
Сад ћу ја тебе да спасем, па било милом, било силом“. Архимедес се болно насмеши, поглед му паде на његов рукопис. „Ипак си ми, Диокле, дошао као поручен.
Смем ли то учинити?“ „Па наравно!“ „Прво и прво, да се распитам о вашем здрављу“. Он се насмеши доброћудно. „Драги мој господине! Ја сам закорачио у шездесетосму годину свог живота... „Не бих вам дао толико“. „...
Овом полугом може се клип много лакше покретати овамо онамо“. Он се насмеши задовољно. „Са њом сам постигао много јаче ефекте, но још важнији били су погледи које ми је она створила о природи
„У ово тесто“, рече она својој ћерки, „ставићу још два јајета да вам колач боље прија“. Ћерка се насмеши. „Али драга мајчице, то није потребно; он ће нам, веруј ми, и овако добро пријати“.
Мајка се задовољно насмеши. Исак, лепо израстао, изгледаше свеже и весело. Његова свечана одећа, једна врста црне мантије са белим овратником
,Штета би било да се овај младић, жедан науке, овде запарложи’.“ Деца завришташе од усхићења, а ујка се насмеши задовољно. „Ја се са том одлуком нисам никако споразумела“, рече мајка. „А зашто“, запиташе деца.
Она се насмеши задовољно, пружи му руку и махаше њоме још док се удаљавао. Он намераваше да пође у крчму где је оставио кола и коње,
- Она се насмеши и рече: ,Не заборављам ни на то: после ручка и вечере по чашицу мадејре’. - ,Ви сте’, рекох јој, ,милостива госпођице,
Та ви сте прави мајдан злата за сваког биографа Сер Исака Њутна“. Хемфре се задовољно насмеши: „А Сер Исак је мој златни мајдан!“ Он извади из џепа пуну шаку златника. „Ево, погледајте!
Њутн се болно насмеши. „Моћ мишљења! - Логика, како се она назива! То је само слепачка штака на коју се човечји дух, корачајући по тлу,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта ти мислиш? Студент без прстију скромно слеже раменима и насмеши се. — Не бих рекао, не знам ја не налазим. Напротив, то су два различита човека.
— Читај ово. Па се благо и нежно насмеши, те ја приметих јасно колико му сад беше лакше него малочас. Узех карту и познадох рукопис његове жене.
— Стој! — грмну Никола са изразом дивље јарости и устајући. — Ти си то спевао, скоте! Крезуби студент прекиде, насмеши се демонски и одговори сасвим мирно: — Пардон! Ја не певам. То је спевао други, а мени се допало. — Ко?
И Јаћиму се насмеши брк, и све се на њему задовољно смешкало: „Бре“, помисли он, „бре, Јаћиме, грдно ли би погрешио да си нешто код куће
И пошто смо засели у један миран угао кафане и запалили наше цигаре, он се насмеши, па нам мало претећи рече: — Само да све ово што ћете чути остане међу нама.
Он примети твој поглед, схвати га брзо па се насмеши, а ти оста зачуђена: откуд је на оним опорим уснама могућ осмејак? Рећи ћу ти, мила, о томе осмејку.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ваљад' познајете господина Миту? Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. — Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне
Не знаш га какав је паксијан... Мучно да ће он што одати. — Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно.
Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Усто сам имао и природног дара за слободно цртање. Кристијан се подсмешљиво насмеши и оде право код шкртог немачког пекара. Ускоро сам склопио уговор са Немцем да му поправим слова за пет долара и храну.
Онда би четврта запевушила: ”Погледајте сада оног лепотана, просто бих се заљубила у њега кад се насмеши.” Онда би све запевале: “Смешкај се, Михајло, смешкај, ја волим твојих очију сунчани сјај!” И ја сам се смешкао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Своме смо јаду вични, он је већ испеван, Ал’ ране српског рода тиште нас сваки дан. И кад се анђô среће насмеши на наш род Одмах и демон раздора у цвету гуши плод.
Публици се брк насмеши, па нико не зева. Ти си онај грабанцијаш увек, без прекида, Који уме да облаке са чела нам скида.
Краков, Станислав - КРИЛА
И однекуда извуче читаву гомилу згужваних банкнота, на којима су делфини пливали. Сергије се насмеши. Одабра неколико новијих и стави их себи у џеп. Остале јој поштено врати. Жена је смакла одело са њега.
Потом чутурица пође и у друге руке. — За покој наших душа. Нико се не насмеши. И у мраку се осећало како су сва лица укочена и залеђена.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И затурајући, гле, истина буде, о зачну плод. Јер и у подруму мемли бледа се гљива, чедо насмеши. Па Исаије ликуј, чемером кад нежељени род родитеља прострели. ВИИИ Двојих пре сунца укрштај.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола, очигледно је, љути се и брине, али се увек и задовољно насмеши кад о Срби може да каже нешто што је на средини између ваљаности и ђаволства.
— Мирко се сада разнежено насмеши, и рече мирно: — А, од нашег ораха? е, хвала, хвала, комшинице. — Па се онда узе извињавати: — Знате, навикли смо овде
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Девојка помисли: да ли је довољно дубоко Да јој се високо тело утопи. Па када се увери, насмеши се и опусти!“ У души ми је одаја пространа, У њој свако вече једу јегуље пржене.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мирис пробраних јела ошамути га, али ипак рече: — Да чујемо поздравну песму! Цар Царева се само насмеши. — Шта каже Светли брат? — упита доглавнике. — Микики-Мики-Но! — одговорише му углас.
Досети се Варалица, притрча и кану кап воде на дететове очи: оно прогледа, другу кап му кану на усне: насмеши се дете, трећа му груди додирну и оно поче да дише спокојно и дубоко. — Она ће остати наказа за сва времена!
Имала је, коначно, своју стену! Нека хучи море, нека урла: која још стена уступа таласима? Лице Белутка бљесну, насмеши му се Корална Грана. Је ли тек слутила, или већ знала да се срце Белутка, као ружа, једино на осмех отвара?
Зато се насмеши сликару, добростивије него икада, и рече: — Насликај ме! — Не могу, ваша светлости! — сликар се поклони својој